Полицијски гласник

ВРОЈ 27.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 211

»као саучесник и казнити казном коју »закон изриче против учинпоца реченог „злочина«. Законик од 1810. у члановима 62. и 63. применио је овај принцип најстрожије. ,1едно објашњење државног савета од 18. децембра 1813. било је баш одлучило да је солидариост прикривача и лопова била таква, да огти који су били прикрили предмете који су произашли из крађе која је извршена са убнством, треба да буду сматрани као саучесници убиства и кажњетш истом казном као и убица. 'Гек ревизионим законом од 28. априла 1832. моднФикован је овај члан и одбачена ова крајња конзеквенца асимилације прикривача са лоповом. 4 ) Други систем састоји се у томе што од прикривања прави специјални деликт који се казни једном утврђеном казном која не варнра према злочнну учиниоцаОвај иачин посматрања, који је већ предложио Моп1е8(1ше, усвојио је Сапш&папј и сви јурисконсулти нашег столећа; он је нашао одобравање у модерннм законодавствима. У Пемачкој, на пример, прикривач је квалиФикован као »саучесник доцнијим аомагањем"■ ако јс иомогао у своме сопственом интересу: његова казна, која не прелази никада једну годину затвора, не може бити већа иего казна за главног учиниоца. (§§ 257 и след.). Кад је прикривач обећао своје суделовање у иапред, он постаје »саучесник помагањем", и његова казна није више утврђена: она варира према злочину учиниоца. Ма да не показује довољну разлику изме!)у саучешћа и прикривања, ово законодавство води повољним резултатима. Оно је послужило као тиа и на њега су се угледали законици холандскн (§ 416). дански, (§§ 238. и след.) италијански (чл. 421.) и т.д. Појам Француског законнка, који сматра прикривање као један од начина саучешћа, тежи дакле све више и више да буде иаиуштен, да би био замењен појмом о доцнијој аомоКи, која конституишо особени деликт: 1.°са социолошког гледишта, заиста, нема асимилације, која би се могла поставити између лопова и прикривача. Нрикривање је једно од хиљаде средстава којима се лукавији, мудрији и лакомији злочинци користе деликтом који су извршили најдрскије. Док буде имало лопова, имаће без сумње нрикривача; али је ова врста суделовања једиа Форма паразитизма. Мдентитет ренресије прикривача и лопова није допуштен. 2.° Са правнога гледишта, прикривање није акт учешћа, јер је нотребно да један акт буде учињен пре деликта или да буде нерездвојан од деликта, па да има овај карактер. Без сумње, има један однос између лопова и прикривача, пошто други имају за циљ да извуку корист из онога што су први учинили. Али у ствари, има две серије објективних аката, који се догађају један за другим, крађа и прикривање; прикривање које интервенише кад је крађа свршена не може се сматрати као акт учешћа у овоме деликту. 3.° Са гледишта потребе репресије, овај појам прикривања, Форма са-

4 ) ОаггаиЈ. Стр. 080.

учешћа, даје прикривачима средства да избегну казну сваки пут кад главни деликт није прнађен или није више казним било услед застарелости или амнестије, било што јс био учињен у страној земљи у условима који не допуштају да со гони У француској. 1 ) Али не би требало претеривати са системом који спаја прикривање нераздвојном везом, за злочин или деликт који оно Фаворизира. Прикривање је само собом дељиво дело: оно може дакле да се обнавл.а за исти злочин или исти преступ. Касациони Суд одлучио је дакле потпуно нравилно да оптужени за саучешће прикривањем у једној крађи, пошто је ослобођен ове оптужбе, може бити на ново гоњен доцнијс што је прикривао после овог ослобођења, корист која је прибављена истом крађом. Али ова солуција не би била правплна кад бн се тицало нстог прнкривања, које је продужеио после ослобо^ења: треба, разуме се, да постоје два особена дела не крађе, него прикривања. Испитујући, у систему француског нрава, елемептс саучешћа прикривањем, које имплицира директан однос илмеђу држања ствари и главног деликта, видимо да су потребна четири услова да оно постоји: а) Треба констатовати један главни и претходни деликт који служи као база саучешћу. Прикривана ствар треба да је била однесена, утајена илн ирибављена помоћу једног злочина илн преступа. Ова три разна израза прнмењују се поглавнто на три групе злочина илн преступа на које се може односити саучешће прикривањем: на крађу или аљачку, заствари однесенс (чл. 379. и след. 96. 97. 440. и след.); на з лоуиогребу иоверења, иревару коју је учинио банкрот. за утајене стварп (чл. 408. 402. и 403. кр. зак. чл. 591. трг. зак.).; на ироневеру, лажну исираву, злоуиотребу, иотреба, слабости, или страсти малолетника, за ствари на које се односи израз ирибављенс (чл. 405. 132. 136. 406. фр. кр. зак.). Али ови изрази толико су широки да обухватају без изузетка и резерве, све деликте против лица или својине који би имали за резултат да учине да ту^а ствар падне у руке деликвента. б) Треба један материјални Факт ирикривања. У граматичком узимању речи, ирикрити једну ствар значи сакрити је; али у правном смислу значи просто држати је у ареварној намери, знајући да је она утајена. Егзистенција саучешћа прикривањем не тражи нестанак, скривање предмета којије однесен, утајен или прибављен помоћу злочина пли деликта. Треба, али је довољно да је прикривач иримио ствар. 1.° Доиста, мало јестало затим, по каквом се основу држи цела или део ствари која нроизлази из каквог злочина или деликта. Онај који их држи и чува, ма да их не присваја, постаје саучесник прикривањем. Онај који купује један од ових предмета, знајући да је украдена или утајена, баш по праву цену, прикривач је, онако исто као што је ирикривач кад му јо лопов

