Полицијски гласник

СТРАНА 150

ПОЛИЦИЈСКћ ГЛАСНИК

БРОЈ 19.

1Бено се искључење једино може утврдцти законском оценом одбране оптужникове да намере за убиство није имао, али при том да се таква одбрана слаже и са осталим Фактима прибављеним пслеђењем, а таква одбрана оптуженога, у овоме оп тужењу не постоји, пошто се он једино брани, да ово дело није учинио, због тога је и речена оцена суда заснована мимо садржај аката и на обратној, законом недопуштеној, претпоставци, те по §§ 220 и 221. крив. суд. пост. нема законске важности. „Према овоме, суд се у оцени постојања представљеног делапокушајаубиства имао строго да задржи на томе несумњиво утврђеном Факту, да су пројектили управљени у спаваћу собу, у којој су били тужилац и породица му, и да су тим пројектилима могли бити према увиђају и убијени, да кревети за спавање нису били намештени са стране, тако да је пуцано изме!,у њих, а ова околност не само да није стајала до воље кривчеве него се ничим не утврђује де му је она и позната била. А д? је кривац дело убиства могао извршити при свем том, што су кревети у којима су тужилац и породица му спавали били са стране, стоји констатиција тога суда, изнета у разлолозима, да није немогуће било убиство извршити само да је кривац пуцао што веКма на нижеи у косо. Међутим суд није навео никакав, а најмање законски разлог из чега изводи да кривац у извршењу овога дела није хтео да пуца што већма на ниже и у косо, за то му је тај закључак гола претпоставка којој не може бити места, и онда је логичан закључак да је учинилац дела био у уверењу да правилно гађа, а последица тога је да суд није могао наћи да овде не постоји кажњиво дело покушаја убиства.« Шабачки првостепени суд није примио ове примедбе Касационог Суда већ је дао следеће противразлоге: 1. »Изјава приватног тужитеља без вредности је, јер он ништа није видео, пошто је у време пуцања спавао. 2. Пуцање само по себи није кажњиво. Оно је кажњиво само онда кад је управљено против које личности. Према томе у пуцању не налази се законска претпоставка за постојање намере за убћство, нити у кривичном праву и закону има законских претпоставки јер по § 220 крив. пост. ништа се нема претпоставити, већ се све мора доказати, па дакле и намера. 3. И полицијским увиђајем и судским увиђајем утврђено је, да зрна која су избачена из пушке у собу тужпочеву, ни у ком случају нису могла нанети повреде ма коме, који би у тој соби био, па баш да је дотични и стајао. 4. Кад од овог пуцања није било никаквнх повреда ма чије личности онда се кажњивост те радње има да претходно утврди не са обзиром на неку одређену личност, овде опт. Т., већ према последицама, правцу зрна, и према томе: да ли је дотични могао, да је хтео пуцањем и извршити намерно дело — овде убиство. Дакле, и овде као и свуда прво се мора Фактима утврдити постојање кажњивог дела, па тек по том прећи на изналажење

