Полицијски гласник
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
* * Студнрајућп податке о пајтежим и најважнијим кривичним делима у Србпји за последњих 5 година (од 1905, до 1909. годл, утврдили смо ово: 1. За ових пет година извршено је у Србијп:
^ ^ сс о х о « О . С72 А_с ^ (-УЗ 05 г*5С0С^00СОС^1О -ГЧ СС О
ФСО СО О О О со ^ СО о >•
зО"Н^(?)00^»Л м со г— о , ^гјн ^н — О о
О О 1.0 н^н ^ 10 о>-*-чСГг СО ^ —н о*
§ О О 10 со ^ ^јн 2 » О О — 10 N СО . ^јч ТО -*н »О СО О*
^со ОСОООО^ЈН о н СО СС О Ј ^Ј 1 сс СО -т-ч Ј-О Ј.О о* 05
(М о о (М о С<3 о
со 05 о О Со СГ) со ОЈ ОО СЈ >Н 3
■О СО О) 1> 1^ 1> (М <Н О М ^ и: 10
}>. СО со о*
ОО <^> СО
00 СО ■*- СО Г^. о^ 00 Л N О 05 СО —I 00
Г^- СО СО т СО со ^ С 4 ^ сг сп о* СО »-О СО — со
(>) 1.0 - о Ј.О ^ 00 СО СО О СО —Н Ј.о СО СО -т-ч Ј^.
.. ^ 1.0 О Т- СО 1С О^^СОО^тнјјсО •г-г^ СО -Г- СО О
оЗ ' м сЗ • I 3 \0 02
сз х о а -г~. н ^ ° О О с ^>\о К н« \о С) о св >> ЧС Оц
?3 • Е-н . 5 в • д о Сб с нОа и Рч 5! « к а ®
сЗ »О н о о ^ Рн д .
^ 10 со о ^ СО О тн оо со *-0 СО -г-н ■
Сб , 1н <3
м д % ® о 5 # 03 2 га В 2 СОт
ч о . » и в . м о • ч О сЗ м. еч 2 о хо
оз
. Св н о д 1 ? оЗ ^ н о а ■\о о н « О О 03 Оч
о Сч о (М со а> н^
^ о 05 00 гЈ V*«
иО © о ©00 -^н
10 Гп 05 1> О0 гЧ ^
со 05 ^ I—I ^
сЗ м сЗ н 3 «- н ^ 'о \о
сз н сз 5 ^С 4 е Он О « к
сЗ Рн ф м о
5 д св ^ о д $ оЗ о сз Н ч =: о со
сз \о м и ч чС 4 о
сз ЧО М С-н Ч .
3. Из овог сумармог прегледа јасно се види: а) Да је општи број кривичних дела готово стационаран за означену петогодишњу периоду. Мала одступан а у оиом погледу чине 1905 и 1906 год., и то обе у крађама: прва у њиховом повећању (2514), а дру1 а у њиховом смањењу (1874). Иотребно је, међутим. знати, да подаци о крађама нису апсолутно тачни, јер многе крађе остају пепријављене, јер их власти општинске прикривају, а често пута и саме пресуђују. Ирема овоме, може се слободно рећи, да је општи број кривичних дела у времену од 1905 до 1909 год. закључно био стационаран. Из овога, опет, излази, да за ово време није било никаквог успеха на пољу сузбијања криминалитета, што се, у осталом, сасвим природно, могло и очекпвати, јер, сем издавања шаблонских расписа, у овом правцу није ништа стварно рађено. б). Да је општи проценат пронађених кривпчних дела (и по годинама и за целу петогодмшњу периоду), такође стационаран , али у исто доба и жалосан, јер више од половине извршених кривичних дела оотају непронађена.