!) СлггшА. — ТгаЦе 1ћеопцие е1 рга11цие <1и ЈгоИ репа! Ггап§а:8. Сво ово излагање из овога је дела.

дао тај предмет. Шта више, поверилац који са знањем прими у исплату суме које су прибављене помоћу каквог злочина или деликта, треба да буде сматран као саучесник прикривањем. 2.° Мало је сгало за карактером прикривања; случајни прикривач казни се као и прикривач из навике. 3.° Мало је стало за тим да ли се држи ствар, добивена од самог лопова или кога трећег и да ли је овај трећи савестан или несавестан држалац. 4.° Мало је стало баш и за тим, да ли је прикривач учинио или није, употребу ирикривеног предмета, да ли он има државину илијепрестао дајеима. Малојестало за тим шта је с њом учинио: имаприкрвања на пример, кад је појео са лоповом производ крађе. Имаће баш прикривања, ако је притежалац каквог предмета који је прибављен деликтом. у место да га је вратио сопственику, предао га впновнику деликтаи добио натраг цену. 5°. Мало је стало за тим дали је приикривач држао саму ствар, или сткар која је прибављена помоћу производа крађе. Све ове солуције резултују из појма прикривања у Француском казненом законику: ово дело не имплицира добит, оно не имплицира баш изрично лични циљ добити. Оно резултује из самог Факта примања у државину каквог предмета за који се зна да има тајно порекло. в) Саучешће прикривањем изискуједоиста. да је окривљени радио »са знањем«, т. ј. да је знао да је ствар произашла из злочина или доликта. 1°. Али треба ли да је прикривач имао специјално знања о злочину или деликту којим је ствар прибављеиа? или је довољно да је он знао даје онај одкогаје он држи, могао имати државииу само услед кривичне' акције? Треба се изјаснити у овоме последњем смислу. Доиста, у принципу није потребно, да би прикривање било ишсриминисано, да је прикривач знао све околиости деликата: довол.но је да је он знао да Фаворизира једиу кривичну радњу и да је имао намеру. да је Фоворизира (потпомогне). 2°. Ово знање, по нашем мишљењу, треба да је постојало у моменту кад је ствар дошла у руке прикривача. Карактер државине цени се од дана кад је она почела. То је правило опгитег права. Ово се правило нримењује и на државииу прикривача јер је овај одговоран у извесним случајевима под отежавним околностима нарушења само у колико је имао ово знање „у време прикривања". Не би се дакле могло осудити као саучесник прикривањем, лице које би чувало ствар после пошто је сазнало њено кривично порекло. г) Најпосло, да бн ко био саучесник прикривањем, није довољно да је примио са знањем ствари које су прибављене помоћукаквог злочина или деликта, треба, осим тога, да их је примио у иреварној намери, т. ј. у намери да прибави себи иии другоме недопуштене користи. У истини, овај услов ие тражи се Формално, али се он мора подразумевати из тог мотива што свако саучешће предпоставља код агента, вољу да Фаворизира деликт. Ну, познавање махне ствари која се прикрива нс имплнцира неминивно преварну на-