Полицијски гласник

ВГОЈ 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 299

је дужан, одмах чим је извршни орган изјавио да је продаја дотичне ствари на њему остала, цену томс органу положитн, што му, наравно, даје право да н ствар може у своју државину сместа узети. Законодавац наређује да тако буде стога што купац нема ништа да ризикује, будући, по правилу, јавна продаја покретнпх добара остаје стална. Ми зтамо да се та јавна пр даја не може, у нринципу, уништити, као што то стоји у §-у 506. први став. Купац не м >же, дакле, овде, као што то може код продаје непокретних добара, одлагати полагање цене док се не види да ли ће продаја остати у снази, то јест не може то полагање одлагати до момента док продаја не буде извршна: према наведсном пропису, продаја покретних ствари одмах је извршна, и право жалбе против љене свентуалне неуредности не постоји. Разуме се, изван случаја мредввђенога у другом делу првога ставо §-а 506.. С другс стране, куиац на јавиој продаји покретних ствари нема, такође, да се боји ни те евентуалности да купљепу ствар изгубн зато што она не би била продавчева (дужника личнога или дужника ргор !ег гет). Истина је да код пас не постоји установа слпчна опом правилу чл. 2279. Франц. Грађ. Зак.: Еп ГаИ с!е теиМев 1а роввевзјоп уаи(; Шге, правило на основу кога један прибавилац вопа (Ше државине покретне ствари стиче, самим тим Фактом, то јест самим стицањем државине, и саму својину, дакле и без обзира на то што преносилац државине (траденс) није, можда, био власник ствари (гЈотЈииб), правило које је прихватио и Нсмачки Грађ. Законик. у §§-има 932., 933. и 934., већ је паш Грађ. Законик, преко свога изворника, Грађ. Законика Аустрискога, примио овде римски систем, по коме прибавилац једне покретне ствари, ако ју је он прибавио од несопственика (поп-с1о1шпи8-а), постаје сопствеником тек узукапијом, за коју је, ио § 928 Гра1). Зак., потребно трп године, под условом, разуме се, да је нрибавиочева државина закоиска (правична) и савесна (поштена '1 — § 926. Грађ. Зак..')

2 ) По нашем законодавству, незаконока државина или законока али несавесна не може никада одвести узукапији, правило које важи како за покретне тако и за нопокретне ствари. Да приметимо да је, у колико је реч о иепокретннм стварима, то правпло у последње време контестирано од стране Г. Стев. Максимовића (в. његов чланак: ({ 3аузећем туђега добра нрибавља се својина на исто застареловдћу државином од 24 године и без основа*, Архив за Правне и Друштвене Науке, год. 1909., св. од 25. Септембра, стр. 160.), који, оснивајући се на § 930. а. Грађ. Зак., допуна од 5. Маја 1864. год. зб. XVII., стр. 237. ( ( ,Ако у смотрељу застарелости законом није друкчије наређено, онда сва права према другоме, ма била и у јавне књиге заведена или судом утврђена, губе се по правилу, ако се за двадесет и четири године не употребе, или св за толико времена противу туђег присвајања ништа не чини»), мисли да је. за узукапију непокретних добара, довол>ан сам Факат државине од двадесот и четири године (реч је, овде, само о дужој узакупији, а не и о оној краћој, од десет година, на основу државине ио тапији, узукапија кОЈа се, у аустриском праву, назива Таћи1агег811гип§ а која је тамо од три године), да се, дакле, 1Ни1и8 за то не изискује. Касациоии Суд (општа седница, одлука од 20. Новембра 1907. год., бр. 11843), ако не у оволикој мери као Г. Максимовић, ипак је доста озбњљно повредио како § 926. Грађ. Зак. тако и дух система нашега

При свем том стоји, ипак, оно што смо горе казали, јер правилу §-а 928. (у вези са §-ом 926.) Грађ. Законика учињен је изузетак у §-у 221. истога Законика. Овај пропис иредви1)а случајеве у којима купац покротпс ствари (реч иокрегна додата је овде допуном од 5. Маја 1864. год., 36. XVII , стр. 229.) постаје и без уз}капије, сопственик те ствари, одмах чим на њој стече државину само ако је савестан ( да купац љима није могао зло помислити или о поштењу њиховом посумњати") 1 ) и међу тим случајима је п тај када је купац, »ствар купио иа јавној продаји«. Ако би се, дакле, ранији власник покретне ствари, продате на јавној лицитацији, пре истека онога рока од три године (§ 928. Грађ. Законика), јавио, у овом случају, са својом петиторном тужбом против купца на лицптацији, он би био одбијен, пошто је његово право својине престало : тужитац, вели § '221. »ту ствар, ако је тужени својевољпо не пусти и с накнадом се од својих предлка но задовољи, судом добити неће, него ће право имати накнаду тражити од оних, који су одговарати дужни". 2 ) Из овога излази да ће купац једне покретнс сгвари на јавној продаји, услед тога што цсну излицитирану мора одмах положпти, моћи бити у ризику само онда ако би он, за случај да ствар није била дужникова, знао да та ствар није овога, јер тада ће он бити дужан, »не самоствар повратити без накнаде њеном пређашњем господару, него ће и сву штету и изгубљени добитак накнадити као бесавестан купац« (§ 220. Грађ, Зак., измена од 5. Маја 1864 год., 36. XVII., стр. 228.), 3 )

