Полицијски гласник

СТРАНА 212

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Т 27.

меру прикривача: они на пример, који су примили предмете које је покрао један супруг или блиски сродници могли су да знају кривично порекло предмета, ма да нису имали намеру да Фаворизирају деликт. Ми држимо 1 ) да њих не треба сматрати као саучеснике, ако успеју да докажу њихову савесност. Сама ова опсервација показује да односи сродства између лопова и прикривача не конституишу извињење, као у материји прикривања лица Нема сумње не може се наметнути супрузима и блнским сродпицима обавеза да прокажу злочин њихових супруга, жене, оца, матере, б])ата, сестре, под претњом да ће бити оглашенп за саучеснике. Али, ако су они прпсвојили п])едмете који су производи деликта и њима се корнстили, н.ихов однос сродсгва не може их ослободпти од казне коју су заслужили што су учестовалп у прикривању. * * * На међународном казненом конгресу у Петрограду, од 1890. преузпосили су три мере за ефикаспо сузбијање прикривања: 1°. да се пропишу за извесне проФесије, као што су: банкари или мењачи, продавци накита и старипа, управио уредбе које би имале циљ да предупреде прикривање; 2 Р . да се од прикривања учини не акт саучешКа, него специјални деликт; 3°. да се уведу прогресивно теже казне за поврат у сличној материји. Посматрања која су чињена у Француској и на страни, о овој Форми криминалитета, расветлила су неколика интересаптна Факта. Упражњавап.е прикривања изгледа да је данас скоро сталаи елемеиат сваке злочиначке асоцијације. Прикривачи су скоро увек у свези са лоповима којима они служе као иодстрекача пре него што је удар учињен, а као и/рикривачи пошто се удар учини. После, оргапизација је прикривања по примеру трговачких предузећа. Има извесних кућа коЈо су организоване за прикривање, као што су друге за разврат. Најпосле, то је ме1)ународни карактер који је прикривање данас узело. Са овога последњег гледишта, Француско правознанство гледало је на прикривање предмета у Француској. који су покрадени на страни, или у прикривању предмета на страни, који су покрадени у Француској, саобразно појму Фрапцуског кривичног законика, као акцесорно главном деликту и придавало или одбијало надлсжност Француских судова према томе да ли су они били гтадлежни или ненадлсжни за суђење овог деликта. Ну, ма какав да је појам прикривања по закону, који се примењује, било да се сматра ово дело као особени делпкт, било да га сматрамо као акт саучешћа, казнено законодавство у случају међународног прикривања показује се као недовољно. Конвенције о екстрадпцији између влада једино би могле да отклоне опасности које постају из честих комуникацијр једае и друге земље. Али би ове конвенције биле олакшане усвајањем у свима земљама једног појма о прикри-

') СаггаиЛ Стр. 686.

вању, који би га чинио у свима случајевнма особоним деликтом. 1 ) (1То ОаггаиЈ-у) Милош М. СтаиојевиЂ судија.

П А У К .1 у.ј Фродерик — Соваж Признајем : на основу мога расуђивања о правди ја сам убио ста|шцу. Злочин није мој занат. Има воћ скоро трид^сет година како радим сајџиски занат у једном суморном ћорсокаку Фобуршком и никад ми није ни на памет падала помисао, да ма кога убијем. Увек сам говорио: крв мо ужасава. Што се тиче крађе, моје су ми муштерије сведоци, да им нисам никад утајао и најситнији делић од сата. До те кобне иоћи сваки ме је погптовао. Најпосле, моја жртва и пе заслужује ову вреву која се дигла због ње. Била је моја сусетка у оној развалипи гдесеналази мој дућан. Показивала секао сиротица, тако сирота, да јс сваког јутра одлазила у прошњу милостиње од богоугодних љ>уди. Храниласе окрајцимахлеба и разним отпацима, бачених јутром у саидуке за ћуб]»е. Звали су је Розалијом. Ишла је обучена у прљаве дроњке; коса у сурим Фитиљима падала јој је преко изборана лица. Занат сајџиоки ђаволски није напредовао: радећи десет и више сата, једва сам зарађивао насушни хлеб, а нисам увек ни имао посла. Али сам чврстога карактера. Био сам младић без великих прохтева, а мудраци у томе гледају тајиу среће. Моје је срце свакад живље куцало од саучешћа у жалосној судбини радника. Кад год је старица пролазила у прошњу, дизао сам главу са посла и казивао бих јој добро јутро. Постељу сам поставпо у дну дућана иза преграде, без светлости и без ваздуха. Преграде измеђ станова тапке су. Никад моја сусетка нпје посумњала, да ћу ја прислушкивати њено кретање у својој соби. У осталом, ја је заиста нисам ни уходио: мало ме се тицало како она живи : излазила је и враћала се безбрижно. Ја сам је почео прислушкивати тек једне бесане ноћи, кад сам чуо да броји злато. Наредне ноћи моја сусетка понови свој изазивачки поступак. Ја открих чак како њен гаднн костур дрхти од пакосне радости. То преврши моју неиздржљивост. Не сме се бити богат у близини једног сиромаха. Како ме нека несавладљива моћ баци с постеље на тле, упалим мој мали раднички Фењер, изађем у ходник, па одмах једним ударом ноге избијем врата мале избе. Тврдица цикну: — Ко је ? и узневерено, она се усправи на своме седишту: — Јесте ли то ви, господине Сиро? Тако сте ме препали! рече она дрктавим гласом.

