Полицијски гласник

БРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 253

„Суд овооиштински, као претплатник листа, моли уредништво за обавештеље о овоме: Многа пореска лица из ове општине, дутују државне порезе за раније године, која се води по дугованом распореду из године у годину. Ови порески дужници немају кретности, из које би се ова дужна пореза могла наплатити, али имају непокретног имања у средини шуме села Стубла, које су у своје време заузели од општинске шуме и разрадили га. Да би се што мањи број пореских дужника водио по пореским књигама, а већа сума новца предала државној каси, сме ли суд да ово непокретно имање изложи јавној продаји, кад на исто немају никакво право они што га држе, као тапију, пресуду, иити пак ма шта друго, сем што су уписали у попшзну књигу »Б« 1884 године, нарочито кад село Стубал на сву своју шуму и утрину има судску тапију — баштинку, потврђену првостепеним крагујевачким судом, од 9. априла 1893 год. № 7237, којом се обухватају и ова њихов а гшан>а°. — На ово питање одговарамо: Кад село Стубал има тапију од овога имања, које сада ушивају појединци, по основу самовлашћа, које је кажњиво по § 375 а кр. закона, онда суд не може продавати то имање за рачун њиховог дужног пореза. Пуномоћник села Стубла треба одмах да тражи, да се сви захватачи — заватинари — казне и отерају са имања, или ако је кривица застарила, онда да се само имање одузме од њих и врати селу. Ако су они задуживани порезом само на ово имање, а међутим је и село Стубал плаћало порез на цело имање, онда је једно исто земљиште задужено два пут, па зато учинити званичан предлог да се ови заватинари ослободе, пошто је село већ платило порез. На тај начин село ће доћи до своје имовине, а држава ће избрисати из књига суме, које јој у ствари нису ни припадале. III Суд општине мало-сугубинске, актом својим Бр. 1143, пита : »Суд учтиво моли уредништво, да га преко »Полиц. Гласника« изволи известити: По чл. 71.зак. о општинама, општински одборник не може бити општински службеник, а, међутим, у једној суседној општини изабрат је за школског одборника општински деловођа. Сматра ли уредништво да је овај избор правилан, и чини ли се каква разлика изме^у општинског и школског одборника, јер овај суд сматра, да бити општински и школски одборник то је једно исто звање и положај ?« — На ово питаше одговарамо: Ограничење, које помиње чл. 71. закона о општинама, важи само за општинске одборнике а не и за школске, јер се ови носледњи бир&ју по чл. 55. закона о народним школама, а тамо се тражи да

је дотични грађанин писмен, и да је из места, које прииада школској општини. IV Суд општине села Обреновца, у срезу нишавском, актом својим Бр. 1322, пита: „Моли се уредништво за што скорије објашњење у следећем: 1. Да ли постоје друмске зоне, поред државних друмова, и ако постоје онда од колико метара, јер се многим грађанима чине велике штете од 5—6 метара. поред државног друма са једне и друге стране, па је суду овоме немогућно овакве предмете судити. јер не зна по коме законском пропису да се оптужена лица кажњавају и на какву казну; и 2. Досуђена казна у новцу хоће ли се уносити као приход у касу или се има казна новчана давати оштећеним?« — На ово питање одговарамо: 1. Докле год не ступи у живот закон о јавним сувоземним путовима од 14-ог јуна ове године, по коме ће се, у смислу чл. 8. регулисати и питање о простору за прогон стоке (или друмским зонама како вели суд), важи § 6. закона о сувоземним јавним друмовима од 15.априла 1864. године. По овоме, пак, закопском наређењу, г. Министар Грађевина, расппсом својим од 28. априла 1881. године Бр. 103 (Полицијски Зборник стр. 501), регулисао је колики ће простор бити поред друмова за прогон стоке, и ближи податци о томе налазе се код државиих власти. За друмове, који су подигнути после овога времена, простор је обележен самим плановима трасе, који су код дотичних окружних начелстава. Ко заузме ове прогоне, казни се по § 375. а. кр. закона; и 2. Новчана казна, кад овој има места, нрема § 313. кр. закона припада државној или општинској каси, а оштећеном се досуђује накнада штете према оцени вештака. V Суд општине плочке, актом својим Бр. 988, пита: „Пуномоћник села Јелакца, ове општине, поднео је жалбу — тужбу овоме суду, како је више лица у атару села Јелакца заузело известан простор сеоског плаца — утрине, а за тужбу није платио таксу. Како се тужбом представља иступно дело из § 375 а кривичног закона, онда суд моли уредништво за објашњење: Треба ли пуиомоћник да плати иступиу таксу из Тбр. 87. и 87. а закона о таксама, или ће се тужба узети у поступак без таксе? к — На ово питање одговарамо : И уредбом од 7. марта 1858. године Б№ 254, и чл. 86. т. 3. закона о општинама, имовина опшгинска стављена је под заштиту државних власти. Према томе. сваки корак, који предузме општински суд у заштиту ошнтинске имовине, вршн се за рачун државни, и према чл. 2. т. 5. зак. о таксама. не нлаћа таксу ни општински нуномоћник,

који се овде јавља само као достављач, ни општински суд. На случај осуде онога, против кога је подведена истрага, такса се ставља њему на терет — он се осуђује на плаћање. VI Суд општине расинске, актом својим Бр. 1387, пита: »Суду овоме иотребно је обавештење на следеће питање: Ставом VI тач. 3. чл. 86. закона о општинама (допуна од 24. децембра 1909. год.), везана јс — остаје саставни део истога закона —уредба од 7. марта 1858. год. ВБр. 254, у којој се (како исти став чл. 86. гласи) говори о општинским испустима и прогонима, и да се надзор и заштита државе на иста оиштинска добра простире. Слично овом, напомиње се у распису Господина Мпнистра Финансија од 23. јула 1870. год. АБр. 4921, (Полицијски Зборник страпа 1039—1041), а нарочито у тач. 2. истог расписа. На основу горње одредбе општ. закона, и поменуте уредбе, а с обзиром на поменути распис, сви спорови за општинске утрине, нспусте и прогоне, прелазе у надлежност ирвостепених судова. Из горњих законских прописа не може се јасно извести закључак: а.) Која је власт надлежна за ислеђење, извиђање и пресуђење самовласног заузећа општинских и сеоских шума и утрино, кад их ова последња имају од војено ; и б.) Која је власт надлежна да извиђа и суди спорове за сеоске утрпне, испусте као и шумска земљигпта, —- кад поједино село и.ча ових засебно, у случајевима редовних грађанских спорова, тј. кад није истакнуто кривично питање"? — На ово питање одговарамо: Кадгод је у питању самовласно захватање општинске или сеоске илуме, онда истрагу води и казну изриче дотични општински суд, на основу чл. 1 06. закона о шумама, било на доставу појединаца било општинског пуномоћника. Кад је у питању остало земљиште општинско илп сеоско, онда истрагу води и казну изриче опет општинскп суд, само не по горњем законском наређењу, него по § 375. а кр. законика, опет, наравно, на доставу појединаца, општинског пуномоћника или по службеној дужности. Кад није у питању крививична одговорност. било што је кривица за самовлашће застарела, било из којвх других узрока, те се за повраћај ошнтинске имовипе мора да води редован грађански спор, онда су надлежни првостепени судови у смислу тачке 3. чл. 86. закона о општинама. VII Г. Атан. Павловић, писар среза власотиначког, пита: »Решењем ове иследне власти Бр. 17.984, на основу §. 29. тач. 1. крив. суд. пост. нијо ни отпочињата кривична истрага по делу смрти извесног лица. јер је утврђено да постоји самоубиство.