Полицијски гласник

СТРАНА 210

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27.

то није довољно: потребно је још да он буде и купац, а он то, видели смо није. 1 ) х ) Какво је све иравно дејство ионуде, у то, наравно, но можемо овде улазити. Оигурна је, иак, отвар, да ионуда још непримљена не ствара онај уговории однос који се код ње има у виду: н. пр., уговора о иродаји и куповини нема све дотле док понуду, учињену од стране једног преговарача другом, овај не прихвати. (В. у овом смислу § 531. Грађ. Зак. који веди: »Уговор је закључен онда, кад једна страна што обећа, а друга то прими, или се изјасни да ирима <,с ). ГЈравни карактер понуде објашњава се као једиострана (унилатерална) обавеза, што је, изгледа иам, несхватљиво: једнострана обавеза то је један иравии поп-зопапб. Једна воља може бити ограничена, обавезана, само другом, ирогивиом, вољом. Човек се, правно, сам собом обавезати не може, због чега, н. пр., обавеза, која је, у почетку, иостојала, јер су дужник и поверилац била два различна лица, престаје, чим се та два евојства стеку у једиом и истом лицу, случај гашења обавеза који се зова конфузија (§ 910. Грађ. Зак.). Онако исто као што ни суверена власт не може себе иравно обавезати, а воља једног нојединца је суверена, ако није ограиичена вољом неког другог нојединца. Ми овим нећемо да кажемо да понуда иема никад и никаквог иравног дејства. Далеко од тога, понуда производи важна правна дејства, специално онда ако је одређен, било изречно било прећутно, рок у коме се она може примити. У таквом случају нонуђач (с!ег Ап1;га&епс1е) не може своју нонуду тргнути ире него што тај рок истече, као игго го вели § 148. Нем. Грађ. Законика (»Нав с1ег Ап1;га§епс1е Гиг сИе Аппаћте <1е8 Ап1;га&ез ете Рпзк 1»с81;1тт1;, зо капп (116 Аппаћте пиг 1ИпегћаЊ (1ег Рг181; егГо^еп^). В. о овоме Вегпћиг^, Саз ШгдегИсће Кесћ1 с1ез БеШбсћеп Кегсћз ипб, Ргеиззепз, Егв1;ег Вапс1. Б1е а11§ететеп Еећгеп, 8. 435. Али из овога не излази још да код понуде имамо једнострану обавезу, обавезу нравно санкционисану, која постоји само једном вољом, (оћН§а1шп ип11а!;6га1е, е1П8е111 §е Уегћ1П (1Нсћке11;). И овде имамо, такође, обавезу која је постала, као и свака друга обавеза, ограничењем једне воље другом: понуђач не може, у одређеном року, тргнути своју поиуду стога што је, на такву његову обавезу, противна страна пристала, било изречно било прећутио, и ту је обавезу та страна као своје араво прихватила. Као што видимо, и овде имамо један уговор, уговор који би Француски правиици назвали безимени, тпопшкз, и тај уговор се састоји, од стране понуђача, 1И поп ГатепЈо (111 поп Гасеге): понуђач неће тргнути ионуду све дотле док утврђени рок не претече. Додајмо још да је ово једнострани уговор, пошто он ствара обавезу само за једног уговорача, оиога који нуди. И да је и ово уговор, најбоље се види но томс што ни њега нема без двеју сагласних воља. Поиуђач није у обавези да своју понуду неће тргнути до одређенога рока, ако то противна страна не прихвати: ако ова изречно или прећутно (рецимо неком конклудеитиом радњом) одбије обећање понуђача да он, ионуђач, не сме тргнути своју нопуду док дотични рок не прође, нема иикакве обавезе код понуђача, нити се ту може говорити о повлачењу 110нуде: не може се повући оно чега нема. Као што смо и раније, на једном другом месту казали (в. нашу расправу: 0 аониилтају уговора звог ггеизвршења.., Стр, 5., прим. под 1.), питање о томе да ли може бити једиостраних обавеза, иодстакао је нарочито Немачки Грађ. Закоиик (н. пр. § 657. који гласи: »"УУег (1игсћ бГГепШсће Векаппктасћип^ ете Ве1оћпип^ Гиг (11е Уогпаћте етег НапсНип^ 1пзћезопг с1еге Гиг с11е Негће1Гићгип§ етез ЕгГо1^ез аивзе^г!;, 1з1 уегрГПсћкек, «Ие Ве1оћпип§ (1ет јет^еп ги еп1;г1сћ1;еп\уе1сћег с11е Напс11ип& уог^епоттеп ћа4, аисћ мгспп сНезег п1сћ1; т11 Нискз1сћ1; аиГ сНе Аиз1оћип^ {*ећапс1еИ; ћаЂ^, што ће рећи: Онај који, ја-вним огласом, обећа неку награду за извршење извесне радње, а нарочито за. постигнуће извесног резултата, обавезап је да ту награду нлати ономе који ту радњу изврши, иа ма овај и немао, при том, награду у виду). В. о једнОстраним обавезама: Р1ашо1, ор. сИ., 4. I, р. 109. п. 1,1. Ц. р 254; 8а1еШе, Тћ&огге с1е 1'оШгдаИоп (п-° 5 138 ек 141 е1 8И1У.); Кепе \Уоггп8, Бе 1а Vо1опН ипгии &га1е; 81е&е1, Оаз Уегзргесћеп а1з Уегр[1лсћ1ипдвдгипсГ; 8коћће, у 7.ег18сћгг[1 (пг ПесШбдебсћгсМе. 1;. XIII (ова последња четири рада наводимо овде по Р1ап1о1-у); В. 1Јасап1;тепе е1; Е. Ваг(1е, Без ођИдаИопз, 1;. I. р. 32. е4 зшу.; ОоИтапп ип(1 ЕШепЉа!, Оаз ШгдегНсће КесћС, Егзкег Вап<1, 8. 134 ипс1 687 ; Пзсћег ип(1 Неп1о, ВпгдегШсћез Оезеикисћ, 8. 327.

