Полицијски гласник

ВРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 255

дан 28. марта 1910. године, због ових неправилности: 1. што се бирачки одбор није састао у 7, већ тек у 9 часова пре подне; 2. што гласање није закл:>учено у 5 већ у 7 часова по подне; .3. што бирачки одбор није огласно за изабране одборнике само одборничке кандидате са листе изабраног председника Мате М., већ је узео и за изабране одборнике огласио и кандидате са других двеју листа, и то са листе Вој. Р. пет одборника, а са листе В. Р. седам одборника; и 4. што је у кутији Мате М. нађена коштица од шљиве. Трећи одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази из ових разлога: 1. што се бирачки одбор, као што се види из записника, састао у 9 часова пре подне, а тиме је повређен пропис члана 54. б. закона о општинама; 2. што је биралиште затворено у 7 часова по подне, противно пропису чл. 54. к. закона о општинама, а све ово могло је бити од утицаја на ресултат избора. 3. Најзад, и одлука бирачког одбора, у колико се односи на одређивање одборничких места. не одговара закону, јер је, према чл. 54. о. закона о општинама, листи Мате М., која је добила просту већииу гласова, требало дати сва одборничка места, пошто је овде случај сеоске општине, а не ова, као што је бирачки одбор противно наведеном законском пропису урадио, додељивати свима листама, сразмерно добивеним гласовима. С тога је, на основу чл. 170 закона о општинама, решио, да се овај избор поништи. Одлука од 5. јуна 1910. год. № 5473.

Један случај поништаја избора услед неправилне радње бирачког одбора, што у записнику иије означио: кад је гласање закључено, колико је у којој кутији нађено куглица, и што није донео одлуку о ресултату избора. М. С. из Г , жалио се Државном Савету противу избора часника за општину т , који је извршен 28. марта 1910 године, због ових неправилноси: 1., што у записнику није означено, колико је која кутија добила куглица, нити је записник потписан од бирачког одбора; 2., што је председник бирачког одбора побегао из суднице, приликом бројања куглица, па је на памет огласио за изабраног свог рођеног зета Д. П., и није се хтео вратити, већ је сутра дан отишао и код среске власти потписао регаење бирачког одбора; 3., шго бирачки одбор није оверио ни гласачки списак ; 4., председник бирачког одбора побегао је зато, што је помешао куглице, да би могао свога зета оглпсити за изабраног, и ако није добио већину.

Трећи одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази с тога, што се из записника бирачког одбора, који је са осталим изборним актима послат Савету, види, да бирачки одбор није постунио по чл. 54. н., 54. њ., 54, о., закона о општинама, јер није озиачио: кац је гласање закључено, колико је у којој кутији нађено куглица, нити је донео своју одлтку о ресултату избора. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се овај избор ПОНИН1ТИ. Одлука од 26. маја 1910 год. № 5310.

Кметове уопштинама, састављеним издва иливише села, не бира збор целокупне политинке општине, веп свако село засебно бира по једног кмета на свом сеоском састанку, Т. Б., из Г. Ј , жалио се Државном Савету противу избора часника општине ј , који је извршен на дан 28. марта 1910 год., због ових неправилности: 1. што је тога дана извршен из'бор кметова, ма да се општина састоји из два села; 2. што збор није објављен; 3. што бирачки одбор није водио записник онако, како закон наређије; и 4. што је повређева тајност гласања, јер су куглице биле разнобојне. Трећи одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да наводи под 2. и 3. не стоје, јер се објавом општ. суда, која се у актима налази, и уредно састављеним записником противно утврђује, а да је навод под 4. без докааа, јер се ничим не утврђује. Али одсек налази, да не може остати у снази избор кметова, јер према чл. 53. г., у вези чл. 58 и 181 в, закс на о општинама, кметове, када је опгатина састављена из два или више села. као што је овде случај, не бира збор целокупне политичке општине, већ свако саставно село бира себи кмета на засебном сеоском састанку. С то/а је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се избор кметова поништи, а да се жалба, у колико се односи на избор осталих часника, одбаци као неумесна. Одлука од 24. маја 1910 год. .№ 5319.*)

У случају доказаног сродства, по крви до четвртог, а по тазбини и духовном сродству до другог степена закључно, шеђу председника и одборннка, увек отпадају одборннци, Р. Ч. и С. Ђ., из М жалили су се противу избора часника општине м... *) Код овог предмета иостојало је и мишљење мањине: да овај избор не може остати у снази с тога, што је општински збор 28 марта 1910 године, противно пропису тач. 1. чл. 33., 37. 53. г., 58. и 181. в. закона о општинама, бирао и кметове за села Г. и Д. Ј те да према томе, на основу чл. 170. зак. о оиштинама, треба поништити избор свих часника.

који је извршен 28. марта 1910 године, због ових неправилности: 1. што изабрани председник не плаћа 25 дин. непосредног пореза; 2. што је изабрани одборник Петар В. синовац изабрано и председнику Николи Б, 3. што су изабрани одборник Вилимон Б. и изабрани председник Никола зет и шурак. Трећи одсек Државног Саветапо оцени жалбених навода и раомотрењу изборних акта, нашао је, да је први навод без доказа, јер није поднето уверење пореске власти, већ општинског суда; а да према члан 71. закона о општинама не може остати у снази избор одборника Петра Б. и Велимира Б., јер се уверењем суда оиштине м од 31 марта 1910 год. № 321. тврди, да са председником Николом Б. стоје у сродству — први у трећем степену по крви. а други у другом степену по тазбини. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се избор одборника Петра Б. и Велимира Б. ионишти, а да се жалба, у колико се односи на избор осталих часника, одбаци као неумесна. Одлука ол 25. маја 1810 год. № 5356.

Један случај лоништаја избора услед тога, што је председник бирачког одбора био председник окружног одбора, који, као такав, није имао услове за председника општнне, па према томе ни за председника бирачког одбора, С. Ђ. из Р......, жалио се Државном Савету противу избора часника за општину г који је извршен 28. марта 1910.године, због ових неправилности: 1. што је бирачком одбору председавао Миљко П., који по чл. 52. а .,закона о општинама није имао услове за председника бирачког одбора, пошто је он председник окружног одбора.; 2. што од дана објаве до дана збора није протекло 15 већ само 6 дана; и 3. што је једна гомила јурнула на гласање и одвалила врата на авлији, те се ниоу могла затворити. Трећи одсек Државног Савета по оценн жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази према чл. 52. а закона о општинама у вези са чл. 110. закона о уређењу округа и срезова, јер је уверењем суда општине г од 5. априла 1910. год. № 973 утврђено, да је Мпљко П., који је, као одређени председпик бирачког одбора, председавао овом збору, у исто време и председник окружног одбора, а према наведеним законским прописима члан окружног одбора не може у исто време бити и председник опгитиве, па дакле и председник бирачког одбора. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да овај избор поништи. Одлука од 4. јуна 1910 год. Ж> 5395. Јос. К. Ст.