Полицијски гласник

СТРАНА 300

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38.

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК ПОКУШАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА од Д^ра ЛВгуета ЈУШричКе нроФесора уииверзитета у Прагу 1 )

I. Као што је познато имапојмова, који се непосвеКеном чине сасвим прости, утвр■ ђени и несумњиви, а то нису у ствари. У такве појмове ја бих рачунао и појам одговорнога уредника. Јер ма да њега најзнатнија законодавства о штампи на европском континенту употребљују веК више од два човечја века, и ма да изгледа да се какве сумње о његовој садржини скоро не би могле ни појавити, ипак је овај појам предмет пачелних разлика у мишљењима, које нису само схоластичке природе, него поплаче за собом и важне практичне последпце, разлике у мигпљењима, које се досада не могу сматрати као изравнате, особито због тога, што сами закони о пггампи врло мало допрнносе решељу овога питања. Различна мишљења о појму одговорнога уредника, која у науци постоје, могу се у главноме овако груписати: 1. Једни писци (8сћ \уагге; Боепт^, ОгоасћиГГ, НеПћдгп, Вип) сматрају као одговорног уредника оно лице, које је као одговорни уредник именовано на појединим бројевима периодичнога списа. Тек ово именовање и само оно чини именовано лице одговорним уредником. Да ли је именовани имао какву уређивачку делатност на дотичном броју списа, нема никакве важности. Од значаја је једино његово именовање. Ко на листу као одговорни уредник није именован, није одговорни уредник, па баш да је он Фактички и уредио дотичнп број, док с друге стране и онда је одговорнп уредник, ако он дотични број у истини није уредио. 2 ) Ову је основну идеју до њених последњих конзеквенца изводио нарочито Боешп^, који у именовању одговорнога уредника на листу гледа његову изјаву, да дотнчни број не садржи ничега, што је закону противно, да имеиовани за то јемчи и евентуалне последице на С '_бе прима (гарантна изјава). Сасвим је појмљиво, што је Боептд', с обзиром на то, принуђен ограничити дејство овога именовања на случај, ако је оно учињено са знањем и вољом именованога, пошто је јасно, да се означени значај не може придати именовању, које је без његовога

1 ) Разуздаиост наше штамие покренуће, затдело, у најскоријем времену меродавне чиниоце на рад око еузбијања овога великога зла. Суштина и тешиште целога питања ове реФОрме нашега закона о штампи лежи у прописима, којима се регулише одговорност за штамнарске доликте. Овај рад ироФесора Миричке, једнога од бољих аустријских иравника, несумњиво ће припомоћи да се читаоци овога листа упознају са питањем о одговорности за иггампарске деликте. Из ове расправе изоставио сам само историјски део, који за читаоце нема већег интереса. 2 ) 8сћ\уагге, Кејсћзреббгесћк стр. 37 и сл., Еоешп§, В1е 81гаГгесћШсће НаГ1ип§ с!ез уегап1\уорШсћеп Кес1ак {:еиг8, 37 и сл., СтгозсћиГГ, у Оо11с1. Агсћ1У Г. 8бгаГг. XXIII, 27, НеПћогп, Ке1сћбрге88гесћ(; 19 и сл., Вип у 2е118сћг1Г(; Г. с1. ^езат. 81гаГгесћ18\уЈ8зеп8сћаГ1; XVI, 48 и сл.

знања или чак против њсгове воље извршево. Али иротив изложенога гледишта, које се може сматрати као досада претежно у литератургз немачкога права о штампи, зацело се са прапом износи, да је {»ротивно начелима кривичнога права кад неко, простом изјавом, узима на себе кривичноправну одговорност за нешто, што је већ пре тога можда неко сасвим друго лице учинило. Сем тога скреће се пажња и гга то, да ово гледиште стоји у супротмоссти са историјом развиКа установе одговорнога уредника, пошто оно, конзекветно, води закључку, да одговорни уредниктек једновремено са издавањем појединих бројева, дакле можда два нут или и трп пута дневно, поново постаје одговорпи уредник, те је стога потнуно аролазна појава, међу тим по схватању, које је основа законодавству о штампи, Функцпја одговориога уредника мора се сматрати као стална, трајна. Да ово последње гледиште дели и садашњи немачки царевински закон о штампи од 1874., даје се извести из ал. I. § 7. закона, по коме се на сваком б оју мора означити име и стан одговорнога уредника (не једнога одговорнога уредника), 1 ) а то упућује на то, да закон има на уму једнога одговорнога уредника, којн је већ пре свога именовања налисту постављен. Даље ово следује из друге алинеје истога параграФа, који односно именовања више лица као одговорних уредника прописује, да се из Форме и садржине именовања одређено мора видети о уређивању когадела списа се стара свако од именовапих лица. Сем тога очевидно је да, претпостављајући тачиост наведеног гледишта, никад не би могло бити говора о иодметнутом. уредникц, пошто би баш на листу именовани под свима околностима ирави одговорни уредник био. Конзеквентно би онда и лажно означење одговорнога уредника на листу по самом појму било искључено, што би очевидно било противно одредби § 18. закона о шгампи, у коме се баш иеистинито именовање уредника казном угрожава. Ови се приговори тешко дају онако обеснажити, као што то 1лоепт& покушава, који просто оглашава склоп § 7. зак. о штампи за редакцијску иогрешку односно за »заблуду законодавца о осталој садржпни закона с( , и наведени нроиис ^ 18. у том смислу тумачи, да лажно именовање не стоји у случају, кад се именује лице, које није учествовало у уређивању, већ опда, кад се именује лице, које нема »образовања и умне саособности, иотребне за надгледање листа, за оцењивање законитости његовога садржаја и ирема томе за иримање једие озбиљие одговорности (( (на навед. месту стр. 44.). Али у овом случају ГЈоепш# очигледно игнорише чињеницу, да су претноставке способности за примање одговорногауре1)ивања самим законом одређене (§ 8. зак. о штамии), да међу њих не долази минимални степен образовања и да се дакле дотична казиена одредба §-а 18 на овај захтев ие може односити. у немачком тексту с1вз (тсћ1 еЈпез) уегап1\^ог1Исћеи Ке(1ак (;еиг8.

