Полицијски гласник

БРОЈ 24. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 189

која је то грана примењене математике, чији се резултати одликују тачношћу геометријских истина, и која није принуђена да се у извесним случајевима позива на искуство, или да се задовољи са приближном тачношћу? Чим се уђе у поље практичне примене мора се, услед самог овог Факта, напустити истраживање апсолутне истине, и одреКи идеалног пута који води математичком резултату, да би се пошло једном од хиљаде споредних стаза, која се свршава у његовом суседству. Али, којим ће се упутима руководити дух у избору пута којим треба да пође ? Резоновањем, добивеним на основу вероватноће, имајући при том на уму, да треба доћи што је могуКно ближе циљу, а удалити се што мање од аравог иута Теорија вероватиоће примењује се, сасвим природно, и, тако рећи, сама по себи, на науке аосматрања. Овде нам пскуство обележава један круг, више или мање иростран, у коме се мора наћи истина: где да ставимо саму истину, ако не у центар овог круга — тачку која ће најбоље и најпростије задовољити скуп опсервација? Аналитички карактер овог последњег. услова у томе је, што се сума погрешних коцки своди на минимум. Немогући овде улазити у доказивање ове теореме, ми само констатујемо, да је она потпуео тачан превод великог ириродног принципа о најмањој акцији. Пошто ]е свака опсервација, вштте или мање прецизна, подобна материјалном телу, више или мање тешком, то се и истина мора налазити у центру нривлачне снаге система. Наука о вероватноћама има један велики недостатак у очима света због имена које носи. У нашој епоси равнодушности и скептицизма, реч вероватан постала је неодређена, и изгубила је, тако рећи, своје одређено значење. А утицај речи на људски дух толики је, да им свака примена вероватноКе изгледа као да је у тесној вези са органским недостатком, као даје лишена стварности. Треба променити наслов ове науке, и она ће се убрзо ослободити карактера невероватноће, који јој се приписују у свету, и заузеће без икаквих тешкоћа, свој ранг међу најинтересантнијим и најкориснијим математичким применама. Рачуну вероватноће чине се понекад објективне замерке у његовим применама на науке моралне, правне и политичке. Ове замерке, међутим, нису без приговора. Критикама Дипена, Поансота и Кузена може се истаћи на супрот суверени ауторитет Лапласа, Кондорсета, Поасона и Кетлеа, бесмртног творца Социјалне Физике. (иаставиће се) 0 иетупним делима по казиеном законику и о њиховом извиђању и еуђењу написао Ал. Н. Стевановић судија Охрабрен повољном оценом а вероватно и материјалним успехом птто га је

постигао књигом : » иостуиак оиштинских судова у грађанским иарницама и иостуиак избраних судова , к г. Стевановић се ове године јавља са новом књигом, чију садржину хоћемо да прикажемо и изнесемо о њој своје мишљење. Одмах у почотку морамо да изјавимо жаљење, што ова књига не чини на нас онај утисак, који смо очекивали ттрема оној ранијој, и птто наше мишљење неће бити ни налик на оно, које смо о првој књизи дали у овом листу на страни 310. за 1908. годину. Ми не можемо са сигурношћу да одредимо прави узрок овоме » иодбацивању « г. Стевановића, али он ће свакако лежати у томе, што се г. Стевановић, као судија, много мање бавио применом III части криминалног законика и »Полицијске Уредбе", него што је било потребно, па да се о њиховој примени пише са успехом. Да нам се не би рекло, како овакву оцену дајемо од ока и напамет, ми ћемо износити све недостатке књиге и погрешне закључке у њој оним истим редом, којим је ишао и сам писац у своме излагању. Полазећи, овако, са првим листом саме књиге, ми се одмах сретамо са предговором, у коме писац, између осталога, вели: » Материјал, који сам ирикуиљао за ову књигу, веома је незналан и у садржини сиромашан". После овакве презриве оцене, коју је нисац дао како о изворима, на које се неносредно наслањао у своме раду, тако и о укупној литератури на овоме пољу, имало се очекивати, да ов о свакој нејасној одредби законској, о сваком нејасном питању, о свакој несугласици разних писаца изнесе своје лично мишљење, те да на тај начин пречисти оно што је спорио, објасни оно што је нејасно, постави правило онде где га није било; управо да својим теоријским знањем и разумним и логичким тумачењем закона обогати нашу, како оп рече, сиромашну литературу. То се, велимо, морало очекивати од појаве његове књиге, али на жалост он то није дао. Да би доказали како је ово његово потцењивање извора, на које се наслањао за израду целе своје књиге, и сувише надмено, ми ћемо из целе књиге узети све оно што је било спорно, и што је он као такво додиривао, па ћемо одмах изнети и одакле је то узео, и како је усвојио баш оне разлоге, који су тамо изнесени. Тако, одмах на страни 11. он говори о минимуму и максимуму новчане казне. Ово питање, са сигурношћу тврдимо није уочио као најасно сам писац. него га је нашао у »Полицијском Гласнику® за 1909. годину бр. 11. (од 15. марта) у рубрици »Поуке и Обавештења" нод IV. које је тамо објашњено онако исто, како га сада писац објашњава. На страпи 21. своје књиге, писац говори о стицају иступних дела и одмеравању казне по овима. Ово питање није опажај самога писца, јер је оно још 11. октобра прошле године расправљено у бр. 41. »Полицијског Гласника® под I, и он га је тамо нашао и акцептирао као тачио од аз до ижице!

