Полицијски гласник

СТРАНАТ252

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 32.

цем ветра и положајем гране са које је опала, исто је тако и једно тело одбачено где је то требало бити, на место к0 Ј е ј е У исти мах било одређено и местом одвођења и местом средње тачке. Пошто познајемо тачке одвођења детета и одбацивања леша, то можемо, помоћу њих, успети да одредимо тачку спајања, т. ј. средњу тачку, тачку 8. За одређивање тачке 8 потребно је водити рачуна о овим елементима: Између тачака А и Б имамо два пута, два хода, два прелаза: одлазак злочинчев од А ка 8, и његов повратак од 8 ка Б, који одговарају двема злочинчевим различитим намерама, двама физичким, физиолошким и механичким противним покретима, који су произлазили од противних сила. Одлазак и повратак, који су морали бити у противним правцима, имали су, међутим, општи пранац заједнички и један исти, правац А , Б, т. ј. од А ка Б, од Севера ка Југу. Овај је правац извесан. Дете је враћено са тачке А, а његов леш нађен је на тачци Б. Шта више, нооилац пакета био је виђен у моменту кад је ишао ка тачци Б. а долазио у правцу од тачке А. Између Аш Б два пута, одлазак и повратак, морају бити сразмерни, скоро једнаки, пошто је сваки од њих морао бити потчињен овом великом принципу природног регулаторз: закону најмање акције, закону најмање силе, који суверено доминира свима природним бићима и Феноменима. Злочинац је, дакле, при одласку, ишао најкраћим и најсигурнијим путем, да би од тачке одвођења дошао у свој домицил, од А у 8. Исто тако и при повратку, он је ишао најкраћим пу • тем да би се ослободио леша, да би од свог домицила дошао до места одбацивања леша, од 8 у Б. Овај физички принцип и његову актуелну примену утврђује логика. Доиста, и при доласку и при одласку злочинац се морао што више прикривати ; он се, дакле, није могао бесциљно шетати с дететом, јер би се изложио опасности да буде виђен и познат. Исто тако и по извршеном злочину он није правио дуге, бескорисне, уморне и опасне променаде у улицама центра, у 11 г | 2 часова у вече, носећи под пазухом пакет с лешом. Излази из овога. да се тачка 8, средњатачка или злочинчев домицил, мора несумњиво и неоспорно, с обзиром на законе природе и логике, налазити између тачака А и Б, на подједнаком одстојању од сваке од њих, дакле на ме дијани која раставља ове две тачке. С друге стране, са гледишта физиолошког, имамо два различита и противна акта и покрета: одвођење детета и одбацивање његовог леша. Ова два Физиолошка и механичка покрета одговарају двема нротивним силама привлачења и одбијања, које су их одредиле. И ако извршени у општем и једном истом правцу, у правцу А Б, они су несумњиво међу собом проти рлји , и имају сваки свој особени правац, А 8, 8 Б. Злочинац је узео дете у тачци А и одвео га код себе у тачку 8, са које је одбацио леш у тачку Б. Тачка 8 мора се, дакле, налазити па медијапи која ра-