Што се у осталом аустријскога нрава тиче, прописапо је не само именовање одговорнога уредника на листу (§ 9. ал. 3. зак. о штампи), него — аа разлику од пемачкога права — и иретходна пријава код власти (§ 10. бр. 2). Стога би морао онај, који би изложено мишљењс хтео усвојити, у погледу на наше нраво прво бити на чисто са питањем, какав значај у опште ова пријава и иа поред именовања на листу, а нарочпто у случају, кад се једно са другим не слаже. Овде нека буде само копстатовано, да се гледиште, које кон'титутивии слеменат нојма одговорнога уредника налазп искључиво у именовању његовом на листу, не може ни теоријски одржати ииги са гледишта нрактичног примити; особито за то, што оно широм оставља врата зло * употребама са подметнугим уредницима. 3. За разлику од овога чпсто Формал • нога схватања скрећу пажњу други писци (Нош&тапп, 8сћппс1, АрреПиз, Меуев) на материјатни моменат, на Фактичко уре1)Ивап ,е. По мишљењу овнх писаца одговорни је уредник онај, којп је Фактички деловао као уређивач на дотичном броју периодичпога списа. Именов ,'Јњс на листу је за присталице овога мишљења сасвим споредан моменат: ко је одиста уредио број, сноси законеку одговорпост као уредник и у оном случају, кад на броју није именован, и обратно: именовани не сноси ову одговориост, ако он у истини није број уредио. Због тога именовање на листу има зиачај вансудскога признања, да је то јест пменовани догични број уредио, признања, које се са истином не мора слагати, на стога може бити оповргнуто. 1 ) Против овога мишљења, исто као и протнв иод I. из.тожене теорије, с правом се чини приговор, да оно стоји у супротности с историјом развића установе одговорнога уредника, а и с позитивним правом, које у одговориом уредништву гледа трајн \Ј Функцију, док ои услед гледишта, о коме је говор, личпост одговорнога уредника била подложпа непрестаним ироменама, све према томе: да лн би овај или онај уредничку дужнос г одиста вршио. Даље се упућује на знатпе тегпкоће, које би се, при усвајању овога мишљења, у пракси појављивале, јер би нримена прописа о одговорности одговорнога уредника увек зависила од доказа. да је на листу именовано лице на инкриминисаном броју одиста као уредник деловало, наро шго кад се узме у обзир, да је ову делатност могло више лица вршити. Тачност пак изложенс теорије, која привидно палази ослонца у речима а т. 2. § 7. царевинског закона о штампи (»о редакцији се стара — сИе КесШШои уег8ЈеМ (( ), зависи ио моме мишљењу од новољног одговора на питање: у чему се уираво уређивачка делатност састоји, којој се неко у погледу извеснога броја не риодичнога списа Фактички мора нодврћи, 1 ) Нош^тапп, БЈе Уегап^огШсћкеП; с1ез Кес1ак1еигз, 110 и сл., 8сћт1с1, Б10 акгаГгесћШсће Уегапк\уог1;Нсћке1|; Гиг Ргеззуег^ећеи, 49 и сл., АрреПиз,. 4. издање царевинског закона о штамии од Шварцеа, 53 и ХеНзсћпГ!; Г. с1. §ез. 81;гаГг. ЛУ. 27, 057, Меуез, ОоМ!;. Агсћ1У Г. 81гаГг. XXXIX, 23.