б. Али, чим се продаја закључи, престаје Фаза понуде, и имамо уговор. Од онога момента, дакле, када извршилац продаје гласно уступи последњем надметачу нописано и лицитирано добро 1 ) имамо уговор о продаји икуповини, онако како га деФинише § 641. Грађ. Законика (»Продаја и куповина јесте такав уговор, којим се" ствар каква за неку одређену плату у новцу другоме уступа«), где је продавац дулшик, или, боље, онај чија је ствар продата (и који, као што знамо, може бити само дужник ргор1;ег гет). Дејства су закључења лицитације и уступања добра највећем надметачу врло важна, и ми ћемо их сада у кратко изложити. Закључење продајс ослобађа сваке обавезе претходнога надметача, то јест онога који је највише, изузев последњега лицитанта на коме је продаја и остала, понудио: чим је његова понуда иокривена другом, већом, она је правно уништена, и више никакво дејство, па ма шта се доцније десило, произвести не може. Чл. 705. Франц. Грађ. Суд. Поступка има, гп [те, овакву одредбу: »Надметач престаје бити обавезан, чим је после његове понуде дошла друга, па ма ова била и уништеиа". Тако, н. пр., иоследња п.^нуда огласи се за неважну, услед неспособности надметача: тај Факат ни најмање неће повратити неки правни значај претходној понуди. Да приметимо да ова нема, пошто јој јеследоваладруга, јача, понуда, правне вредности ни у корист ни против лицитанта који ју је био дао: лицитанат тај не би, дакле, могао, такође, захтевати да му се добро уступи зато што је последња понуда уеиштена. 2 ) Последњи надметач остаје купац, боз обзира на то колико је више дао од лицитанта који му непосредно претходи. 3 ) Он ће бити претпостављен овоме, па ма га не ирешао за више него за две паре динарске, најситнија монета која код нас постоји у искованом стању. Шта више, како Закон од 26. Фебруара 1904. год. *) говори и о једној пари (динарској), било би довољно дати само једну пару више него последњи лицитант, па бити оглашен за купца: била би само тешкоћа, око исплате те једие паре, пошто таква монета није још искована. 5 ) И овај резултат не може се изменити тиме што би, по свршеној и закљученој продаји, неко понудпо за 11сто добро више од онога коме је оно, као последњем надметачу, по §-у

