Полицијски гласник

СТРАНА 190

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24.

Напомене код § 381. крив. зак. писац је поаајмио из нашег поменутог чланка »Кривични Законик". Питање о застарелости, о коме писац говори у § 47. 48. 49. и 50. своје књиге расправљено је најисцрпније у бр. 28. »Полицијског Гласника® за 1908.годину, у рубрици: и Поуке и Обавештења" и писац је акцептирао мишљење тамо изнесено у свој потпуности његовој. На страни 54. своје књиге писац говори о одустанку од тужбе приватиог тужиоца. Питање ово нашао је опширно разрађено у бр. 5. »Полицијског Гласника® за 1909. годину под I и он га је просто пренео у своју књигу, чинеКи само ту погрешку, што је наслов требао да буде: »опроштај казне", а не одустанак одтужбе приватног тужиоца јер § 397. крив. законика говори о праву опроштаја кривице од стране приватног тужиоца... Овде је писац завршио први део своје књиге и прешао на поступак при извиђању и суђењу, у коме је просто излагање облика, који ће се дати овој или оној одлуци власти и извесне напомене о надлежности власти. те се ми овим одељком нећемо сада ни бавити, него тек онда, кад по реду излагања он дође на ред. У трећем одељку књиге реч је само о »Полицијској Уредби«, па зато ћемо и ми томе одељку посветити нарочити чланак. Сад да се вратимо првом одељку, о коме је за сада реч. Дакле, прегледајући редом овај одељак, који је имао да изнесе теоријске погледе пишчеве на многа нерасправљена питања и тако утврди стална правила за примену III части крив. закона, ми смо застајали код сваког озбиљнијег случаја и изнели из којих је извора писац узимао материјл за исти. Кад смо учинили поређење: шта је писац узео од другог, а шта је његово оригинално, онда смо дошли до поражавајућег ресултата: да ни једно, ионављамо ни једно начелно иитање, које је он у ирвом одељку додиривао, није његова самосвојна творевина, него је све узето из извора, које см.о наиред изнели. Стојећи, овако, пред овим неослорним Фактом, нама се само намеће литање: па одакле је он црпао куражи, да у предговору каже: »Материјал, који сам прикупљао за ову књигу, веома је незнатан и !Ј садржини сиромашан« ? Ми се уздржавамо да одговоримо сами на ово питаше само због тога, што рубрику »Иоуке и Обавештења« у »Полицијском Гласнику" стално обрађујемо од маја месеца 1902. године, а писац је махом узимао материјал отуда, те би нам се пребацило да нам је одговор пристрастан. Али ипак без зебње кажемо, да је пишчева оцена дата са олимпијске висине и да је много, много надмена. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Дим. С. Калајџић

