Полицијски гласник

ВРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 251

1. Тако, конфискација може бити пзречена само ако је материјални деликт био констатован. Из овога првог нравила, које се не примешује на сваку врсту конФискације, као што то учи јсдан криминалист, већ на конФискацију коју закон наређује у јавном интересу, треба извести три последице: I. 0 Ире свега, у случају ослобођења окривљеног од казне, конФискација може бити изречена, ако има констатованог деликта. Тако ако протокол узапћења не вреди због какве Формалне махне те због тога не може бити казна изречена, конФискација може бити извршена. У одсуству Формалних одредаба треба применити исто правнло на све случајеве у којима кон4»искација има за циљ да одузме нз циркулације какав предмет чија би сама државина била деликт. Тако, нема никакве сумње дахрапљиви предмети или ФалсиФиковапо пићс, којн садрже шкодљиве састојке за здравље, треба да буду конФисковапи баш и у случају кад се окривљени ослобођава од казне. Из карактера конФискације у овим разним случајевима треба закључитн да окривљени, и ако је ова мера изречена, пошто је лично ослобођеи, не треба да буде осуђен на трошкове око ислеђења. 2.° КонФискација може бити изречена, баш и у случају кад је деликвенат непознат. под условом да деликт буде известан. КонФискација је овде само једна полицијска мера која је постала потребна због очевидне опасности од ноконфисковања извесних објеката: околности деликта одузимљу јој у овом случају обичан казнени карактер. 3.° Најпосле, конфискација која има карактер аолицијске мере, може бити изречена баш после смрти окривљеног, против његових наследника. Али, у овом случају наследник не треба да буде оглашен као кривац за деликт који он није учинио, и по том не треба га осудити на трошкове око ислеђења. II. КонФпскација може бити изречена против лица грађански одговорних, н. пр. у случају уношења забрањене робе. III. Да би конФискација била изречена против деликвента треба да овај има својство сопственика предмета. Али се овај услов не може сматрати као општи услов за све случајеве због разлике међу врстама конфискације која допушта да се прецизира домашај овог правила. Ако треба да конФисковани предмет буде својина деликвента, то је само у случају кад специјални текст изриче конФискацију само као казну и протнв осуђеног. Било би очевидно неправедно у овом случају фрапирати трећег који је стран деликту, који је може бити његова жртва, за то што је он сопственик предмета који се има конФисковати. Али кад је конФискација наређена као мера јавног поретка, судија нема да се бави иитањем коме припада предмет који је оруђе каквог деликта илп чија државина сама собом консгитуише деликт. Тако кад се тиче лажних тежина н мера, предмета који су шкодљиви или опасни за хранљиву или медпцинску употребу, конФискација ових предмета изриче се у циљу да се они

одузму из циркулације без обзира ко је њихов соиственик. (§ § 371. 372. 334. нашег крив. зак.). ( свршиће се) Милош Станојевн-ћ судија

КРИМИНАЛ.НА П01ИЦИЈА

(наставак) У домени свести, слободна воља може допустити човеку да уздигне своје мисли до идеала Лепоте и Доброте, Правичности и Врлине, до неприступачних врхова етерских региона, у којима лебди Вожанство. На овом позитивном терену природе и материјалних Факата, у домени извршења акта, слободна воља — ма колико била слободна — неће никад успети, да ма и једног човека ослободи за најмању његову акцију, као и за најмањи његов покрет, од свемоћне вечности ових вечних закона Физике, психологије и механике, којима су сва природна жива бића била увек потчињена, и којима Ке довека остати потчињена. Увек, утхрошлости као и у будућности, непроменљива примена ових закона управљала је и управљаће светом. И сам Бог не би могао преиначити ове законе, јер Он је Истина, Наука, Математичка Тачност и Хармонија Универзална. Може ли се допустити, према овоме, да је Он одобрио последњем од бедника и злочинаца да руши природан ред, да обмањује природу, да не признаје природне законе или да се од њих одмеће, и да врши, једном речи, преступ који би био немогућан и за само провиђење ? Разни планетски системи, светови, земаљска и небесна тела, Феле, бесконачност органских и неорганских бића, живих или мртвих, у својој генези, еволуцији, у својим покретима и актима, јесу — и у скупу својих акција и покрета и посебно — доказ и стална и несвесна маниФестација универзалног ланца и детермивизма. * * * Али, вратимо се на аФеру Ван Галк. Наш је злочинац ишао. Ми познајемо четири битна елемента његовог хода и пута: тачку одвођења детета, тачку одбацивања леша, правац почетка и правац свршетка његовог хода. Наш је злочинац ишао, и на овај начин учинио уиотребу од споредне особине материје — иокретљивости. Он је несумњиво применио Физичке, Физиолошке и механичке законе, који управљају Феноменима спољњег света. Као роб, он се морао покорити вечним законима покрета. Наш је злочинац ишао. Некада је један од највећих светских ФилозоФа и геометричара ишао пред својим ученицима, да би им доказао покрет. Овде, ирема познатим елементима злочинчевог хода, ми треба да реконституишемо његове покрете, и да одредимо положај средње тачке. Једна претходна опоервација потребна је, да би иас обавеотила о тачној при-

роди злочина, а потом о карактеру учињених покрета у циљу његовог извршења. Злочини и преступи могу се поделити на предумишљајне и случајне. Код предумишљајних злочина. злочинац паметно комбинује свој злочин, приправља га брижљиво и полако, и стара се унапред да уништи сваки доказ. Међутим, и у овим случајевима, најбоље комбиновани злочин оставља увек трагове, отиске, знаке и основе подозрења, било у погледу намере за извршење, било у погледу самог извршења. У аФери Ван Галк реч је о случајном злочину. пошто нико на свету није знао нити је могао предвидети, на четврт часа раније. да ће мала Жана изићи сама из куће 7. Фебруара у 7 часова мање 10 минута, у вече. По изузетку, и случајно, дете је само напустило стан својих сродника и пошло својој матери. Исто тако случајно, оно је пресретнуто и одведено од некога, који га је познавао. И у овом случају показало се, да прилика ствара крадљивца, злочинца. Злочинац унапред није ништа комбиновао да би малу привукао к себи; тако исто он унапред није могао ништа комбиновати да би избегао казну. 'Го је злочин случчјни, али и савршен са гледишта зла у коме је интелигентан и врло вешт злочинац искористио по жељи прилиае времена и места. Све је у злу просто, правилно и нормално. Ми се, дакле. налазимо у присуству случајног и непредумишљајног злочина. Поремећајна акција злочинчева у овом случају није могла бити извршена на превентивни начин. Према овоме, ми имамо да рашчланимо и да реконституишемо покрете злочинчевог хода у њиховој ароизвољности и иравилности , према обичним законима покрета. Означимо са А центар опасности или домицил Жанин, а са Б места на коме је њен ишчеречен леш остављен и нађен. На овом одступању између А и Б налази се средња тачка 8 — кућа злочина — где је дете било одмамљено и одакле је његов леш одбачен (сл. 4.)

(Сл. 4.) Респективни положај тачака А, Б ш 8 јесте у узајамном однооу и тесној зависности, а одређен једаи помоћу другога, с обзиром на симетрију, уређеност и кохезију злочинчевих конкрегних покрета, као и с обзиром на природну опозицију сила привлачења и одбијања, које су управљале његовим покретима. Као што јабука пада. неминовно на земљу, пород стабла, на место којо је одређеио прав-