Полицијски гласник

СТРАНА 278

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35.

о опомо убиству. Наговорена од Стапка, мати Је:!димирова дошла је одмах у среску канпеллрију, протоствујући зашто сујој затворили »другог хранитеља« кад су јој душмапп једнога већ убили. У то време долази на пијац друг Петров, Трајко Раденковић, и кад је свратио у једну каФану призвао је келнера и шапутом га упитао: да ли је Јездимир погинуо или само рашеп, а кад му је он казао, да је погинуо, Трајко му јс пожелео души рајско насеље променив се у лицу. Ово је пратио човек, коме је било тог дана стављено у дужност да мотри на сумњиве људе п иследнику одмах достави. Сазнав за ово, буде позван келнер, који тако исто изјави. али да није приметио промену на Трајк) , јер на то није обраћао пажп.у. Готово једновремено утврђено је, да је Иетар с Трајком прошлог дана прбшао поред стапа убијеног; оба су застајкивали и загледали у кућу његову. Ово да повода пследнику, те и Трајка саслуша, па добивши тај Факт као осиов подозрења, а имајући вечито противу таквих лица мпогобројне удаљепе основе нз § 125. кр. суд. пост. иследник и њега и Петра стави у иритвор и под истрагу. Рђави изгледи на усиехдекуражирали су грађ нство, које с нестрпљењем очекпваше исход истраге, и иследпику нншта више не остајаше, већ да се лати и последњег срества — изношење онакаженог тела осумњиченим убицама, не би ли се из њиховог држањашго могло закључити. Изведен Милорад да види убијенога, бризнуо је у детињп плач, неодавајући се ничим, да је он ма шга знао о овоме убиству. Ово је потресло матер погинулог, те је категорички тражила да иследник пусти Милорада, да јој се кућа, како она всли, не затвори, тврдећи да иследник на то иде, и по њеном захтеву а и према томе што противу њега ништа није стајало, иследна власт је њега морала пустити. Кад је показан леш погинулог Метру и Трајку, прво су оба пребледела, по том су оба добила жуту боју лица, али као окорелп злпковци ничим се впше одали нису. Ова промена њихова на лицу поред свега другог довела је до убеђења иследника, да су они умешани у убиство, бар посредпо ако не непосредно, те је сву пажњу скренуо на ислеђење противу њих, тражећи једновремено узрок овога убиства, јер је пуштањем Мплорада напустпо и разлог за убиство наслеђе. Познавање околине за иследника, у оваквим случајевима, од велике је важности а у исто време уживати поверење међу грађанима и где се дело догодило. У овом конкретном случају иследник би морао стати, да све грађанство варошице и околних села није хтело помоћи иследнику да пронађе убпцу. Једног дапа пријави се иследнику једап сељак, па му изјави, да је рад помоћи му да се пронађу убице Јездимирове, али под условом,да се он не увлачи у ислеђење као сведок, јер ће Фамилија убица, ако се похватају, њега или кога од његовах убити, а да у противном не сме ништа казати по цену живота. Када му је од стране иследпика дата реч, да се

