Полицијски гласник

СТРАНА 62.

ВРОЈ 8.

КРИМИНАЛИТЕТ У СРБИЈИ (1905-1909 год.)

(НАСТАВАК) Од ових округа знатно одскаче, али према осталим окрузима у погледу разбојништава ипак рђаво стоји, и округ крагујевачки (једно разбојништво на 3148 становника). У њему је најгори срез гружански са 25 разбојништава, па крагу-

јевачки са 8, леиенички са 6, и јасенички и варош Крагујевац са по 4. На срез гружански, као што се види, долази више од половине разбојништава у округу. По једно разбојништво извршује се: у срезу гружапском на 1988 становника » вароши Крагујевцу » 3840 » » срезу крагујевачком » 4042 »

леаеничком јасеничком

6481

9607 Од срезова најгори су:

хомољски иоречки » десиотовачки » брзоиаланачки » качерски » звишки » моравски окр. пожаревач. „ рамски » љубиКски » тимочки » гружански » и т. д.

са једним разбојништвом на

и т. д.

Није било ниједног разбојништва за све време од 5 год. у Ваљеву, Врању, срезу ражањском, алексиначком, бањском, белоиаланачком, Пироту, Прокуиљу и Чачку и Ужицу. Проценат иронађених разбојништава износи 7 6'9°/ 0 , и с њим, за сада, морамо бити задовоЛ )Ни. д) Паљевине и злонамерни поништаји туђих ствари. Ове две врсте најгнуснијих и најнеморалнијих дела остављене су, тако рећи, саме себи, односно ошптипским властима, јер се државне полицијске власти, као што смо већ нагласили, увек згодно заклањају за закон о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем туђих ствари, и оштећене упућују општинама на равнање. По нашем скромном мишљењу сам овај закон, овакав какав је, узрок је многим паљевинама и злонамерним поништајима, те би га с тога требало што пре редиговати, а нарочито онај његов пропис по коме се заклетва оштећеног сматра као потпун доказ о начину извршења ових дела. У погледу иаљевина најгоре стоје окрузи: тимочки (једна паљевина на 548

770 становника 776 840 1201 1346 1455 1718 1783 1896 1952 1988

становника), смедеревски (једна пал>евина на 551 становника), крагујевачки (једна паљевина на 554 становника) и крајински (једна паљевина на 589 становника), а у ногледу злонамерни.х иоништаја туђих ствари: округ крушевачни (један злоиамеран поништај на 702 становника). У овом округу, опет, најгори је срез трстенички, јер је у њему извршено више злонамерних поништаја по у свима осталим срезовима у округу (118:96). Интересантно је, да је овај срез, и у погледу паљевиие, најгори у округу. *>) Опасне крађе. Са крађама рђаво стоје сви окрузи у оиште, анајгоре иожарсвачки (једнакрађа на 154 становника), Београд (једна крађа на 156 становника), округ кра јински (једна крађа на 172 становника), округ смедеревски (једиа крађа на 174 становника), тимочки (једна крађа на 206 становника), крагујевачки (једна крађа на 215 становника) и округ београдски (једна крађа на 240 становника). Иајбољи је округ врањски (једна крађа на 545 становника), па ииротски .(једна крађа на 542 становника), ужички (једна крађа на 386 становника), ваљевски (једна крађа на 350 становника), нишки (једна крађа на 324 становника) итд. Од срезова најгори су:

голубачки са једном оиасном крађом на 86 ста! хомољски » » » » »94 крајински » » » » » 113 бољевачки » » » » »121 звишки » » » » » 126 иодунавски » » » » »131 грочански » » » » » 132 иожаревачки » » » » » 143 ресавски » » » » » 164 моравички » » » » » 164 коиаонички » » » » » 168 неготински » » » » в 168 косанички » » » » » 168 десиотовачки » » » » „ 185 иоречки » » » » » 193 и т. д. и т. д.

вника

Проценат лронађених крађа износи 37-3°/ 0 , а целокупна њихова вредност око 950.000 динара. Последња цифра ипак је за утеху с обзиром на огроман број крађа, јер просечна вредност једне крађе не изноеи више од 90 динара. Има, међутим, један велики број крађа, незнатних по вредности (5 до 20 динара), које само по начину свога извршења долазе у ред опасних. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине негбинске, актом својим Бр. 167 пита: »Суд овај, као стални претплатннк листа »Нолиц. Гласника (( , моли уредништо за следеће објашњење: 1. Комисија за ограничење државне планине Муртенице, у 1907., г. досудила је, у обиму граница државне шуме Муртенице, осморици овд. грађааа по извесан део земљишта, признавши им право својине својим пресудама. На основу чл. 14. став 1. и 2. зак. о шумама, сви сопственици су требали да се у року од једне године дана на ова имања убаштине; међутим од ових 8 сопственика убаштинили су се четворица, а четворица нису, а имања зирате једни и други стално, без обзира на то да су они изгубили право због неубаштинења; и 2. Један грађанин тражио је од суда овог ј^дно уверење, које му је одмах суд написао, али кад је потражена од њега такса у 2 динара није имао исту положити, те је уверење онда задржато није му дато нити у деловодни протокол уведено. Потражиоц уверења улучио је згодну прилику те је уверење сам узео, и у исто својом руком дописао »такса је плаћена® и истим се користио. Дакле молимо одговор на ово: 1. Јесу ли ова четворица што се нису убаштинили — изгубили право својине на своја имања, и ако јесу онда кад и на који начин ће им се ово имање одузети, и вреди ли им за доказ комисијска пресуда? 2. Је ли општински суд крив за ово уверење (у протокол не уведено а у осталој садржини истинито), или је крив онај, што је дописивао и са њим се користио 11 . — На ова питања одговарамо: 1. Општински суд није надлежан, да из државних шума изгони оне, којима је, у обиму пових граница, признато право својине од стране комисије. Према томе, он у овом погледу нема шта ни да ради. А г. Мипистар Народне Нривреде, као врховна надзорна власт над државним шумама, учиниће, у своје време, шта треба, да се значај чл. 14. и правилно схвати и правилно примени; и