Одмах за овпм на страни 23. своје књиге писац говорн о случајевима другога става § 323. крив. законика. И ово је писац позајмио из наше обимне и исцрпне расправе у бр. 43. за 1909г. у рубрици: »Поуке и Обавештења,® у којој смо доказали да је уредник последњег издања Криминалног (казненог) Законика погрешно тврдио: да је став други поменуте законске одредбе укинут. На страни 28. писац говори о значају § 320. кр. законика. И ово је питање имао разрађено још јануара месеца ове године у чланку „Полицијвке Наредбе " од г. Љ. Јоцића, те и о њему није имао потребе да мисли и да се мучи. Питање о примени тачка 1. § 327. крим. законика о коме говори на страни 31. имао је разрађено у бр. 20 »Полипијског Гласника« за 1907. годину а још исцрпније у бр. 42 под I. у рубрици »Поуке и Ооавештења, за 1909 годину. Изгледа, да за ово доцније објашњење писац није ни знао, јер би му иначе морао изостати прекор у другој реченици другог става чл. 30, који чини на објашњење из бр. 20 за 1907. годину, на име како усмене позиве треба чинити тек у неодложним приликама... Објашњење тачке 1. § 335. крим. законика, које чини у чл. 31. своје књиге (страна 32) нашао је писац у нашем чланку »Кривични Закон ® који је штампан у бр. 19. за 1905 годину, само што га је он погрешно прочитао, те је рекао да је 1 став овог §. са свим укинут, јер се сада крпвце из тог прописа казне по закону о риболову а то, међутим, не стоји, пошто се по овом специјалном закону казне само они који у води рибу трују, а они, који кварну или тровану рибу иродају казне се и даље по т. 1. § 335. поменутог закона. На страни 35. учл. 32. поменуте књиге, говори писац о § 342. крим. законпка. Питање ово нашао је такође опширно расправл>ено у бр. 11. »Полиц. Гласника" за 1909 годину у рубрици »Поуке и Обавештења", и он га је потпуно усвојио, те тако ни ту није имао потребе да мисли и мучп мозак. Напомене које писац чини код § 371. 373. и 375. крив. законика позајмио је из нашег чланка »Кривични Закон" који је штампан у бр. 19. за 1905. годину. Мишљење које је нзнео о застарелостн кривице из § 373. а крив. закопика (стр. 44. књиге) позајмио је писац из нашег чланка: Ђ Застарелост кривице из § 375, а КЈШв. закона", који је штампан у бр. 7. »Полицнјског Гласника® за годину 1'Ј08. из кога цитирамо ове ставове : » Свега, иак, тога нема код самовлашИа из § 375. а. крив. закона, јер је ту само једно кажњиво дело, које је завршено онога тренутка, кад је заузеће учињено «, и »Кад, дакле, кривица из § 375. а. крив. закона, ни ио ирироди својој ни ио начину извршења, не долази у ред ни иродужених ни трајних кривичних дела, онда се ни застарелост њена не може регулисавати ио оним одредбама које говоре о тим. делима 75. нрив. зак.Ј и т. д.