в) Да је проценат лронађених кривичгшх дела много већи код најтежих дела (убистава, детоубистава. разбојништлва), несумњиво због тога што се овим делима обраћа много ве^а пажња но осталим п, Да је проценат пронађених паљевпна н злонамерних поншитаја туђпх стварп в[1Ло мали. Разлог овоме не треба тралшти само у тешкоћама с којима је скопчано извиђање овнх дела. већ п у самом закону о накпади тптете учињене злонамерном паљевииом и иамерни противзаконпм попиштајем туђих ствари по коме се оштсћенима овим делима надокнађује гатета само онда ако се кривац не ухвати
у року од 30 дана, или ако се, на случај да је он ухваћен, не бн могла од њега гатета наплатити. Сасвнм је прпродпо птто оштеКепи, који код осталих кривичпих дела нмају пајвпгае интереса да крпвац буде пронађен, у овпм случајевима претпостављају да он оотане непознаг. Пород овога, и саме државне влаоти оматрају, у већини случајева, да је њихов рад ио овим делнма деФинитивно свршен чим се огатећени наравњају са онштинским властима. Ако изложена дела посматрамо по окрузима, у којима су извршена, добијамо ову слику :
Окрузи
Уби ства | ДетоубисгвА 1
11ок. убнства
Разбојнитптва Паљевине Опасне крађе
Злон. пони гатаји Свега
Београдски ■ •
148
1
170
28
187
585
38
1 157
Ваљевски • ■
74
10
50
29
124
410
67
764
Врањски • • •
209
16
174
27
173
423
71
1093
Крагујевачки •
181
14
145
47
267
690
90
1434
Крајпнскп • •
74
1 1
65
50
178
606
59
1043
Крушевачки ■
131
8
81
31
176
538
214
1179
Моравскн • •
174:
12
144
68
270
836
111
1615
Нииткн ■ • • ■
104
4-
95
15
226
565
61
1070
Пиротски • •
24
12
24
7
89
192
28
376
ГТодрински • •
129
13
110
30
196
749
78
1305
Пожаревачкп •
244
25
180
140
353
1583
59
2584
Руднички • •
93
8
55
34
60
258
49
557
Смедеревски •
100
5
I 29
30
244
773
70
1351
Тпмочкп • • •
116
11
81
39
257
683
56
1243
Топлички • •
195
6
149
20
150
329
69
918
Ужпчки • • •
128
19
90
23
129
359
36
784
Чачаискн • ■ •
151
20
94
28
151
442
29
915
Београд • • •
25
7
56
7
10
517
14
6!«
Свога • •
2300
202
1892
653
3240
10.538
1199
20.024
Као што се из изложених ци®ара види, у погледу криминалитета постојп знатна разтика између појединих округа. Да би се ова разлика што боље уочила нзложићу, у допуну предњег прегледа, и однос између извршених криминалиих дела и броја становиика по окрузима по последњем попису од 31.децембра 1905 године. Ево како у том погледу стојимо с криминалптетом за означену петогодшпњу периоду: (В. таблицу на идућој страии). Један летимичан поглед на изложене цифре довољан је, да нас уверн, да у погледу криминалитета постоји огромна разлика између лојединих округа. Тако, док се у округу ииротсно.м, који у погледу криминалптета стоји најбоље, једно убиство врши на 4573 становника (за 5 год.), дотле по једно убиство долази у окрузима: тоиличком на 526 становника, крагујевачком на 811, рудничком иа 840, чачанском на 866, београдском на 878 ит.д.
У погледу крвних злочина најгори је округ тоилички, јер и у убиствима и у покушајнма убистава односи рекорд над осталим окрузима. Противно овом, у погледу разбојништава и крађа овај округ долази у боље округе. У овом последњем погледу, т. ј. у погледу разбојништава и крађа, најгорн је округ иожаревачки (једно разбојништво на 1740 а једна опасна крађа на 154 становника), ма да и по осталим делима овај округ долази међу иајгоре. Пада у очи, да се у окрузима ужичком и чачанском, који у погледу криминалитета такође долазе међу најгоре, извршује највигае детоубистава (у првом 1 детоубиство на 7303 а у другом на 6549 становника), док су ова дела по другим окрузима врло ретка. Да би ово аналисање криминалитета по местима било што тачннје и потпуније, прегледаћемо укратко изложена дела понаособ. ( настчвиће се)