') ОаггаиЛ. ТгаНе (ћеопдие ег рга^ие Ји (1гоН рбпа! Ггап§а18. I. II стр. 686— 689.

Ћутао сам. Своје опсењене очп скренем са ње надругу страпу: моју пажњу привуче један голем паук који се је кретао по зиду. Зраци са Фењера неизмерно су ширили сенку његову. Шапе се његове узнемирише и он се полагано дочепа једне пукотине на таваници. Узнемирих се и чисто се почех устезатн, и можда бих се и повукао. Али, за несрећу, Розалија ме упита: — Чиме вас могу послужити? Најпаметније је, да са њом свршим. Оставим Фењер на тле и кидишем па просјакињу, која поче да стење, да мс преклиње, да моли за милост, испружив руке у одбрану. Што није завапила за помоћ, то јо за то, што се надала, да ћу се ја сажалити, али, чини ми се, да се више бојала, да и осталим суседима не открије своју тајну. Сузе оу текле нз њених крмељивих очију, њсна се одвратпост увећавала и мспо по иово обузо мисао, да утекием. Али жудп.а за осветом појача моју мржњу. Савладам своју одвратиост, клекнем коленима на задихана нросјакињина прса н ишчупам јој гркл.ан. Око наз је владала дубока тпшина. Уздахпем дубоко. У том треиутку страшни паук, на кога сам заборавио, изађе из своје колибе као јединп сведок. За треиутак стаде, као опсењеи светлошћу, пустн се концем у ваздух, окретао се непрестаио док се пе спусти на одвезану мараму покојничину. Његове црне очи засијаше, као главице од шпенадле, а шапе му се почеше грчити. Наду свој трбух. Рекло би се, да он љубоморпо бдн над благом — ђаволски чувар. Задрхтах спим телом. — Очекнп мало, гадни скоте! рпкпух ја. Невешто пружих руку. Алп оп избеже ударац, изгуби се у замршену косу Розалијину, ту се згури, па онда изиђе на врх јастука, као да ми је хтео пркосити. Ја опет покушах да га шчепам. Пеухватив и но други пут ми измаче и штуче у мрак. Где ли ће ме сад вребати ? Време је пролазило и ја се мало по мало савладах. Утолим своју одвратност, ојачам своје осећаје, привучем мараму у којој су били новци. Био сам пијан од радости. Ухвати ме дрхтавица. Одрешим канап, који је везивао крајеве мараме. Наполеони засветлуцаше. Брзо набих џенове као мешине, за тим крснем ка ходнику. У правоугаонику врата, између зарђалих шарка, паук је поставио препону. Проклети ткач пењао се и силазио, ткао је своју мрежу. Па какав је пљен он очекивао, питам вас ? Од један пут прекиде свој глупи посао и поче посматрати моје кретање. За тим својим уснама убоде свој трбух, пусти један конац кога поче увијати, као иреслица, и почо брзо уплетати унакрсне мреже. Најзад, чучну у сред мреже и непомично је чекао. Једним јаросним махом поцепам паучину. Кренем напред, да бих се курталисао ове море, али гадни нитков паде на моју руку и парализова мој усиљај. Бацим Фењер који се при паду угаси. Подмукле шапе прстрчагпе преко моје мишице,