Полицијски гласник

СТРАНА 60. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 8.

жника), уговор који је он оа овима на нрвој лицитацији закључио није потпуно раскинут уолед тога што је дошло до друге нродаје, — ми знамо да тај уговор остаје, и поред друге продаје, у толико у снази у колико је први купац њиме био обавезан да плати другој страни сву штету коју би она могла претрпети зато што он не би евентуално главну уговорну обавезу испунио, — тај уговор је тотално раскинут и угашен другом продајом у колико је реч о односима између првога и другога купца: са гледишта тих односа први купац је ослобођен сасвим обавеза које је на се био узео на првој лицитацији, а други је купац сада једини у обавези, тако да, ако први купац плати диференцију у цени између друге и треће продаје, он плаћа туђи дуг, дуг другога купца, због чега он има право од овога тражити повраћај свега онога што је за њега дао. У њиховим међусобним односима, први купац је потпуно замењен другим, наравно у границама оне цифре коју је други купац понудио на лицитацији, и, због тога, први купац не стоји наспрам другог ни у каквој обавези. Напротив, други је у обавези наспрам првог, ако би овај измирио ону разлику у ценама између друге и треће продаје. Да је све ово овако, најбоље се види из тога што први купац не би био ни у каквој обавези према повериоцу (дужнику) због мањка који је трећа продаја према другој показала, нити би, у опште, до треће продаје и било дошло, да је други купац измирио излицитирану цену: у том случају повериоци не би имали гата више, осим оне диФеренције у цени између прве и друге продаје, да од првога купца траже. И ако је први купац, зато што је било и треће продаје која је дала још мање него и друга, у обавези, и ,за тај нови мањак, према повераоцима (дужнику), то је последица уговорне кривице другога купца, који цену, понуђену од његове стране на другој продаји, није исплатио, и за ту кривицу не може носити одговорност први купац, бар у својим односима са другим купцем. И као год што, наравно, други купац не би могао ништа потраживати од првога купца, у случају да је исплатио своју излицитирану цену — он је тиме само једну своју личну обавезу испунио —, исто тако нема он од њега шта да потражује ни онда када он, пошто је дошло до треће продаје, која је показала мањак према другој, исплати тај мањак: он и ту, у облику накнаде штете, испуњава само своју личну обавезу 1 ). Ж. ПериЂ.

1 ) Мн овде прекидамо даље излагање правила о припудном извршењу грађанских одлука судоких у српском законодавству, стога што је Министар Правде, Г. К. Тимотијевић, поднео Пародној Скупштини један предлог о изменама и допунама у нашем Грађ. Суд. Посгупку, предлог који се наЈвише тиче ироцедуре нзвршења: разуме се да, пре него бисмо горњи свој рад продужили, морамо прво сачекати да видимо да ли ће речени предлог постати законом, како бисмо, ако се ово оствари, и њега у своме раду узели у обзир.

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Томе ЗКивановића (НАСТАВАК) Неки схватају међутнм »дело® (,>Та1;НсћкеИ«) као телесно дејствовање на извесно лице 1 ). Зато је према њима потребан додир тела. Очигледно је, да је ово гледиште на штету добра части. Кад А замаши руком на В да би га ошамарио, и буде спречен, несумњиво је, да је тиме изјавио непоштовање лица Б, а то је довољно за увреду. У § 185 немачког к. з. увреда »делом" учињена сматра се као квалиФикована увреда, те је већа казиа прописана. Наш законодавац не чини међутим разлику међу средствима, којима је увреда извршена, али је несумњиво, да извршење »делом« требаслужити као отежавна околност. Б. Омаловазкаваље. Изјава је омаловажавају&а, кад се састоји у потцењивању или порицању (непосредном или посредном) једне од оних вредности, које сачињавају част. На име, као што је већ речено, свакој од вредности, које сачињавају част једног лица, одговара у истој мери увижење, које дотично лице има на основу те вредности. Према томе кад се потцењујс или пориче једна од тих вредности, тим самим се потцењује одн. пориче и важење, које њој одговара, важење н. пр. у моралном погледу, ако је то морална вредност, другим речима тим самим се омаловажава лице, чија је част у питању. 'Гако било би омаловажавајуће изјаве, кад би А рекаоуписму лицу Б, даније довољно моралан човек (потцењивање моралне вредности), илј ! да је неморалан (порицање моралне вредности), или да је идиот. Потцењивање одн. порицање вродности у питању (другим речима изјава стмаловажавања) може бити или неаосредно или аосредно. Оно је непосредно, кад се изјавом изрично потцењује или пориче ова или она вредност. Ово би био случај, кад би н. пр. А рекао лицу В, да је неморалан или врло мало моралан човек, или да је неваспитан, бескарактеран, непоштен, или да је човек неприродних полних нагона. Оно је пак посредно кад се у изјави само ире%утно пориче ова или она вредност, другим речима, кад је она таква, да се из ње само путем закључивања изводи порицање одн. потцељивање извесне вредности. Ово би био пре свега случај, кад би А рекао лицу Б, да је подлац, улизица, кукавцца, дивљак, педераст, да пати од те и те венеричне болести, да је извршио силовање, да је украо извесну ствар, да је браколомник итд. То би даље био случај, кад би А ћушио или ошамарио лице Б, или кад би га опсовао, карикирао, или кад би се према њему непристојно понашао (уштинуо 1 извесну женску, н. пр., или јој намигнуо) или се с њоме грубо шалио итд. Ј ) Тако 018ћаиееп § 94, 2, § 185, 9; ВгпсЧпд I 171; НМасћпег 2 705.

