Полицијски гласник

ВРОЈ 35.

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 279

ова дама (која је била у ствари човек, иреобучен у женско одело) баци се на госпођу и почне јој отимати новац и драгоцености које је при себи имала. На вику матере, деца се лробуде и стану је бранити. Не мисливши дуго, разбојоик отвори прозор и иочне бацати једно по једно дете са воза, који је великом брзином јурио, а после тога извади нон: и њимо нанес ' несретној госпођи неколико смртоносних рана по врату. У том времену воз је се већ приближавао станици, и разбојник покуиивши новац и драгоцецености, чим је воз ушао у станицу скочи из воза. Срећом истим возом путовао је комесар железничке полиције и то у истом вагону, те приметивши кад је разбојник скочио, он такође скочи из воза и после дуже борбе а у припомоћ осталих путника успе да разбојника ухапси. Син несрећне госпо^е одмах је изјавио да су са магером била п деца, које сад у возу није било. Одмах је послат засебан воз који пронађо децу, од које је срећом, само једно теже повређено. Власти се надају да ће помоћу ухваћеног разбојника успети да и остале похватају те тиме открију многа друга разбојнмштва извршсна на железничким возовима. А. Ј. А.

Ова повластица учињена је у интересу одржања задруге и у опште заједнице родител>а и деце. Према томе, греше она пореска одељења, која изостављају из преписа распореда оне задругаре, чија задруга не плаћа 15 дин. непосредног пореза. У осталом, одељења греше већ и по томе, што у оигпте чине изостављања оних, који не плаћају 15 динара, јер по чл. 21. поменутог закона, она дају онштинама веран препис распореда, без обзира на то имају ли сви право гласа или не, па општински судови по чл. 21 б, истога закона сами изостављају оне, којп вемају право гласа. Сви они, који су изостављенп, треба да траже исправку спискова у законом року. II Један полицијски писар пита: »Молим уредништво да изволи објаснити следеће: У чл. 153. Уставастоји: »У свима злочинима оптужени мора имати браниоца од како се под суд стави; но ако оп не одреди себи браниоца, сам суд ће му га поставити. Окривљени може, ако хоће, имати браниоца и у предходној истрази, у свима кривпчним делима". Према овоме настаје питање: 1. Може ли оптужени и у притвор ставлЈени, давати код полиц. власти изјаве и узимати адвокате у свако доба, и при стављању у притвор па и пошто је решење о притвору суд одобрио? 2. Имају ли права на то и сродници оптуженог, да и они за њега адвоката код полиц. власти узимају?. 3. Има ли права адвокат да расмотри сва акта дотичног предмета увек , и при изјављивању жалбе на решење о притвору, па и пошто суд притвор одобри; или он расматра само решвње о притвору? Ово је објасњење потребно, јер поједини адвокати захтевају од полиц. власти, да им се дозволи расматрање свих акта и онда, пошто је дело ислеђено и оптужба Формирана, као и за време, док је дело у току ислеђења?® — На ово питање одговарамо: Друга реченица чл. 153. Устава јасна је. По њој окривљени може, ако хоће, имати браниоца и у претходној истрази, дакле и у оној код полицијске власти, и то како пре стављања у притвор, тако и после овога. Наравно, да бранилац у претходној истрази, нарочито пре доношења решења о притвору, има мпого мањи круг рада, него од доношења решења о прнтвору и стављањч под суд па на даље, пошто окривљени увек мора да даје одбрану сам. То одговара и наређењима § 117 и 127 кр. суд. пост. и оним изложеним у глави XII истог закона, а то налалсу и обзири нужности, да се истрага може правилно водити. И ако се улога браниоца сатоји у томе, да као јавни и помоћни орган власти допринесе, да се по сваком делу изнађе права истина, опст право иретходие истраге припада искључпво иследној власти.

Према томе, од природе самога дела, стања истраге у коме ое ова находи, и бојазни да ова буде ометена, зависи: да ли ће се браниоцу стављати на расплолсење сва акта истраге, или само решење о притвору. Све ово, наравно, остављено је оцени и увиђавности иследне власти. У осталом, браниоцу није ништа ни потребно оно, што се вап решења о притвору налази у истрази, пошто суд цени само оне разлоге, који су у решењу изнесени, нарочито кад је власт учинила све оно, што је он у току истраге захтевао да се извиди у цељи проналаска истине. Враниоца може захтевати увек и сам окривљени, а то може чинити и његова родбина. III. Суд општиие праћинске, актом својим Бр. 1194, пита: „Пресудом овога суда, осуђена је једна женска на пет дана затвора за просту увреду, и ту је пресуду одобрио и првостепени суд. тгКад је приступљено извршењу пресуде осуђена је изјавила, да је тралшла помиловање, и да се до одговора о овоме не сме затварати, иначе нуди да казну затвора замени новцем. Моли се уредништво за обавештење: 1. мора ли се чекати док се не донесс одлука о њеном помиловању, па да се тада извршп пресуда, ако она буде одбијена, и шта ће бити ако за то време пресуда застари?; и 2. мора ли суд казну затвора заменити новцем кад она то нуди. <( — На ово питање одговарамо: Молба поднесена за помиловање, не може да спречи извршење нресуде, која је извршном постала. 0 томе се суд могао уверити и поучити и из расписа г. Министра Унутрашњих Дела од 14. децембра 1890 годинс ПБр. 21.003 (Полициј. Зборник стр. 1313). Кад год осу) ( ени понуди замену казне затвора новцем, суд му то мора примити, ако није случај крађе или осуда према скитницама и слугама. Како је овде случај увреде то се мора примити понуђена замена. IV Деловођа општине мало-изворскс пита: »Пресудом суда општине мало-изворске од 15. јула ов. год. Бр. 1690, кажњено је једно лице са три дана затвора за дело из § 375. а крив. закона. По изјављеној жалби осуђеног лица, дежурни судија књажевачког првостепеног суда, вратио је суду општинском нерасмотрена акта са писмом од 22. јула тек. год. № 13225, у коме вели: дазатај истуа није ни једним законским ароаисом овлашђен за расматрање. Молим уредништво за објашњење: која ће власт бити надлежна за расматрање иступних дела из § 375. а крив. закона, када суд вели да за та дела није позват ни једним законским прописом. Ово је објашњење потребно зато, што се оваквих пступа из § 375. а крив. зак. понајвише

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине гостиљске, актом својим Вр. 1331. пита: »У чл. 30. ставу 2. закоиа о општипама, јасно је прописано, да на општинском збору имају права гласа сви задругари, који су навршили 21 годину, ма колики непосредни порез плаћали, само ако не стоје у изузећу чл. 32. истог закона. Међутим, поједина пореска одељења, у округ.у ужичком, неједнако тумаче исти законски пропис, јер при препису распореда бр. 6, за ову годину (чл. 21. а зак. о општинама) изостављају све опе задруге, које неплаћају (Укупно цела задруга) 15 динара непосредне порезе, те су искључене и нису ушле у иеазбучне спискове за ову годину. С тога се учтиво моли уредништво, да у свом листу објасни, јесу ли пореска оделења правилно урадила што су изоотављене оне задруге, те нису уписате у препис рабпореда и у неазбучне спискове, и тако искључене од гласања, или задругари имају ираво гласа па ма колику суму непосродног пореза задруга плаћала ?® — На ово питање одговарамо: По члану 30. закона о општипама, нунолетни задругари имају право гласа на општинском збору, ма колики непосредни порез плаћали, само ако не стоје у изузећу члана 32. истог закона. Са задругом се, у овоме погледу, изједначавају и отац и синови, ако у заједници живе.