! ) Устуиање то извршилш кродаје ртзражаваобично рвчи, ^тес.шм*, реч која је из турскога језика прошла У наш). ВоИагЈ, Со1ше1-Ваа§е е( 01аз80п, ор. сИ., II, р. 449 е( 450.. 3 ) »Разлика изиеђу једне и друге ионуде остаЈе сасвим Факултативна, осим већ ако у условима продаје (1е саћ1ег Јев ећагјЈоз) не би у овом погледу било какве клаузуле. Ни председник ни суд не би могли поставити какав минимум за потоње надметаче (ип пиштит (1'епсћегез) без пристанка заинтересованих лпда.® ВоИагсЈ, Со1те1-Оаа§е е1 ОНаааоп, ор. сИ., II, р. 450.. 4 ) В. Сраскс Новини од б.Марта, 1004. год. (бр. 51.). 5 ) Али та тешкоћа не би била носавладл.ипа, а иа име купац би могао исплатити и једну лару на тај начин што би извршиоцу продаје положио пет пара динарских, од којих би му овај вратио четири наре, два комада од но две паре, комади који су, као што смо и горе приметили, код нас исковани.

481. уступљено. Последњи надметач је постао купац, он је стекао једно уговорно право, и тога права не може га нико сада лишити. У Француском законодавству није тако. Код јавне продаје непокретних добара (1а 8а181е пшпоћШеге) последњи надметач. коме је извршилац продаје добро уступио (а<1ји§е), није још сигуран да ће добро остати његово. По чл. 708. Франц Грађ. Суд. Поступка, свако лице, способно да буде надметач на јавној продаји (чл. 711. истога Законика), има право да, у року од осам дана, рачунајући од дана када је добро уступљено највећем надметачу (ГасГјисИсаМоп — чл. 7 I 2. Франц. Гра1). Суд. Поступка), да нову понуду за исто добро, под условом да ова износи за једну гаестину вигне од главпо цене (1е рпх рппетра1) по коју је добро на лицитацији продато. 1 ) Ову нову понуду чини дотично лице у писарници суда који је извргаио уступање пописанога добра и назива се 1а вигепсћеге. После овога се, на начин регулисани у чл. 709. и 710. истога Поступка, одређује нова лицитација на којој бива надметање и које почиње од понуде, 1а вигепсћеге, која ју је пзазвала. Ако се тада не јави нн један надметач, продаја остаје на ономе који је дао 1а вигепсћеге. После овога другог уступања (Гас1јисИса1лоп), сткар је дефинитивно свргаена: више не може бити нових зигепсћегеа (чл. 720. други став). (нАСТЛВИТ.Е св) Ж. Пери-ћ

0 ПРИКРИВАЊУ Ј1ИЦА ИЛИ СТВАРИ

(СВРШЕТАК) Овај је систем традиционалан. Грчка и римска старина сагласно су давале прикривању карактер деликта са којим је било у вези и сматрале га исто тако кривог као и крађу. Ледан римски јурисконсулт, Магсјеп, преводећи ово мишљење у једиу енергичну Формулу, квалификовао је као реззГтигп дспиз, род прикривача, згпе дшђиб пето 1;г1еге &ш ро1еа1. Е1 ргесгрИиг, и1 реппАе ритап1иг, а^цис 1а1гопе». 1п раг1 саиза ћађепсЧ зип1. И Јустинијан, у институцијама, опомин.е на стање доктрине и традиционалног правознанства: МапЏевИзвГтит е$1,дио<1 отпез, дгп $с[еп1е8 гет [игИпат ,чизсес1е1 -ип1. е1 се1апегхп1, ј'игИ пес тат[еиИ оћпох1 иип1. Ста]>о право нродужило је да гледа у прикривању крадених ствари, дело саучешћа. и Француски законик од 25. септемора 1791. само је Формулисао традиционално правило овим изразима: »кадје „учињена каква крађа, сваки за кога се „оуде доказало да је нримио бесплатно »или куиио или прикрио све или део укра»дених предмета, знајуКи да су речени »предмети производ к[>аће, сматраће се

') До закона од 1841. би.ло је потребно дати више за једну четвртину од главне цене. Тај закон, да би изазвао јаче надметање, спустио је ту циФру на једну шестину. Во11аг<1, Со1те1-1)аа§е е1 СЛавзоп, ор. сИ., И, р. 468..