Полицијски гласник

СТРА.НА 254

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 32.

Но њиме су родитељи истога осуђени да плате : 51-— дин. сапитет. ионду за издату накнаду ср. лекару за извршену секцију, лекарско мишљење, дневнице и подвознине ; и 6' — дин. дијурне за излазак чиновника и пандура на лице места. — По званичној дужности (чл. 3. о истражним властима) решење је и првостеп. суд оснажио. Па како овај случај наплате није обухваКен последњим ставом §. 471 гр. суд. пост., нити тач. 16. правила Господина Министра Правде код тач. 4. а истога §-а, то ми је потребно образложено мишљење о томе: да ли се за овакву наплату тптити имовина осуђених родитеља означена у тач. 4. а. пом. § 471., или не; да ли се предмет може окончати сиротним уверењем, издатим по пропису чл. 2, тач. 8. зак. о таксама и постојећих расписа, или не ; и како се има поступатп у оваквим случајевима? Част ми је молити уредништво, да ми мишљење о овоме изволи доставити преко листа, а као претплатник на њ' надам се одговору. к — На ово питање одговарамо: Прсма § 325. кривичног судскзг поступка, трошкови о којима говоре тачке 4. и 5. § 322. и § 325. кривичио судског поступка, могу се у начелу наплаћивати из имовине родитеља, ако су дела учињена пз користољубља. Ако су родитељи осуђених земљоделци, па немају другог покретног или непокретног имања сем оног, које им штити § 471. грађ. судског поступка, онда им се то имање, по мишљењу уредништва, не би могло продати с обзиром на тачку 16. § 471. поменутог закона и у опште на тежњу законодавца, да земљоделца заштити од сиромаштине из политичко-економских разлога. Предмет би се могао привести крају уверењима општинског суда у смислу члана 7. закона о трошковима управних власти, у колико се односи на дијурну, и у смислу закона о уређењу санитетоке струке, у колико се на награду лекара односи, јер држава и иначе чини издатке у напред за обдукацију и ос-тало, па после тражи накнаду где је то могућно* У осталом, ако је случај санитетсконолицпјске обдукције, онда за њу ништа и не припада лекару (распис од 24/1 — ( Ј1 год. СБр. 513.

ОДЛУКЕ ДРЖА8Н0Г САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Наеод жалбе, да објава о сазиву збора за избор општинског часника иије на време учињена, не може сам по себи д« буде разлог за уништај избора пошто је дан избора за опште изборе општинских часника законом одређен (чл. 181-в закона о општинама). Б. Ј.. из Б жалио се Државном Савету противу избора часника општине Б , који је извршен 28. марта 1910. године, због ових неправилностп: 1. што бирачки одбор није оверио азбучни списак ; 2. гпто гласање није ни почето ни свршено на време, законом прописано;

3. што гласачке кутије нису ређане онако, како закон ироиисује; 4. што су гласачи страни поданици; 5. што члановима бирачког одбора није избор у законом року саонштен : 6. што одлука одборска о сазиву збора није на време објављена, већ тек 18. марта 1910 год. Трећи Одсек Државног Савета, по расмотрењу изборних акта и оцени жалбених навода, нашао је, да је први навод. ако се односи на оверавање азбучног списка, неумесан и без вредности, а да не стоји, ако се односи на оверавање гласачког списка, јер се из истог види, да га је бирачки одбор оверио. Навод под 2. такође не стоји, јер се из записника види, да се бирачки одбор састао у 7 часова а рад збора закључио у 5 часова по подне ; наводи под 3. и 5. без вредности су, јер не износе никакву неправилност, која се самог избора тиче. Навод под 4. без утицаја је на ресултат избора према чл. 153. зак. о општинама. Најзад, навод под 6., н ако је доказан, јер је збор сазван објавом од 18. марта 1910 год. № 272., не може сам по себи бити разлог за поништај избора, пошто је дан избора одређен законом (чл. 181 -в). а у толико пре у овом случају, што је велика већина гласача узела учешћа на овом збору. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 10. маја 1910 год. № 4834.

Грађани вароши нли села, која се одвајају од своје дотадашње општине, задржавајуправо гласазаизбор часника у овој општини све док се коначно од ње не одвоје. М. Л., из Ш. Њ , жалио се Државном Савету противу избора часника за општину к који је извршен 28. марта 1910. године, због ових неправилности: 1. што је указом од 5. марта 1910. г. село Г одвојено од општине к и придодато општини г. к , те по томе грађани села Г имали су право гласања само у новој општини г. к а не у старој општини к 2. што двориште зграде, у којој је гласање вршено, није било ограђено. 3. што су неки гласачи улазили у гласачку собу и гласали под оружјем ; 4. што се изабрани председник Јован Р. налази под истрагом за 5 дела прљаве природе. Трећи одсек Државног Савета по оцени жалбених павода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да је први навод без утицаја, јер су гласачи села Г уведени у азбучни списак своје општине к и у њој су ималп да гласају на дан избора од 28. марта 1910. год., ау толико пре, што указ о разгрупксавању није још био дефинитивно извршен, и што ти гласачи нису у смислу чл. 26. закона о општннама тражили, да се преведу да гласају у новој г. к ошптини. Али баш и да стоји да су сви грађани села Г......

гласали у овој к општини, ипак ни ови гласови (26) не би имали утицаја на ресултат избора. Навод нод 2 не утвђује се уредно састављеним записником, а доцније уверење општинског суда, које говори противно записнику, слабије је вредности од њега. Навод под 3. не износи никакву неправилност, а навод под 4. без уи.цаја је и вредности, када према тач. 3. чл. 32. закона о општинама полицијска влаот није донела коначу одлуку. С тога је, на основу чл. 170. закона о оиштинама, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 15. маја 1910. г. №5130,

Кандидати за опшшске часнике, који су од првостепеног суда при потврди листе избрисани, не могу у случају да та непотпуна листа буде изабрана, бити оглашени за нзабране, ве!. се на њихово место има извршити накнадни избор у року од 10 дана, од дана кад тај избор постане извршннм. Љ. М., из К ., жалио се Државном Савету противу избора часника опнЈтине к . који је извршен 28. марта 1910. године, због ових неправилности: 1. што је бирачки одбор огласио за изабраног и одборника Шивка М., кога је првостенени суд у смислу чл. 53. ж. зак. о оиштинама избрисао са изабране кандидатске листе, као доцније на потврду суду поднете; 2. што је за деловођу зборске радње узет председник општински; 3. што збор није објављен према чл. 35. зак. о општинама; 4. што гласачке кутије нису ређане онако, како закон наређује. Трећи одсек Државног Савета, по оценн жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да су наводи под 2, 3. и 4, без утицаја на резултат избора, а навод под 3. још и зато, што је дан збора . законом одређен и био познат гласачима, што се даје утврдити и бројем дошавших гласача, који су на збору узели учешћа; али да према чл. 53. зк закона о општинама не може осгати у снази избор одборника Живка М., јер је решењем првостепеног суда од 21. марта 1910. године № 4411. избрисан са листе, на којој је носилац Ж. М., те због тога одлуком бирачког одбора није ни могао бити оглашен за одборника. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се избор одборника Живка М. поништи, а да се жалба, у колико се односи на избор осталих часника, одбаци као неумесна. Одлука од 17. маја 1910. год. № 5241.

У сеоским општинама бирачки је одбор дужан огла сити за изабране све кандидате са оне листе, која је, на дан избора, добила просту већину гласова. Д. Р., из Б , жалио се Државном Савету противу избора часника за општину б , који је извршен иа