оп неће одати, он је показао лице, које је пре годииу дана Станк > молио да Јездимира убије, јер му вели одузима неко имање а његовом брату Милораду кућу. Сазнавши за ово, срески начелник је по звао одмах именовано лице, које је после дужег увијања признало, да му је Станко пре године дана нудио две стотине динара, да Јездимира убије, ну да је он ту понду одбио и послао човека, те известио сада убивеног Јездимира, који је то са презрењем одбио, — дакле, опет разлог за убиство наслеђе. Како је иследник познавао Станка као човека слабог духа, одмах је наредио, да се доте Р а ЈУ Стапко и Милорад са целом породицом. После два три сата, у среску канцеларију дотерани су засебно Станко и Милорад, а одмах за њима маћија Станкова а мати Милорадова и њихове жене са одраслом децом преко петнајст година. Милорадова мати била је слабог здравља, а тако исто и снаха Станкова, за то су одмах пуштепе са децом, а одрасли остали пред канцеларијом, а њих двојица потпуно одвојени нпсу знали, да им је и породица била дотерана. Кад је изведен Станко на испиг он је категорички порицао нуђење новца за убисгво, а тако исто и Милорад. На Станку се могла приметити узнемиреност и клецање колена а Милорад је био врло мало промењен. При испиту Станко је упитао за снаху н маћију, да и оне нису дотерапе, пакадамује речено да су и оне у затвору, ма да су међутим, биле пуштене кући, казао је: »пустите њих оне нису криве." На питање иследпиково : па ко је крив ? тргао је се и одгорио, да није ни он ни оне. Није се смело стајати, већ се морало предузети ма што, док њиме влада страх од затвора и док је још у узбуђењу, зато иследник њега одвоји у друго одељење, а позове апсанџију и споразуме се с њим, да у срески подрум уведе једпог од слобод 1 ака, који при срезу издржавају затвор за кријумчарење дувана, и иареди му да у подруму стење и потмуло запомаже, а Станко да се проведе иоред подрумског прозора да чује стењање. Наредба ова извршена је одмах, — у подрум је уведен слободњак, који се поче кривити и потмуло стењати, као да га стотинама даве, а потом је, Станко поред подрума проведен за затвор. Чувши ово Станко упита апсанџпју, да није у нодруму његова снаха и маћија или Милорад, а овај му је одговорио, да је у подруму његова снаха са децом и да плаче, што ју је иследник притворио за његову кривицу. Одмах је Станко тражио, да се врати иследнпку и апсан џија га је вратио. На нитање иследниково зашто је сс вратио, одговорио је: »хоћу, да кажем шта зпам о убиству Јездимирову, молим те пусти ми снаху с децом. јер она није крива.« Одмах је наређено, да се његова она пусти, ма да није ни притворена, а Станко је на протоколу изјавио, да је Јездимира убио његов брат Милорад, због наслеђа имања, а нарочито куће, која би деобом морала припасти Јездимиру. (свршиће се)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Разбојници на морским лађама. Ових дана војни-окружнп суд у Одеси судио је разбојницима, који су једне јулске ноћи у 1907 години на јединствено дрзак начин опљачкали путнике на » Софији « морској лађи, која је путовала из Одесе за пристанигате Хорли. Кад је лађа у 10 сати кренула из Одесе, на њој је било, сем капетана, његовог помоћника и 20 људи послуге, јога и с самдесет путника, међу којима је био и благајник херсонске бапке, који је собом носио 50000 рубаља. У 12 сати ноћи, кад је лађа већ била на отвореном мору, на уговорени знак, издвојише се из публике 18 разбојника наоружапих ножевпма, револверима и бомбама. Разбојници су у једном тренутку иохапсили публику сву, команду и послугу. Неколнко њил заузели су канетанов мост и са њега издалн нардбу да лађа стане, док су други сишли у машпнско одељење и тамо пустили пару нз казана; за то време остали су поскидали компа е, звопа и пигатаљку и све побацали у море. Све је ово извршено веома брзо и са разумевањем, јер је без сумње међу разбојницима било и таквих, који су одлично познавали службу на морским лађама. Међу путницима завладала је папика и ужасан страх, те их је арамбаша ових разбојника обилазио и саветовао им, да се не буне јер им тако неће ништа учинити; у протвном запретио им је да ће бацити лађу у ваздух. Кад су разбојници потпуно били обезбођени од сваког протеста, отели су благајнику 50000 рубал>а и од осталих путника покупили до 2000 рубаља. После тога разбојници су отншли утрпезарију; ту су јели и пили, правећи вицеве на рачун поплашених путника, и удварајући се дамама. Кад су тако лумпујући провели скоро два сата, онда на знак арамбаше све путнике и команду затворе у једиу велику кајиту и запрете им да ће сваки погинути ако нре 20 минута изи1 )0 из кајите. Том приликом нису као »џентлмени« заборавилн да даду бакшиш келнерима и матрозими који су их служили. После свега овог они су поседали у два чамца за сиасавање, а трећи који је био на лађи бацили су у ваздух, па су оида отпловили к обали, Сутра дан нађени су чамци на обали код Дофинског брега, а доцнијеје похватано само десет њих разбојника, од којих је војни суд осудио двојицу на вешала, а остале на робију. Разбојниципо железницама. У Ипдији не престају разбојништва у железничким возовима. »Е)аПу Те1е§гарћ 1< у једном од последњих бројева, описује једно грозно разбојништво, које со десило ових дана на Еаа! .ТпсПап КаП\уау. У засебпом купе-у за даме путовала је једна старија госпођа са троје деце из Бенгалије. Њен одрасли син путовао је у истом возу само у другом купе-у. Кад је воз кренуо из Јато1роге у купе госпође ушла је једна дама, чије је лице било покривено густим велом. Кад су деца поспала и госпођа задремала онда