ставља тачке А и Б, и на пресеку путева одласка и повратка. 8 је завршна тачка пута привлачења, као и почетна тачка пута одбијања. Тачке А, Б и 8 одређене су једна другом и у тесној су вези. Нарочито су тачке А и 8 у тесном узајамном односу: ако је злочинац украо дете у тачци А, то је што се тачка 8, место где га је хтео одвести, налазила близу. Да је злочинац хтео одвести куд даље девојчицу, у циљу силовања, он би био у немогућности да изврши своју намеру с обзиром на тешкоће и опасности које су га очекивале : он би несумњиво био опажен, а и девојчица не би пристала да иде с њим по непознатом, усамљеном и удаљеном региону. Девојчнца је, дакле, морала ићи својим нормалним путем. Према овоме очигледно је, да су тачке А и 8 у близини и суседству. С друге стране опет, тачка Б, место одбацивања леша, одређено је у исти мах и тачком 8 и тачком А. Леш је, доиста, био одбачен у правцу противном од тачке А. Што се тнче средње тачке 8, она се мора налазити између А и Б, на медијани која раставља ове две тачке, у правцу који је у исти мах противположен и тачци А и тачци Б. Одредили смо већ почетни правац злочинчевог хода са гледишта одво^ења детета: он је долазио од Северо-Истока и ишао у правцу Југо-Запада. Ми, тако исто, познајемо завршни правац његовог пута ка месту одбацивања леша: он је игаао у правцу Југо-Истока и морао је, по свој прилици, долазити од Северо-Запада. Средња тачка 8, која се налази на пресеку путева одласка и доласка, путева привлачења и одбијања, у положају двогубо противполеженом од тачака А и Б, на подједнакој диотанцији од сваке од њих, мора се неминовно налазити на Југо-Западу према тачци А, и на Северо-Заплду према тачци Б, на месту које се мора налазити у региону злочина, и то у исти мах на западу, Северу и Југу, дакле на демаркационој линији која раставља секторе северо-западни и југозападни овог региона. Допустимо за тренут хипотезу, да се злочинац није кретао, већ да је био на сталном месту, на каквом месту за одмарање, и претпоставимо да је он узео какав предмет у тачци А и одбацио га у тачку Б. Знајући тачку узимања и тачку одбацивања. ми би смо могли одредити величину овог човека, његов центар као и место на коме је стајао. Искуство, доиста, очпгледно потврђује једну сасвим обичну и просту констатацију. Код човека, који држи раширене руке, тако да су му шаке у висини темена, одстојање између пупка и крајње тачке средњег прста износи одприлике један метар. Висина пупка над земљом негато је мало већа, тако да је: 1. пупак центар круга који има ову висину за пречник, и 2. да кружна линија пролази једновремено кроз крајеве ногу и крајње тачке средњих прстију. У овоме је основа антропометрије. Оно што вреди за мерење човека у сталном положају, тачно је и за мерење његовог хода и његових конексних по-

крета, извршених у променљивом положају. Резултати динамичке механике морају, услед аналогије, бити у сагласности са резултатима статичке механике човека. (наставићк се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Председник опгатине горњо-белоречке, у срезу зајечарском, пита: »У члану 34. тач. 1. 2. 3. и 4. закона о општинама, прописано је, када се сазива збор од стране општинског суда; у члану 35. прописано је, да се опгатински збор сазива на гласачком месту писменом или гатампаном објавом нт.д. а по члану 37. истога закона прописано је, да од дана огласа о сазиву збора у опгате па до дана збора, мора протећи најмање 15 а највише 20 дана ит.д. Како се често добијају врло хитна наређења од војних и других државних власти, те је много пута потреба, да се сазив збора извргаи пре рока, који је законом одређен, јер су ствари врло хитне, то молим уреднигатво „Полиц. Гласника® да изволи у своме листу нзнети своје мишлење: 1. Може ли општински суд сазивати и држати општински збор сам по потреби и своме нахођењу, у хитним случајевима, а противно члану 34. 35. и 37. закона о општинама, и ако може на основу кога законског прописа? 2. Ако не може, има ли и до кога одговорности, што наредба власти или што друго није на време обнародовано и учињено даље шта треба?® — На ово питање одговарамо: Чланови 34., 35. и 37. закона о општинама, говоре о конституисаним опгатинским зборовима, који имају да регаавају оне послове, који су побројани у чл. 33. поменутога закона. И кадгод они раде у овоме својству, онда се морају дословно извргаити поменуте законске одредбе, јер би свака повреда ових наређења, била законски разлог, да се одлука збора поништи. У ове зборове, које закон предвиђа, не могу се уврстити обични општински и сеоски састанци, који се сазивају ради обнародовања закона, општих саопштења хитних наредаба власти, и томе слично. Ову разлику јасно је истакао чл. 57. у ставу 4-ом, који гласи: »На обичним сеоским састанцима објављују се одлуке и наредбе државних и оиштинских власти." Према овоме, кадгод суд има да саопшти какву хитну наредбу или одлуку државних власти или своју; даље, кадгод има да обнародује какав закон, правила, и томе слично. он може сазвати обичан опгатински састанак, не водећи рачуна о прописима чл. 34 , 35. и 37. закона о општинама. II Суд општине стубалске, актом својим Бр. 965, пита: