Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 301

па да со може као одго-ворни уредник сматратн, 1Ј кад АрреПив (на нан. месту стр. 53) у озом погледу каже, да је од говорнп уродник онај који је код једно а списа за штампање скунљени материјал у поглгду његове кажњивости испмтао п о његовом штампању одлучно", онда се само по соби намеће питање: а шта ће бити кад ову делатност односно Једнога одре ^еиога броја некога периодичнога списа ни једно од лица, која учествују у у])еђивању, није вршило, нити иначе ко другн — зацело сасвим могућан случај — ко је онда одговорни уредник? Помишљај на ову околпост очевн пто је подстакла Нопјдтапп-а (на нав. месту стр. 119.) на извеспо проширење деФпниције одговорнога уредника у томе смислу, да је одговорнн уредник онај, » који је инкримиспни број или фактички уредио", т. ј. односно чланака, који су се у њему имали публиковати, вршио право испп Тнвања, пријома или одбијања, или би по снли свога положаја, сходпо својој уређивачкој дужности, требало да уреди Али овим со очевидио цело питање на друго поље нреноси. Јер онда се одмах памеће питаи.е: а ко је тај, који би по своме положају, по својој уређивачкој дужности, требало да уреди ? Који јо то мо.менат, који ову дужност заснива? А како ће битп онда, ако је једа I требало да уреди, мрђу тим није уредно, а други је уредио, ма да није требало да уредп? Ко је онда одговорни уредник? Овај или опај ? Или можда одговарају оба солидпрно? Ово би очевидно било противпо царевииском закону о штампи, који такво солидарно уређивање не допушта (алинеја 2. § 7.). Мени се несумњиво чини, да истинско вршење уређивачке делатиости у погледу једнога извеснога броја периодичпога списа може истина заснивати одговорност, сходно онштим иачелима казненога права, али да не може нпак чинити појамну основу за особити положај и одговорност одговорнога уредпика. Ова потиче, као што Немо видети пз с^свим другог извора. С тога се ни ова теорија не може усвојитн. 3. По ми пљењу треће групе писаца (1л821;, Ваит^агкеп, Ое1кег, ЛУаћ1) састоји се појам одговорнога уредника из два момента, једнога Формалног и једнога матерпјалпог. Према томе одговорни је уредник опај, а) кчји је као од оворни уредник на спису именован и б) који је у исто доба одиста уредник.') Али, за разлику од горе иод 2 изложене теорије, гледају присталице овога мишљења суштину под б) наведепог момента пе у вршењу уређивачкс делатности односно једиог олређепог броја новииа, пего у једном трајном односу лица, нменованог као одговорни уредник,

1 V. Г ј 1«2|:, 1.ећ(јг6исћ с !ез оеаСегг. Ргеазгесћ ^ез, 80 и сл,, Паз (1еи1зсће Ке1сћ8рге8гос114, 34 п сл., и 8 Но11гепс1огГГ -у Кес1)1з1ех1коп «. V. Ке(.1ак1;еиг, Ваит$аг1еп, у 2о1Ј?сћг1Г1: Г. с1. §езаш. 81гаГг. \У. V 519, Ое1кег, 0)е з1гаГгесћ1Нсће НаГкип^ <1ез усгапЕ^оПНсћеп Не(јак1еигз, 9 н с.1.. и Бје Уегап1\уог1Псћкеи с !ез 2с)ит §згес1 ;1к1:еигз, ЛУаћ1, ГЦр 81гаГгесћ1Нсће НлГ1ипе <1ев уегаШ«. Ке(1ак1оигз, 5.

према нредузећу новина. Наведени писци слажу се у негативном правцу у томе, да одговорном уредннку не мора баш бити додељепа главпа улога у редакцији, да дакле одговорни уредник не мора у исто доба да буде главни уредвик (Сће(гес1ак4еиг) и обратно, да главни уредник не мора битп именован као одговорни уредник У погледу аозитивном задовољио се првобитно 1л82(; (Бећгђиоћ дез бз1егг РгеввгесМа), бар за аустЈтјско право, тиме да одговорни уредник у оаште има учеги&а у уређивању. До;'није (у делу, »немачко царевинско право о штампи" НоПхепЈогСГ-ов Несћ1;81ех1коп) изјављује он за потребно али и за довољно, ако је на спису именованом лицу »поверен в])ховни надзор над целокупним редакцијским пословима у том правцу, да опо има да испитује садржину свакога броја у погледу п.еговог евентуалног кримпналног значаја." Мора се признатн да последње паведено тумачење, које Лист даје своме захтеву, да одговорни уредник мора бити одиста уредпик, садржи у себи здраву мисао, т. ј. у толико, шго исти ппсацу одговорном уреднишгву гледа јогпу трајну институцију, и правну оспову ове институције види у пренашању извесне Функције и у тнме предузетој дужности , да се ова Функција врши, али не у Фактичком вршењу исте. С друге стране овом се деФиницијом Листовом суштина ствари но моме мишљењу, не исцрпљује, поглавпто са разлога, што је сувпше уско схваћеиа. Јер нспптивање садржипе нована у казпено-правпом погледу ннје, као што ћемо видети, једиса д) жност одговорнога уредника. Што се тиче 'под а) озиачен-ога захгева т. ј. именовањо на листу, слаже се мншљење Листово и његових присталица са теорпјом, која је горе под бр. 1. изложена. Док међути.м ова теорија сматра дотнчни захтев за једини нојамни знак одговорнога уредника и на тај начин саовим брише разлику између одговорнога и подметнутога уредника, дотле Листово гледиште налази погодан коректив овога чисто Формалнога момента у његовом другом аахтеву, према коме именованп мора бити истински уредник у горе означеном смислу. Ко је дакле на лисгу означен као одговорни уредник, а није у истини уредник у овоме смислу, нема ону нарочиту, у §§ 20. и 21. царевинско'а закопа о штампп предвиђену, одговорност; његово озаачење на листу као одговорнога уредника лажно је у смислу § 18. овога закона. Исто тако није одговорни уредник онај, којн означени иоложај у редакцији Фактпчки заузима, али на листу ннје као одговорпи уредник именован. Лист и његове присталице гледају понајпре — исто онако као што чини горе под 1. изложена теорија — у овом именовању примање одговорпости, т. ј. изјаву, да имеиовано лице хоће да одговара за дужности, које су законом одговорпом уредпику наметнуте. Ја се пак у овој тачци не могу сложити с Листовим мишљењем, пошто именовањо на листу нема п не може имати значај. који му Лист припиеује, што ће нин^е бити изложено.