правца и прибирање доказа протнв њега и оцени његових одбрана. С тога се овај суд није могао ни упуштати у оцену навода и одбране опт. Т. кад се ничим није могла утврдити кажњива намера онога који је пуцао. 5. Утврђено је на лицу места, да је хитац прошао толико високо, и између кревета, — да никога не би повредио баш и да је у тој соби стајао усправно, а камо ли кад би лежао. А онај који хоће да убије мора и треба да има и тачан циљ, — мету, коју мора везати са нишаном на пушци. Међутим те мете није било — ннје је било зато, што није било намере за убиство. Да је било намере за убиство дотични би се обапестио тачно о положају кревета, и онда, као што се из размера и остојења у судском увиђају обележених види он би био у стању да пуца у кревет на лице које је у њему лежало, и тада, с том намером, хитац би морао биги не паралелан са креветом већ косо, лево, или десео и на ниже оборен. А за такав хитац прозор је давао довољно могућности. Овакав закључак првостеп. суда није гола претпоставка него истиниг Факт, утврђен траговнма о правцу хитца који је инкриминисаи, изостанком трагова онога хитца, који је био у стању да повреду нанесе. А јасно је и природно да онај који има намеру да убије, претходно испита и сазна све прилике, околности и месност што ће му успех у извршењу намере осигурати. Н. пр. ко хоће да убије човека високог 1 метар, тај заиста неће подићи пушку на 2 метра висине. Увиђајима је пак јасно утврђено, да је хитац био усправљен високо изнад висине тужиоца Т., а онај који хоће да убије Т. заиста мора знати бар његову висину кад већ иначе насумице гађа. 6. Иу кад би се постојање овог дела ценило баш с обзиром на опт. Т. као што I одељ. Касац. Суда захтева, онда првостеп. суд сматра да је још јаоније да опт. Т., претпостављајући као утврђено да је он у собу тужиочеву пуцао, није имао намеру да тужиоца убије, те да по томе ни с обзиром на опт. Т. не постоји покушај убиства. Ово првостепени суд изводи из ових разлога: Ислеђењем је утврђено да су опт. Т. и тужилац раније били добри пријатељи ; из тих односа и односа опт-Т. као председника општ. суда и школског одбора и приват. тужиоца као учитеља, несумњиво је да је опт. Т. знао распоред кревета у соби тужиочевој, размере прозора и удаљење кревета од прозора кроз који је пуцао. А и узрасту опт.-Т. који је висок пуна 2 метра, он је, да је хтео убитн тужиоца или кога његовог могао кроз нрозор стрељати косо и на ниже II убацити метак у кревет. Па кад он то није учинио онда значи да није ни хтео убити; и 7. Најзад овај суд држи, да је оцена намере за извршење неког дела иитање Фактичко, које питање судећи суд, према свима доказима и приликама и своми

уверењу цени и да се Касациони Суд, који не суди, није могао упуштати у правилност оцене овега суда и противно находу његовом да овде није било намере за убиство, сам налазити да те намере има. Према овим датим противразлозима, Касациони Суд је у општој седницп расмотрио акта па је примедбе свога одељења као закону саобразне усвојио, а противразлоге првостеп. шабачког. суда одбацио. М. Л. Р.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Криминалитет у француској у 1907 год. Год. ова показује знатно повећање криминалних аФера. Док их је у 1906 год. било 2ИЗ, дотле њихов број у 1907 год. износи 2357, што значи да су се повећале са 10° / 0 . Нарочито пада у очи знатно повећање двеју категорија злочина: убиства с цредцмишљајем (27! у 1906, 322 у 1907 год.), чији проценат увећања износп 22'5°/ 0 , и тешке телесне повреде услед којих је наступила непредвиђена смрт (162 у 1906, 190 у 1907), чији проценат увећања износи П'20°/ о . Званична статистика мнсли, да се ова повећања имају приписати иапретку алкохолизма. Много горе, управ жалосно стојп са криминалитетом малолетника. Број оптужених малолетника, од 21 год. који је у 1906 год. износио 583, попео се у 1907 год. на 7 08. Упоређен са општом цифром свију оптужених, он износи 20-8°/ о , што значи, да међу оптуженима има више од 1/5 малолетника од 21 год. С обзиром на злочинце разног доба старости, млади људи од 19 и 20 год. достижу максимум криминалитета. Док на 100*000 малолетника овога доба долази И оптужених, дотле је овај број код пунолетних четири пута мањи: Одавно је већ и више пута констатовано, да је криминалитет код нежењенах много већи од криминалитета код жењених и удоваца. Констатација ова утврђена је још једном више званичном статистиком Француске за 1907 год. За чуђење је, међутим, што је у овој год. криминалитет неаисмених мањи од криминалитета писмених. Докна 100*000 лица, која знају читати и писати, долази 10.8°/ о оптужених за злочине, дотле овај број код неписмених износи само 3 *б °ј 0 . Број осуђених повратиика у 1907 год. износи 1321 и већи је за 35 од броја из 1906 год. Усдовна осуда у Русији. Дума је ту скоро дискутовала и усвојила законски пројект о условној осуди, и поред опозиције са деснице и извесног броја земљорадничких посланика. Према усвојеној редакцији условна осуда примењиваће се, не само на злочине и преступе општег права, већ и на политичке злочине и преступе. По изузетку, њеној г.римени нема места код крађе стоке и тајне трговине с ракијом. Интересантно је, да ће условну осуду по овом закону моћи досу^ивати и иорота.