Полицијски гласник

БРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 63.

"2. Ако се истрагом утврди, да, је општиноки суд само написао уверење, али га иије предао дотичном лицу, јер није имало да плати таксу, онда органи општинског суда не би могли одговарати што нема таксе, него би одговарало лице, које се послужило њиме, додавајући тамо оно, што само уверење није садржавало. На треће питање, које је изложено у акту, одељење неће ни да одговара, јер оно и не потиче из природе саме службе општинског суда, него се хоће да задовољи приватан интерес, који јако провирује и из самог првог питања. II. Суд општине јошаничке, актом својим Бр. 178, пита: »Суд ово општински, моли уредништво да му изволи дати следеће објашњење: Код ово општинске поште четпће присиевају од разних надлештава, а нарочито од окружног школског одбора, званична писма. Нека од истих упућена су на адресу управитеља школе јошаничке, а нека пак одбору школе јошаничке. Адресована писма управитељу, пошта њему и предаје, а она писма, која су адресована одбору школском, има ли право њих да отвара председник школског одбора. или само управитељ, и ако су адресована школском одбору. Суд овај сада баш има један случај, да је од окружног школског одбора приснело једно писмо адресоваио одбору школском, које је примио и отворио председник школског одбора, а затим га упутио управитељу школе с'наредбом, да по истом поступи како је наређено, али учитељ га није хтео примити са изговором што је отворено, јер каже да је само једино ои зато падлежан, а иико други, и због ових његових против разлога нредседник школског одбора исто је вратио назад окружном школском одбору. Да ли је председник школског одбора био у праву за наведени случај, или не, и да ли постоји зато ма каква одговорност С( . — На ово питање одговарамо: По члаиу 56. закона о народним школама, иредседник општине председник је и школског одбора. Као председник школског одбора он сазива седнице и руководи њима. Он у случајевима потребе даје чак и тродиевно одсуство наставницима.(чл. 58). Према томе, његово је несумњиво право да даје правац пословима у школском одбору, па му се не може одрећи ни то, да прима и отвара писма, која су упућепа школском одбору, па да их предаје иословођн на даљи рад. Како је, у осталом, већ у том питању дошло до сукоба, ма да њему није било места, то треба сачекати одлуку окружног школског одбора, који ће, као надлежан, одредити надлежност и нредседпика и пословође. III »Општина нетровачка, има: председника, два кмета за вар. Петровац, и јед-

нога кмета за село Лесковац, које је у групи са општ. петровачком. Поред тога, има и нарочитог благајника, но чл. 112. зак. о општинама. Општина ова, има на извршењу врло велики број пресу^ених иступних дела и грађанских спорова, из ранијих и пр. године. Председник и два петровачка кмета, заузети су свакога дана суђењем. Кмет лесковачки, врши суђење у своме селу, по прописима закона, те зато није могуће, да ма који од кметова прими извршења, пошто они морају сваког дана бити у заседању суда. С тога се овим учтиво обраћам уредништву, и молим га за објашњење, ио могуИству у арвом наредном броју „Полиц. Гласника: Може ли оишт. суд, или одбор, одредити за оиштинског извршитеља благајника оиштине и у оиште може ли благајник (наравно за клето лице). биги извршитељ; да ли ће моАи бла?ајник вршити наилате кривичних трогикова и осуда ио грађанским сиоровима, сгзекутивним иутем, — као и да ли иродаја, коју он буде извршио, може остати снажна?" — На ово питање одговарамо: По чл. 94. тачке 3. закона о општинама, општински суд извршује како своје одлуке по грађанским и кривичним споровима, тако и све законске одредбе државних т !ласти. Ако за савлађивање свију тих послова не могу да стигну кметови, онда се ти послови могу дати у рад и општинским службеницпма — деловођи или благајнику, ако њихова служба неће трпети штете. То се може учинити распоредом рада, који издаје председннк општине у смислу чл. 103. поменутог закона, Одређени органи, у овом случају благајник, може вршити наплату и егзекутивним путем, и продаја, извршена од његове стране у границама законских прописа, имала би вредности. IV Деловођа општине ораовнчке, у срезу лесковачком, пита: »Молим уредништво да ми у наредном броју свога гласника изволи издати следеће објашњење: Кад неко лице учини кривицу са стоком по чл. 106 става другог закона о шумама, као и остале иступне кривице по истом закону у приватним и сеоским шумама, ко је надлежан за извиђај и пресуђења те кривице, да ли општинска или полициска власт, а иошто дожавне шуме у овоме крају још нису <>граничене?" — На ово питање одговарамо: По чл. 126. закона о шумама, све иступне кривице, учињсне у општинским и приватним шумама, суде општински судови. Како, према чл. 90. истог закона, у ред иступних кривица долазе и оне из чл. 106. поменутог закона, то је и за

њих надлежан општински суд, кадгод се учине у општинским или приватним шумама. V. Суд оиштине ново-кутинске, актом својим Бр. 2422, пита: »Кад деловођа једне општине, при пријему дужности, положи проиисаиу заклетву по чл. 108. закона општинског, па после неког времена буде из ма ког узрока — изузев случај осуде — из ове прве општиНе отпуштен, и на неколико дана буде примљен у другој општини истога среза, — треба ли и у овој другој општини да понова иолаже заклетву на дужност, или не треба. Моли се Уредништво, да на ово питање изволе дати одговор". — На ово питање одговарамо: Закон о општинама није нарочито регулисао ово питање. Али како положај деловође није сталан као што је чиновнички, и како свака општина има и својих оделитих интереса који се поверавају деловођи, то је ред, да у свакој општини при примању дужности, полаже нову заклетву, нарочито после прекида службовања, као што је овде случај.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Ако Одсек Државног Савета, у случају олштих избора општинских часника, по жалби не донесе своју одлуку у року од два месеца, а у случају других кзбора општинских часника у року од месец дана. рачунајуЋи од дана кад су акта у Савету од поште примљена, сматра се да је избор оснажен. Б. С., из Б жалио се Државном Савету противу избора часника општине б , који је извршен 11. јула 1910. године, због ових неправилности: 1., што је за овај избор требало бирати новог председника бирачког одбора, кад је претходни избор уништен кривицом старог бирачког одбора; 2., што је у овај мах биран само председник и одбор, а међутим општина је састављена само из једног места, те је требало бирати и кметове. Акта по овој жалби примљена су од поште 21. септембра 1910. године и одсеку предата у рад 28. истог месеца, када је стављена наредба да се здруже са жалбом и одсеку врате на расматрање, али је ово учињено тек 2. јануара 1911. године а за ово вреМе избор је постао снажан према чл. 170. закона о општинама. С тога је III. одсек Државног Савета вратио нерасмотрена акта овог избора, пошто није донео одлуку о овом избору у року од месец дана, рачунајући од дана, када су акта примљена у Државном Савету, те се према чл. 170. закона о општинама има сматрати, да је избор оснажен. Одлука од 17. јануара 1911. године № 9285.