4. Најзад но једном другом мишљењу одговорни Је уредник онај: који је од власника новина као одговорни уредник иостављен са нарочитом обавезом да надзирава урсђивагбе у казнено-аравном по• гледу. По овомо је мишљсњу дакле одговорни уредник у пр| оме р ду уредник. Иаак није свако лице, које јо власник новнна позвао да суделује у уређивању, тим самим већ и одговорни урсдник, већ само онај уредник, који је баш ту означену специјалну обве^упо споразуму са власником новина ирпмио. Да ли је он као одговорни уредник па листу именован, нема значаја. Ово мишљење дакле па.тази правни основ положају одговорнога уредника и у исто време његову једпну појамну ознаку у закљученом уговору између уредника и власника новина, по комо урсдник прима на себе дужпостп )дговорнога уредннка. Заслуга је Ви1о\у-а') што је на овај важан моменат указао и на томо засновао појам одгопорнога уреднпка. Јер баш та околност, што се овај момонат, т. ј носгављање од стране власника новнна, обично превиђао, одвела је, по моме мпшљењу, они.м разноликпм одређивањима појма, која су се у пракси показала као неупотребљива. Мишљењо Вплозастпче постепено призиање како у правосуђу, тако у последње време, и у литератури.' 2 ) Оно се једино, по моме мишљењу, слаже како са историјом развића ове институцијо тако и са данашњим позитивпим право.ч п са нотребама ираксе. Биловљева извођења одиоспо питања: у којој м! ри одговорни уредник мора имати учешћа у редакцпјским пословима, другим речима у колико он одисга мора бити уредник, не бих могао у свему без приговора примити. Оннаједно.м месту 3 ) изјављује, дасе његово мпшвење у овоме погледу у свзму стаже оа горе под бр. 3 б наведеном појамном озпаком теорпје Лбстове, по чему је довољчо, да јо уреднику повереп надзор над п риодичним списом у казнено-правиом пог.геду. Али ми ћемо впдети, да се Билов не држи конзеквентно овога гледишга. Исто тако изгледа ми да нпсу дозољно јасно на чисто изведени о шос појмоиа уреднпки одговорни уредник и битна разлика између правога и подметнутога одговорнога уродника. Циљ следећих твођења састојн се у т >ме, да прецизирам моје сопствено гледиште према свим споменутим битиим правцима, с обзиром на историјско развиће, за овнм да нојам одговорпога уредника одредим н од појма подмегнугога уредннка оштро ог[)аничим.

1 ) Оо11с1аттег8 Агсћ)у Г. 81гаГг. В. 41, 8. 241 и сл. и В. 43. 8. 339 и сл., за тим 2е11асћг. Г. с1. §езат. 84гаГгиг. 14, 649.

2 ) Упоредиги нарочито пресуде царевинскога суда од 21. маја 1 895 у Еп1зсћ. 1П 81гаГз. В. 27 8. 91 н од 28. априла 1903 Еп1зсћ. т 81гаГз. В. 30 8. 79. У лнтературн су, у колико мн је познато, пристунили мишл>ењу Билова: Вгепзке, \Уег 13(. уегап^огШсћег Кес1ак1еиг? КозЕ. 0183. 1900, Истн у 0гопсћ1;а8аа1 В. 60 8. 50; 1лећ)сћ, Бег уог,".п(1Уог(Нсће КеПакЈеиг ипс! зете НаГ1ип§ нз § 20 а .1. 2 царевинског закона о шгампи, 2тш1егташ1, Б1е СЈгипЈћо^гЈГГе с1ез Ггапи. ће1§)зсћеп Ргевз1гпГгесћ18, 8. 45.

3 ) ОоИдаттегв Агсћ1У Г. 81гГг. 8. 43, 3-27.