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине града Врања, актом својим Бр. 4542, пита: »Суд Општине града Врања има част умолити Уредништво за следеће објашнење: »У чл. 17. I и II става закона о општинама стоји написано: »Државни чиновници, свештеници оба реда, учитељи и неуказни службеници државни, по закону су чланови општине где служе. Али у случају премештања или постављења, кад дођу у другу општину, дужни су пријавити се истој у року од 10 дана, кад на дужност ступе, како би их суд увео у списак чланова опгптине и гласачки списак." У чл. 27. „Ђ с< истога закона пак стоји написано. »Овај азбучни списак сталан је и важи од 1. јануара до 31. декембра сваке годнне. У исти се у току године не може приновити ни један нов гласач, само што ће се пре свакога гласања изоставити решењем они, који умру или изгубе право гласа према члану 30 и 32 овога закона.« Сада настаје питање: да ли чиновнци за које чл. 17 онако јасно каже, да их по пријави општински суд има у азбучви гласа(ки списак да уведе могу према пропису чл. 27. Ђ. бити уведени или не, јер првостепени суд ништи сва решења по којима је појединим чиновницима овај суд уважио молбе и нашао, да имају права, да се у току године у гласачки списак уводе, пошто су се исти на време и прописно општинском суду пријавили. Моли се Уредништво, да ово питање што пре објасни, тим пре, што се 4. јула тек. године имају обавити избори посланика за окружну скупштину.® — На ово питање одговарамо: Други став члана 17. одиста је у сукобу са чл. 27. под ђ. закона о општинама. Јер по првом члану премештеним или новопостављеним чиновницима пружа се право да уђу у азбучни списак и стекну право гласа на општинским зборовима, а по другом им се право одузима. И, како се у свима случајевима сукоба закоиа, и законских одредаба појединих закона узима, да је законодавац хтео да важи оно, гато јс доцније поетављено као правило, па се узме у обзир да је чл. 27. ;.од 1). доцнији од чл. 17. то се има узети д.>. он важи, и према томе одлука Првостепеног Суда врањског правилна је. У осталом, из скупгатинске дебате о закону о општинама види се, да је била намера да азбучни сиискови буду стални преко целе године, те и то казује, да је други став чл. 17. погрегано остао, и да се његов задатак има да сведе само на то, да се чиновници треба да пријаве како би у азбучни списак угнли онда, кад се он буде нравио за ттастуиајућу годину. II Управитељ школе јошевачке, актом својим Бр. 48, пита: »Одбор школе јошевачке у седници својој од 28. Фебруара 1909 год. Бр. 19, казнио је известан број ђачких родитеља што нису гаиљали своје ђаке у гаколу. То решење гакол. одбора саопштио сам суду општине јошевачке да, као надлежан, наплату изврши у року за 30 дана (чл. 24. зак. о народ. школама). Суд није хтео ову наплату да изврши у законом одређеном року и казна је за ђачке родитеље застарила. После овога обратио сам се актом № 33. окружном школ. одбору и молио да реши: ко ће ове казне платити ? Окружни школски одбор решио је да казне нлати Мипивоје Ј. Пејић, председник општинс јошевачке, па је то регаење послао начелнику среза јадранског да наплату изврши од поменутог председника Пејића. То решење саопштио је начел. среза јадранског председнику Пејићу, али он је тада изјавио да наплату није извршио, јер, вели, није био присутан одборској седници кад је казна решена, него га је заменио кмет најстарији. — 5. маја ове год. начелник среза јадранског допео јо решење да ове казне плати председник Пејић. Кажњени Пејић жалио је се Државном Савету против овог решења. Молим уредништво за објашњење: 1. Поред решења окр. школ. одбора, као надлежног по овоме предмету, је ли било потребно да и начелник срески доноси своје решење, или је требао одмах да изврши наплату од одговорног председника на основу већ постојећег решења окр. школског одбора? 2. Има ли места жалби Дравном Савету у овоме случају, или начелник може одмах наплату извршити и нечекајући одлуку Државног Савета?" — На ово питање одговарамо: У члану 24. закона о народним школама изречно стоји: да казну над председником, кад у законом року не извршн наплату казне од ђачких родитеља, »изриче школски надзорник, а извршује је иолицијска власт." Кад је закон овако прецизно одредио надлежност власти, онда је учињена погрешка, што је казну изрицао окружни школски одбор, јер њему то право није дато ни чланом 64. овога закона, нити којим другим. Ако је он изрицао ову казну због тога, гато у округу подринском не би у онгате постојао гаколски надзорник, онда је и то ногрегака, јер у случајевима, где у округу нема гаколског надзорника, сва нрава надзора припадају г. Министру просвете према чл. 84. и казну је само он могао изрећи. Кад, пак, није овако рађено, онда је пачелник срески имао разлога да стане и не извршује једну осуду, донесену од ненадлежне власти. Да би, међутим, немарни председник ииак био нагнан на марљив и савестан рад, он је узео да питање његове одговорности регулише по чл. 158. закона о оигатинама, али и тај је рад, по мишљењу уреднишгва несаобразан закону, јер се