Полицијски гласник

ВРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 317

»У колико један план остаје закопан у »срцу онога који га ствара, у колико ни»какав спољашњи акт, никакво писмено, »никаква рсч није га маниФестовала, он »је још само мисао и нико нема право »да тражи о томе рачун. Међу тим јо »истина да људи који су се дуго вежбали »у над иравању рђавих људи и у томе да »проникну њихове најтајније намере, пре»дупређују често злочине корисном пре„достржношћу и спасоносним мерама. Ето »једног од првих предмета администра»т^вне полиције, полиције на неки начин »невидљиве, али која је у толико савр»шенија у колико је више непозиата и »коју ми ужпвамо не мислећи колико она „кошта труда и муке. Опрезпост добре »полиције не донушта често ни наду иа »успех, ни могуКност делања злочинцу, »који је свуда налази, а нигде је не види »и који се снотиче на препреке за које му »сечинидаих отвара случај, не сумњајуКи »никад да тобожњим случајем управља ду»бока мудрост. Други је резултат добре »административне полиције што се човек »спотиче на првом кораку који учиии да »би извршио свој злочин. Тада је тре»нутак кад судск I полиција може и треба „да се покаже ; нема да се изгуби ни један »моменат; најмање задоцњење учинило »би да нестане кривца и трагова зло»чина; треба дакле да агенти судске по»лиције буду распрострањени по целој »држави и да њихов активитет никад не »поиушта". Линија која дели административну и судску полицију јасно је обележена. Административна полиција предузима опште мере пре него пособне; она поступа било одлуаама, било превентивним наредбама. она врши мисију предохране: ова се мисија састоји у огклањању узрока нереда, у модиФиковању дела која могу да пронзведу неред п умноже деликта; у надзиравању да би их спречила, најопаснијих агената; једном речи у одржању мира обуздавајући провокације рђавих страсти, ексцесе иорока, дрскост злочинаца. Судска подиција истражује деликта којаадминистративна полиција није могла спречити да се учине, прикупља доказе о њима и предаје виновнике судовима који су по закону дужни да их казне. 1 ) Судска полиција поставља у сваком поступку прву базу гоњења, први камен правне грађевине. У опште само кад је она констатовала дела и предала их суду овај почиње своје испитивање и припрема своју пресуду. Из тога излази, да њена сарадња треба да буде активна, њена обазривост непрестана, њена акција енергична. НајеФикасније средство да се обуздају злочини и делнкти, не састоји се толико у строгости, колико у извесности казне. Судска полиција има мисију да учини гоњење извесним, да оно буде неизбежна последица сваког нарушења за кона. Први основ казненог законодавства јесте дакле организација судске полиције. Треба да ова полиција пространством и савршенством својих средстава трагања, активношћу и влашћу своје акције може, 1 ) РаиаИп-ШИе. — ТгаНб с1е Г тз1гисИоп спт1пе11е. кружећи по целој територији, да ухвати сва нарушења која се у њој учине. Да би поотигла овај циљ каква треба да буде њена организација? којим средствима акције она требада располаже ? То су проблеми које казнени закон треба претходно да регпи. 1 ) Изложиће-мо какав је систем садашњег Француског законодавства о судској по• лицији. Организација судске цолиције у Француској. По члану 8. Француског законика о кривичном поступку (Сос1е сГ таЈгис&оп спттеПе) »судска полиција истражује »злочине, деликте и иступе, прикупља о »њима доказе и предаје виновнике судо»вимакоји имају дужмост да их казне". Судска полиција дакле у Француској има триплу мисију : истраживања (акти нстраживања, ас1:е8 с!е гесћегсће), ирикцаљања доказа (акти нсгеђења, ас1;е8 сГ тз^гисНоп) и аредаваи>е виновника судовима који имају дужност да их казне (акти гоњења, ас^еи с1е роигвиИе). У своме ширем смислу, судска полиција оз 1ачава сваки рад кривичног суда до нрвог акта ислеђења пред судом који има да суди. Али у ограниченом и техничком смислу, она озпачава само иретходиу и полицијску Фазу која претходи првом вршењу јавне акције и серију аката који имају за циљ да обавесте не судију већ државног тужиоца, (1е тпш1;бге рићПс). 2 ) Од дана кад државни тужилац покрене истражног судију, кад овај директно предузме ислеђење, тога дана свршава се улога полиције; улога ариаремног или дефинитивног поступка отпочиње. Али да се прокуратор одлучи да ради, осим случајева /Уадга?гЈ ЛеШ 3 ) чија реалност спречава сваку самовол.у и чији карактер покроће грзо /а с1о казнени процес, треба да му неке индиције, неки основи отлрију да је учињено какво нарушење и да се на ово или оно лице подозрева да је оно кривац за исто. Пруншти му ове индиције, ове доказе, ове основе, то је посао судске полиције у ограниченом и техничком смислу речи. 4 ) Члан 9. законика о кривичном поступку прописује : „Судску полицију врше под влашћу »апелационих судова и према разликама »које се утврђују: »чувари поља и шумски чувари »полицијски комесари ; »кметови и помоћници кметова ; »прокуратори р;:иублике и њихови супститути; »примирителне судије (1ез ји^ез с1е рахх) ; »службеници жандармерије (1ез оШС1егз с!е §епс1агтег1е )ј »главни полицијски комезари; »и истражне судије.