Гра1). Законика код узакупије непокретних добара, својом јуриспруденцијом да »Непрекидном државином од 24 године може држалац непокретног имања и кад није доказао прав1ш основ из кога та државина истиче, задобити путем застарелости право својине на том имању (в. саонштење Г. Јос. К. Стојановића, Архив, год. 1909., св. за 25. Јули, стр. 488). Изглода да Касациони Суд, и ако узима да је, за узукапију, потребан и основ државине, ане само државина, не тражи да основ државине доказује сам узукапијенс, већ хоће да тужилац, онај који је подпгао својинску тужбу (ге1 утсПсаИо), утврди да узукапијенсова посесија нема 1Ци1иб-а, мишљење погрешно, пошто је Касац. Суд помешао овде две ствари: савесност држаочеву, која се претпоставља, ако државина његова има основа, и сам основ државине који се не претпоставља и који узукапијенс има да утврди, по § 920. Грађ. Зак. и по општем принципу, да онај којн, на суду, тражи извесно ираво, има да докаже све реквизите потребне за постојање тога права, а један од реквизита права својине основане на узукаиији јесте н Н1и1и8 државине, као што се то види и из §-а 926. Грађ. Зак. Јуриспруденцију Касационога Суда комбагирао је и Г. Др. Драг. Аранђеловић у своме документованоме чланку: »О правном основу прибављања државине као захтеву за прнбављање својине застарелошћу" Архив, год. 1909., св. од 25. Августа, стр. 7.. ') В. у истом смислу § 367. Аустр. Грађ. Законика. 81ићепгаисћ. Соттеп1аг гит а Идететеп оев1еггегсћгаећеп ШгдегИећеп Се&е1г1>исће, I. 8. 464. 2 ) ,Јп (Незеп РаИеп \ујг(1 уоп Јеп гедПсћеп Ве8112егп Ја8 Е1§еп1ћит егигогђеп, ипЈ (1ет уоп§;еп Е1§еп1ћптег 81ећ1 пиг §е^еп јепе , <11е 1ћт (1аГпг уегап1^огШсћ 8Ш(1, Јав Кесћ1 јег 8сћаЛ1о8ћа11пп§ хи®: § 367. Аустрискога Грађ. Зак., гп Гте. 3 ) По истом пронису, §-у 220. Грађ. Зак., купац покретне стварн којије ову нрибавио од несопственика, поп-(1отти8-а, »на начин но коме се он није могао посумњати о поштењу продавца, дужан је ствар, не само тако повратити, ако би му сопсгвепик накнадио оно што је за њу дао и потрошио". Наравно, ди сопственик треба да против оваквог др-

чим се тај пређашњи господар јави са својинском тужбом, а он се може са овом, против таквог држаоца, јавити кад год хоће, пошто ту, с погледом на § 926. Грађ. Зак., нема места узукапији. У оваквом случају, када несавестан купац покретне ствара на јавној продаји ову мора да поврати њеном власнику, поставља со питање о обиму права заштите тога купца против продавца, дужника. Да он, као несавестан купац, та1а 1Ме, нема права тражити од овога никакву накнаду штете, то је сигурно, с обзиром на § 557. Грађ. Зак. који вели: „Ко туђу ствар уговором на себе прими знајући да је туђа, онај нема права јемства или накнаде 1 ) искати®. Тешкоћа је само односно тога: да ли купац та1а Ме има бар право тражити повраћај цене плаћене продавцу, или за његов рачун? Ми ову тешкоћу овде само наглашавамо, с тим да оне читаоце које би њено решење могло интересовати упућујемо на свој рад: О обавези заштите у случају еви-кције код уговора о ирода,и и куиовини где смо се тим питањем бавили (стр. 133. и даље). Прпмедбе које смо учинили за случа да је купац, са знањем, купио на јавној продаји једну ствар која није била дужникова, могу се, такође, применити и онда када се, изузетно, јавна продаја покретних ствари може уништити, а то је, као што знамо, онда »ако би било злоупотребљења и непоштења од стране извршитеља и купца ствари« (§ 506. став првп, друга половина). Купац покретне ствари може цену не положити одмах само тако ако на то пристану повериоци: они му могу дати известан почек за полагање цене или га, пак, могу примити за дужника, о чему имамо одредбу у трећем ставу §-а 483., став који Је ошнти, како за јавну продају непокретних тако и за јавну иродају покретних ствари. Разуме се да једно или друго могу чинити само они повериоци »за чији се рачун добро продаје" (§ 486., став четврти), али ни од ових сви ту немају права решавања већ само они који, према излицитираној цени продате ствари, могу да се, из ове, нотпуно или делимично наплате. Повериоци чији би ранг у наплати био такав да они не би имали шта из те цене да приме, не би могли решавати о давању почека купцу или о његовом примању за дужника: опп су овде исто тако ненадлежни као да у опште и нису повериоци. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. Перић

жаоца подигне ге1 утЛса^ш у року од три године, иначе држалац после тога рока, као правп власник, но мора сгвар пустити из руку, и ако би му пређашњи власник био готов дати накнаду о којој се говори у мало час наведеном пасусу §-а 220. Грађ. Зак.. Да приметимо да се тај пасус тиче оних куповина покретних ствари које нису обухваћене §-ом 221. Грађ. Зак.. ') Курсив је наш.