Као што се види из првог случаја прећутног потцењивања одн. порицања извесне вредности, увреда се може саетојати и у навоћењу чињеница или дела, дакле у једној од оних радњи, којима се извршује клевета (в. клевета). Питање се према томе појавлЈује, чиме се разликује увреда од клевете. Да би се на ово питање одговорило, треба разликоватн пре свега између увреде и клевете по к. з. и увреде и клевете нанете путем штамие, за тим између тврђења чињеница и дела у присуству само оиог лица, коме се оне приписују и тврћења истих у присуству трећег лица: 1° К. 3. — Према к. з. изношење чињеница не може бити клевета, већ само изношење дела. Према томе изношење чињеница, које нису, „дела к , биће увек увреда наравно нод условом, да се тиме изражава омаловажавање (п. пр. тврђење да је А дивљак). ПТто се тиче изношења дела, оно ће бити искључиво увреда пре свега онда, кад је дело, истинито, (кад би А казао лицу Б у једном друштву, да је живео с том и том девојком, а ово је истинито), за тим и онда, кад је оно пеистинито, али је саопштено Једино ономе, чије је дело (кад би н. ир. А казао лицу Б на само, да му је украо извесну ствар). У противном случају т. ј. кад је дело неистинито, ако је изношење нзвршено пред другим којим лицем, може бити само клевете, евентуално и увреде, јер се онда поглавито ствара подлога код трећих лица за „мржњу" и »преарење« (§ 210 к. з.) а евентуално само узгред изјављује омаловажавање од стране оног, који чини изјаву. 2° Зак. о шт. — Према овом закону изношење како дела тако и чињеница може бити клевета (чл. 22). Ово изпошење би могло бити увреда само онда, кад су »дело« и »чињеница« истичити , јер је за клевету иох.ребна неистинитост истих. Тако могло би бити увреде, кад би А назвао у једном новинарском чланку лице Б педерастом, и он је то у ствари, или кад би га назвао лоповом, и он је истина био осуђиван за крађе. Ме^утим према чл. 22. зак. о штампи у овим случајевима не би никад могло бити увреде, јер према њему увреда постоји онда, »када се погрдним или непристојним изразима вре^а част неке личности или иравног лица (корпорације), а не наводи се иротив ње никакав одређени факт Ово је несумњиво нетачно, јер и у овим случајевима може бити изјављено омаловажавање. За питање, да ли једна изјава садржи омаловажавање лица, на које се односи, меродавнаје част овог истог лица. Другим речима да би изјава била омаловажавајућа за ово лице, она се треба да састоји у потцењивању одн. порицању вредности, које ово лице има. Отуда једна изјава може бити омаловажавајућа за једно лице, а за друго не. Тако судски рачуновођа се не би омаловажавао, кад би му А казао да је незналица у праву, док би напротив било омаловажавања, кад би то рекао једном судији. 0 овом се моменту води рачун изрично у § 213 к. з., где се вели »и у опште по стању лица«. Из овога се види, да нема т. зв. аисолутних увреда, т. ј. изјава, које су увек