Полицијски гласник

ВРОЈ 18.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 143

Моли ое уредништво за обавештење: да ли овај сеоски дућанџија има права да крчми у своме дућану горе побројане артикле или не? с< ■—- На ово питање одговарамо: Но § 28. додатка к уредби моханској, бакали могу продавати у својим радњама, на мале чашице, Фина вина н ракије и Фабрицирана пића као рум ликер итд. У ред ових бакала, о којима говорп ово законско наређење, не могу се никако убрајати сеоске дућанџије, јер се у овим дућанима непродаје бакалски еспап, него само предмети који су месним жителЈИма од неопходне потребе, а који су побројани у чл. 4. а. закона о сеоским ду ћанима. Према томе, сеоски дућанџија не сме крчмити артикле о којима је роч, нити их у опште држати у својој радњи, па чак ни као продавац монополисаних артикала. Ко другчије поступа, треба га оптужитн полицијској власти за бесправно крчмљење пића и кривцу из чл. 4. б. зак. о сеоским дућанима. III Суд општине мијатовачке, актом својим Вр. 559, пита: Пресудом овог суда од 23. новембра ирошле год. Бр. 1406, осуђено је извесно лице из ове општине, са својим братом, на пет дана затвора за дело учпњене кривице из § 391. крив. казн. закона. Ову је пресуду одобрио јагодински првостепени суд рсшењем својим од 9. јануара ове год. Бр. 553, и ово је решење саопштено обојици II. марта ове године. Кад су напред именовани позвати да издрже затвор, један од њих поднео је лекарско уверење, којим му је дато тридесет дана поштеде, и вели да затвор не може као болестан да издржава, а међу тим сваког дана ради тежачке радове као сви остали земљорадници а уверење му гласи да је болестан. С тога сс учтиво моли уреднигатво да преко Пол. Гласника објасни суду овом: може ли н сме ли су 1 да ово лице подвргне издржању затвора према оваквом стању ствари, јер оно сад понова продужава од лекара поштеду, те да му тим путем казна застари?" — На ова питаља одговарамо: Да не би пресуда застарила, суд може ставити у затвор осу1)Сног, кад је пресуда извршна, без обзира на то, што он има лекарско увереп.е, да ј у је потребна поштеда. Ако у затвору он изјави да је болестан, оида треба иоступити по чл. 23. и 28. правила Миннстра Унутрашњих Дсла од 15. маја 1906. год. ПБр. 10630, о притвореницима и осуђеницима код полицијских и општинских власти — упутити га у болницу. IV Суд општине осладићске, актом својим Бр. 1296, пита: »Код ово-општиискога суда има преко недесет комада молби, које су поднели

грађани ове општине, о прсносу пореза на земљиште, због продаје и куповине непокретног имања. Суд је за сваку молбу иаплатио по 0 - 50 дин. и увео на корист своје касе. Но пореско оделење среза подгорског, но свршеиом разрезу, вратило је све ове молбе и нареднло, да се наплати од продавца и од купца као п од оба деоника 0'50 дин. таксе у маркама, а не у корист општинске касе. Зато се моли уредништво за што скорије објашњење у своме листу: је ли суд имао места што ^е на молбе наплаћнвао ио 0'50 дин. у корист своје касе и да ли суд сме наплатнти таксу, као гато оделењо наређује, те данебибио одговоран?" — IIа ово питање одговарамо : Како ће се вршити пренос имања и задужење норезом, објашњено је у бр. 7. овога листа за прошлу годину под II. Сва такса, која се наплати од ћних, који поделу траже, по 0-50 дин. наплаћује се у маркама. за државну касу, јер сав посао око овога, општински судови раде за рачун пореских одељења.

П0УКЕ И УПУТИ

Одлуку збора општннског оподели општинске утрине на грађане, ради зираћења, дужна је надзорна власт задржати од нзвршења, пошто се знраЂењем мења вид и својство утрине. Збор општине винчанске иа свом састанку од 31. јануара 1910 год. донео је одлуку, да се општинска утрина раздели на грађане ондашње ради зираћења, а од покупљене кирије од тога да се зида нова сеоска школа у Винчи. Надзорна власт, добивши извештај да се ова утрина издаје у циљу зираћења, а тиме се зираћењем вид и својство ове утрине мења, — нашла је, да је горња одлука противна тач. 3. чл. 86. закона о опгатинама, па ју је на оспову чл. 152. истог закона решењем од 9. Фебруара 1910 год. № 2729. задржала од извргаења, н цео предмет послала надлежним путем Министру Унутрашњих Дела на оцепу и регаење. Миниотар је нашао, да је регаен.о иадзорне власти лравилно, а да зборска одлука не одговара закону не само због тога, 1пто се према тач. 3. чл. 86. зак. о општинама утрнна не мо.жо употрсбљавати за зираћене, већ п због тога, гато је по чл. 86. закона о општинама падлежан општипски одбор да регнава о начину употребе и уживању општинске утрине, а не збор, према чему је збор био и апсолутно недаадлежан за ово регаавање. С тога је на основу чл. 152. зак. о опгатинама, цео нредмет послао Државном Савету на коначно решење. Трећи Одсек Државног Савета такође је нашао, да је р ешење надзорне власти правилно и на закону основано, па га је, на основу чл. 152. зак. о општинама, одобрио.

Један случај казне председннка општинског за немарност и неуредност у извршењу законских наредаба државних власти. Председник општине ч. .. . узет је на одговор, што, по неколико наредаба, општински суд није упутио старатељском судији београдског окр. суда стараоце, ради саслушања по једној маси, те је, на крају крајева, судија био принуђен, да се за ову ствар обрати начелнику окружном за интервенцију. Председник на свом саслушању изјавио је, да је по примљеним наредбама увек поступао и звата лица упућивао, а да ли су она одиста и ишла, не зна. Не уважавајући ову одбрану, надзорна власт, на основу чл. 158. зак. о општинама, решењем од 12. јануара 1910 год. № 397. казнила је председника са 20 дин. у корист државне касе. Ио изјављеној жалби, III. одсек Државног Савета нашао је, да је ожалбено реш"ње правилно и на закону основано, на је одлуком од 6. марта 1910 год. № 1524., на основу чл. 170. закона о општинама, одбацио жалбу као неумесну.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Јосип Кресић из Отаре Барање (у А Угарокој) побегао је са ооуде из казненог завода у Митровици (А.-Угарока) прошдог месеца. Он је отар 3 2 године, средљег раста, лица дугуљасгог. црне косе, зуба здравих. На молбу

управе казненог завода изноои се његова сдика, с нрепоруком свима полицијоким и општинским властима, да Јооипа живо потраже и нађеног притворе и о томе извеоте Антроп. одељеље с иозивом на Бр. 1007. Мидован Ристин, кочијаш код Радомира Матића, трговца из Обреновца, покрао је свог газду, па побегао. Он је родом из Штебеја (А.-Угарска), стар 22 године оредљег раста,