Ј ) НбИе, Тга11:е с!е Г тзкгисћхоп сг1Ш1пе11е. I. IV Стр. 14. 2 ) Оаггаи(1. — ТгаИе 1ћеоп^ие е1 рга^ие с1' 1ПзкгисИоп спт1еп11е стр. 533. 4. II. 3 ) Шта је Г1адгап{ (1е1г1 објаснићемо на ссом месгу ниже. 4 ) Оаггаис1. — Цнтирано дело. Стр. 534.

Сви ови органи немају исту надлежност. Пољски и шумски чувари имају поглавито дужност да истражују делпкта и иступе којима се вређа пољска и шумска својина (члан 16. зак. о кр. пост.). полицијски комесари, кметови и помоћници кметова истражују све иступе које казни нижа полиција (члан 11. зак. о кр. иост.), прокуратори републике н њихови супститути имају дужност истраживања деликта и злочина (члан 22); Органи судске полиције које закон квалиФикује као помоћнике државног тужиоца ито: примирителне судије, службеници жандармерије, главни и обични полицијски комесари, кметови и њихови помоћници придружени су службенпцима државног тужиоца (1е гштв^еге рићНс) у истраживању злочина и деликтд (чл. 48. 49. п 50). Истражни судија од свих службеника судске аолиције има најширу власт: у праву истраживања злочина и деликта и да их гони, баш по званичној дужносгн у извесним случајевима, сједин.ује се н право коистатсвања и ислеђења. 1 ) Атрибуције других службеника судске полиције ограничене су: они примају извештаје, доставе и тужбе које су им упућене; (чл. 11. 16. 48. зак. о кр. пост.). они означавају у протоколима које редигују у овоме циљу природу и околностидела које ииају задаћу да истражују (чл. 11. 16. 54. пом, зак.). Најпосле, они предају непосредно ове доставе и протоколе органу државног тужиоца који је надлежан да гони. Тако, ираво ислеђења не арииада овим службеницима; они не могу ни позивати оптуженог и испитивати га, ни вршити сумарно саслушање сведока, ни вршити претрес станова. Они су поглавито установљени да примају доставе и тужбе и да достављају без одлагања ове акте службеницима (Функционерима) који су надлежни за гоњење. ( наставиће се) Милош М. Станојевић судија

КРИМИНАЛ.НА ПОЛИЦИЈА

(наставак) Правилност пресека бутина дала је повода судским лекарима да верују једно време, да је злочин над малом Шапом могао извршити само лекар или хирург. Једна неиажл>ива изјава у овом смислу, коју је штампа објавила, створила је у маси веровање да јо овај злочин извршио квартовни лекар Д-р Н. Пресек бутина, међутим, није извршен саобразно операторској пракси. Један добар лекар или оператор радио би, несумњиво, сасвим друкчије, према уобичајеној методи за оперисање. Исто 6л тако и један квартовни лекар, ненавикнут на хируршке операдије, или какав студент медецине, показали много мање умешности но што 1 ) РаизИп ШИе. ТгаИе с!е Г тзкгисЈдоп спттеПе. I. IV. Стр. 45.