Полицијски гласник

ВРОЈ 48. и 49.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СГРАНА 389

пор, и мене удари преко ногу капак од сандука, који беше потиснут неком надземаљском силом. Ја сам већ чуо оиредељено и силао дисање; неко наразумљиво мрмљање и неодређене покрете. Вампир устаје чињаше се мени. Сад ме већ мери својим крвавим и исколаченим очима, и само један скок и хватање за гушу па ће мој живот бити угашен. При тој помисли ја сам губио сваку моћ, дамари су престали да бију и ја само знам да сам се скљокао на земљу и изгубио свест. Кад сам се прибрао и дошао себи, у гробу је било већ толико светлости, да сам у углу могао уочити једну женску прилику, која је скоро не дишући лежала преко сандука наслоњена главом на капак. Ја нисам умео да се нађем у овој новој ситуацији, али се нисам више плашио, јер код мене беше отупело осећање и утрнуо сваки страх од овога што је у гробу, пошто осећах да је на пољу дан, и да се ближи тренутак кад ће доћи родбина умрле на гроб. И збиља, тога се тренутка зачу лелек стотине жена, које се кроз гробље примицаху гробу у коме сам, Већ се осећао бат ногу око гроба, и кроз онај простор, где ми је поред плоче допирао ваздух и светлост, провукоше се две држаљице од будака, и плоча беше за часак помакнута скоро до половине гроба. Тога тренутка ја као дивљи звер потегох да излетим из гроба. Идоксам ја још гребао рукама и ногама да се из гроба извучем, сав онај свет што беше ту, кидну у безумно бегство ,уз дивље узвике: вампир, вампир!! Пред свима јурио је напред свештеник, и кад му се кадионица закачи за један камени крст, он све то баци, да би само лакше могао побећи. И сам ужасно збуњен свим овим што се одиграло, ја осетих потребу да бежим одавде безобзирце, како бих побегао док овај запрепашћени свет не до^е себи. За по сата ја сам био на месту сталног боравка, где не нађох ни свога друга Јована ни јатака. Око по ноћи ја сам отишао у Кума ново једном своме пријатељу. Тамо сам сазнао да је власт отишла на гробље и нашла девојку у животу, јер није била ни умрла, него само обамрла од неке болести, а они је тако обамрлу сахранили. Од смртног страха што сам га оне ноћи претрпео, ја сам боловао скоро месец дана, и одмах за тим напустио »качактук« и вратио се у место рођења. На две године после вратио се и мој друг Јован, и он ми је тада признао, да је неко у винограду, близу гробља, пуцао, а он се поплашио и побегао, остављајући мене судбини. »Ето, господине, рече »Силавче« скоро заморен, какав сам страх ја видео, и сада се ничега на свету не плашим, али кад

видим мртваца, мене подиђе језа од пете до гл^ве, и увек се згрозим на самог себе што сам, у далекој својој прошлости, само и покушао да онљачкам мртваца«. д. с. к.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине ливадичке, актом својим Бр. 3366., пита : »У овој општини, за кратко време, учињено је преко 20 опасних крађа и других рђавих дела, а учиниоци истих нису се могли пронаћи. Да би се овим делима стало на пут, суд и одбор општински, одлуком својом од 28. октобра тек. год. № 2806, на основи § 4. полиц. уредбе, ставио је 12. лица под полицијски надзор, на која се основано сумњало да чине крађе и друга рђава дела, и одмах пх је у смислу § 15. и 16. полп1\ уредбе подвргао издржању полицијског вадзора, налазећи, да се полицијски надзор, кад год не иде уз другу казну, узима као превентивна мера за одржавање реда и безбедности и сузбијање рђавих дела у опште, после чега су крађе престале. Ио жалби двојице стављених под полицијски надзор, власт среза моравоког, решењем својим одобрила је одлуку суда и одбора општинског, а жалбу одбацила. Противу овог решења среске власти поменута двојица изјавили су жалбу начелству окружном, и начелство је исто решење аоништило из ових разлога: што за сваког осумњиченог нису прибављени потребни податци из којих би се могло видети, да ли је осуда оправдана, и да ли је осуђени доиста такво лице које чини крађе, и што жалиоци нису пре донете одлуке, којом су стављени под полицијски надзор саслушани, чиме је иовређен чл. 11. устава аи пропис § 20. и 23. полицијске уредбе. Усвојивши примедбе начелотва, власт среска на основи чл. 23. закона о уређењу округа и срезова и чл. 152. закона о општинама, поништила је у начелу поменуту одлуку суда и одбора, без обзира на то, што је исто према онима, који се нису жалили. постала извршном, наређујући суду, да према примедбама начелства, као обавезним, поступи. Пре него што би суд приступио доноптању друге одлуке по овом предмету, моли се Уредништво, да изволи преко »Полицијског Гласника® објаснити следеће: 1. Да ли се стављање под попицијски аадзор сумњивих лица на осиови § 4. а по лиц. уредбе, сматра као осуд а, како начелство представља или не. Ако се не сматра као осуд а, онда дали је нужно нрибирање потребних података и претходно саслушање за сваког осумњиченог или не. Ако је ово потребно, онда како ће суд и одбор општински да стави под полицијски иадзор оно сумњиво лице,

