Полицијски гласник

БРОЈ 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 277

Додирујући питање : шта бива кад сведок неће да ое закуне на свој исказ (чл.71), писац није дао своје објашњење, него со задовољио тпме да саопшти распис Минист. Унутр. Дела ПВр. 8785/87, у коме то питање такође није расправљено. У чл. 93. писац тврди, како неблаговрем« но поднесене жалбе треба одбијати решењем. Овакав закључак он није могао извести из § 15 и 16. Пол. Уредбе, а нарочито из речи : » Власт кој а арими жалбу, дужна је сва акта аослати суду у року од 24 сахата", јер као што се из овога види, власти се не оставља прво да оцењује благовременост жалбе него и то право припада суду. Прома толге, влаот, хсоја. охгроводгЈ авш, можо у спроводном писму истаћи да је нгалба неблаговремена и то је све, а да ли неблагоременост одиста постоји или не, има да цени суд. На овај се начии, у осталом, и сау.а ствар брже приводп крају, јер отпадају она непотребна решеља и жалбе, којпх би било, ако би се оцена благовремегтости оставила властима које изрпчу казну. Прелазећп сада на III део књиге, који иоси наслов »Преглед Полицијске Уредбе«, ми ћемо прескочити све оно до § 30. и то не због тога, што дотле не бн било погрешака пишчепих, јер њих н ту има, помињући узгред само ону, коју је учинио код § 23. где конзулима признаје право екстернторијалитета, него збогтога, што смо наше гледиште воћ изнели у оцени књиге г. Ђур. Ђорђевића, пређашњег окружног начелника, то нема разлога сада то понављати. За § 30. »Полицијске Уредбе«, писац је рекао да не важи више, јер су, вели, сви грађани пред законом једнаки, па по томе принцнпу и начелнику и капетану може судити за иступе из III части кривичног законика општински суд, као иижа власт, по оном општем праву, које му је дато § 4. ове уредбе и чл. 94. закона о општинама. Ово тврђење не само да иије тачно, него је апсурд. Као што смо и у 36. броју овога листа за 1907 годину, у напису »Упут за полицнјске и општинске власти" рекли, § 30. „П. Уредбе« важи и данас, јер он регулисава један колико разумљив толико и непходан ред у одношају нижих и виших власти. Без њега би долазило до тако честих сукоба нижих и виших власти, да би то чак одводило до анархије. Ако би се гледиште пишчево примило као тачно, онда би ми често среталиколико комичне толико и поражавајуће призоре, да општински служитељи терају у судницу начелника окружног или среског, те да тамо одговара што није на време почистио нечистоћу испред куће, што није насуо локве, што је седео у каФани преко прописног времена, и томе слично. Само тај један разлог био би довољан, да изазове стварање иове законске одредбе у овоме погледу, кад ње не би било, а на страну обзири чиновничке хијерархије и остали.

Међутим, § 30. није противан баш ономе начелу, које је писац истакао, да су сви грађани пред законом једнаки, само што њега писац погрешно схвата. Тај принцин, да су сви пред закопом једнаки, аазује само то, да сваки грађанин мора да одговара 3 1 своја дела и да подједнако подпоси законске последице за њих, али не и то, да сваки мора бити суђен баш од једне и исте власти. На против, из појмљпвих разлога и нужности, многим редовима друштвеним, за једне исте кривице, суде разне власти. Тако на пр. .ча убиство, које учини ОФицир, он ће одговарати као и сваки други грађанин, јер је и сн једнак пред законом са осталима, али њему неће ипак оудитн грађ|нски суд иего војми. је|» су државни разлози пренели ту надлежност на војне судове. Да ли у овом случају трпи штогод принцип: „свч су грађанн пред законом једнаки^ Боже сачувај; он није поврођен ии за длаку. Овдо је нросто реч о разлицн власти у чије се суђење предају јрдни и дру* и грађани. То изузеће у надлежиости власти, није оличено само у овом једном примеру са ОФицирима. Не, љега имамо и код извесних свештеничких кривца. где се надлежност преноси на Духовне Судове, њега имамо код извиђаја чиновничких кривица, где се надлежност извиђаја преноси на нарочите комисије и т д. Зар начелннк окружни или срески, неће битн тако1)е једнаки пред законом са осталима, над их за крнвце из III части кривичног законика не буду судили општински судови, него старије државне власти ?!. Шта би било са ауторитетом ових, и у опште њиховим угледом као надзорнпх власти над општинским судовима, ако би они знали да их ови могу судитн за њихове безначајне грешке, којима су, као људи, подложни. И, на послетку, да ли би углед власти порасао тиме, што би нижа власт могла судити вишој, и да ли би то казивало колико је у нас високо дигнута свест о једнакости пред законом?!!. Не, не, писац је помешао две ствари, одговорност пред законом и надлежност суђења, и отуда је и дошло да тврди нешто, чему нема места ни по чему. На послетку, истичући и ону погрешку пишчеву, учињену код шестог става § 33. где вели да со могу казнити и кривци ако на позив не до!>у, а они се, међутим, по § 21. исте уредбе могу само дотерати, ми завршујемо оцену ове књиге, уверени да смо допринели, да она буде правилно схваћена. Дим. С. Калајџи-ћ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЈЕДНО ИНТЕРЕСАНТНО БРАТ0УБИСТВ0

(НАСТАВАК) Те исто ноћи протурен је глас кроз скупљену светину, да је Јездимир ире

неколико година служио у Пожаревцу као жандарм, и да је у служби убио некога човека са јачом Фамилијом, и да су со баш тога дана у вече виђала у Куршумлији два страна сељака у оделу иожаревачког сељака. па су га они из освете убили. Друга верзија била је, да је убиство извршено због деобе и наолеђа његовогимања, а трећа, да му је убиство приредила жена, да га се као старог отресе. Иследна власт је прикупљала податке о овоме свему, али ни једној всрзији није смела поклонити нотпунб пажње; морала је све три свестрано испмтати, па тек повести истрагу, ну у исто време је и закључила, да се ово убиство није могло извршити без учешћа озлоглашеног Петра Ј\оттгг!.г* хх мруго**** Ј° ГТо•»•«/> ј«-»»'» «»"« << ноћи ио извршеном убиству притворен. Код њега ннје ништа сумњиво нађенб, ни аушке ни револвера, и ма да је било кпшно време и ма да је утврђено, да су убице, бежећн из авлнје, моцале по мраку газити у јаз, а и преко Бањске, нпак код њога је нађ'на обућа са свим сува, сем што су му опанци били мало влажни. После пола ноћи нследнпк јо морао престати са радом, да сутра дан настави. Преко ноћи падне снег тако, да је потпуно покрио земљу, па дакле и отиске од ногу убице, по којима би се могао утврдити бар правац бегства убичиног. Сутра дан рано срески начелник понова је дошао на лице места, да бар што прибави. На лицу места апсолутно се ништа више није могло прибавпти што би ичјло на корнст истраге. Притворени Петар ни речи о томе није хтео казати, већ је протествовао како су га смели ноћу у згтвор терати кад није ухваћен ни на каквом кривичном делу, позивајући се на извесне грађане и жандарме с којима јо био за вечером када је пушка пукла. Иследнику остало је било да мотри на држање сродника убијеног, и држање жене његове и њене родбипе. Око девет часова већ су почели долазити на жалбу стричеви и браћа од стричева погинуло р . Са његовом матсром дошло је све што јо одрасло, а ме!)у њимаиСтанко. Иследнику је пало у очи, зашто да не дође Милорад, задружни брат погинулог, док су дошлн и многи даљни сродници. Да би ово сазнао, позвао је жену погинулог и мајку, да му то објасне. Прнметивши ово, Станко се нечујно привукао и слушао разговор иследников са овим женама, па кад није могао сазнати о чсму се говори упитао је пследника о чему пита, можда би му он могао дати обавештења. Прислушкивање његово пало је иследнику у очи и за то је окренуо говор о другоме, а њему поставио питање гашто и Милорад није на „жалбу« дошао. Одговор, који је раније био спремљен гласио је, дајеморао остати код куће, да спреми што јо потребно за погреб, јер убијеног мисле сахранити у породично гробље. Тај изговор Станков и друго сумњиво држ гње његово, дало је повода иследној власти, да одмах претресе кућу Милорадову и притвори га. Претресом се није могло иишта паћи сумњивог, па ни пушке из које је у гтјен Јездимир. На испиту није ни речи хтео одати, и са највећим жаљењем говорио је