које није никада за никакво рђаво дело осуђиваио и апсолутно нема никаквих података о његовим рђавим делима, јер се вешто крије и не може да се ухвати, а за које је суд и одбор несумњиво уверен, да чини крађе и друга р^ава дела; 2. Да ли је решење среске власти, којим је у на.челу поништена одлука суда и одбора општинског, законито. Ако није законито, да ли је оно за суд обавезно у колико се односи и на лица стављдна под надзор, према којима је одлука суда и одбора, постала извршном; и 3. Има ли до часника општинских кривичне одговорности, што су одмах подвргли издржању полицијског надзора и она лица, која су противу одлуке суда и одбора изјавила жалбу?« На ово питаље одговарамо: Кад год је реч о надзору, који истиче из примене § 37. б. или § 320. и 320. б. крив. закона, онда је то споредна казна у смислу §§ 12, 37, 38. и 310. крив, закона; а кад год је реч о надзору, који проистиче из § 4. »Полицијске Уредбе« и § 391. в. крив. какона, онда то није осуд а, него једна превентивна меравласти, да се стане на пут крађама и другим рђавим делима која се чине у општини, а кривци се, међутим, не могу пронаћи. И кад овај падзор није осуд а, нити § 4. Полиц. Уредбе нарочито тражи саслушање, онда изгледа, да не би била оправдана замерка што овај пропис није извршен. Али кад се узме у обзир широки начелни значај чл. 11. Устава, и кад се овоме дода то, да саслушање никако не би било као нека сувишност и од какве штете по правду, јер пружа могућност да осумњичени својом одбраном разбије, много пута, неправедну сумњу, онда увек треба саслушати оне, који буду осумњичени, у толико пре, што то саслушавање није изречно законом забрањено. Један пример, шго ћемо га овде на • вести, одмах ће утврдити, да је паметно саслушати оне, који су осумњичени. Дакле: у општипи ја-њокој, буде осумњичепо једно лице да врши крађе, и суд и одбор реше се да га, поред других, ставе под полицијски надзор. Сумњу су извели отуда, што је трошило много више него што је могло чинити према његовом имању, и што је мало радило. Кад је ово лице случајно сазнало да ће га зато ставити под надзор, оно отрчи у општину и извести суд да су његови извори побољшани тиме, што је на својој њиви нашло гробницу, у којој је било драгоцености и то продало за добре паре. Кад се изашло на лице места и саслушан један купац старина у вароши, угврђени су његови наводи, јер је оно добило 2000 динара за једну стару гривну са драгим камењем. Наравно, да се после овога одустал.о од надзора. Ето, овај случа.ј казу.је, како је паметно чуги и онога кога окривљујемо. Ова саслушања не могу да оштете саму сгвар, јер кад суд и одбор изнесу разлоге, да се против неког „основано