Полицијски гласник
БРОЈ 9.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 69.
ме. Тад сам добио неколико.шамара и легао сам без вечере, али иисам заслао. 13ерујем да ми неки зао дух није дао да заспим, јер кад сам устао ја сам био тврдо решен да сиустим руку на сребро. Једно ме је само бунило : на свакој стварчици беше изрезано име Видок. Кад сам ову мисао изнео Плоајану, он ме охрабри и исти дан увече украдох десет ножева и толико кашика, виљушака и кашичица за кафу. 20 минуга доцније све је било заложено и већ прекосутра јанисам имао ни марјаша од 150 динара колико сам за сребро добио. Три дана нисам свраћао кући док ме једно вече не ухватише жандарми и не одведоше у Боде, затвор где су затварали лудаке, осумњичене и рђаве грађане. Ту су ме држали у једној мрачној собн десет дана а не рекоше ми зашто сам затворен. Тек после апсанџија ми каза да сам затворен на тражење мога оца. Ова вест ме мало смири: дакле, то је да се поправим и за то ме нису ии држали строго. Сутра даи мајка мн дође да ме види и ја јој измолим опроштај, а после четири дана био сам слободан и навалих па посао тврдо рептен да у будуКе будем исправан. Брзо сам се вратио мојим старим навикама, а иисам пи имао разлога правити чудо. Мој отац. који је дотле био немаран, носта толико обазрив да би његова обазривост чинила част и команданту у војсци. Кад би морао напустити тезгу на његово место долазаше мати, и никако нисам могао да се приближим чекмеџету и ако сам то без лрестанка вребао. Почео сам био очајаватп док ме не научи Плоајан, тај лени неваљалац, чијих се подвига становници Араса још сећају. Поверпм му моје муке. »Па шта! рече ми он, ти си глуц ако останеш такав; и после то није лепо да један младић твојих година нема ни марјаша. Иди. молим те! Да сам ја на твом месту знам шта бих радио«. — Шта бих радио ? »Твоји родитељи су богати и која хиљада талира више или мањс не би се њима ништа познало. Старе тврдице су благословен хлеб, само треба пружити руку«. — Разумем, треба зграбити на велико оно што се не може имати на ситно. — »Тако је, а после се умакне без трага и гласа«. — Јест, али жандарми! — „Ћути, Бога ти! Као да ти ниси њихов син,. а мајка те врло воли«. Ово резоновање о љу г бави моје матере подсети ме на њен последњи опроштај за последње младиКске глупости и то ме обрлати те приста-; дох слепо на предлог који је се смејао мојој храбрости. Требало је само извршити га, а на прилику се није дуго чекало. (ПАСТАВИЋЕ СР.) ИЗ СТРАНОГ СВЕТА
Злочиначка Вандеја. — Тачним статистичким подацима утврђено је, да је у целој Европи најгори, у погледу криминалитета, срез Мериш-Острау (Северна Аустрија), у коме је, само за II месеца
прошле год. извршено: 19 убистава. 150 злочина против државе, 7*20 злочина против личности (без убиства), 760 злочина нротив имовине и преко 10.000 преступа. Кад је у августу месецу пронтле године власт отпочела у свој строгости примењивати у овом срезу закон о забрани ношења оружја, одузето је, само за неколико дана, 110 револвера. Сва одрасла лица, па чак и многи малолетници, имали су револвере. Карактеристично је, да је овај срез чисто индустријски.
Нов начин ндентификовања злочинаца. Огроман и сјајан успех, који је у пракси постнгао Бертилонов систем за констатовање идентичности криваца, побудио је многе, узгред буди реченб озбиљне умове, да о овој ствари мало више размишљају, н да на овом пољу пронађу још какву повниу. Поред дактилоскопнје, која тежи да идентификовање криваца вршп само по отисцима прстнју, јављају се убрзо предлози да се ово идентиФиковање врши само на основу уха, боје п облика очпју, тетовираних знакова. распореда вена на шаци итд. Све су ово, мсђутим, дериватн Бертилоновог система, којп у иогледу тачности и позитнвности од њега далеко изостају. Последњих дана поиикао је још једаи нов п потпуно оригииалан систем идентиФикације. Изнашао га је и предложио марсељски лекар Др. Северии Икар, који ваиси као један од врло озбиљних радника на пољу идентиФпкације. По овом његовом снстему, који у многом лодсећа на старо жигосан>е злочинаца помоћу усијапог гвож.ђа, индентиФиковање би се вршило на тај начин, што би се осуђеним и опште опасним личностима ушприцавао под кожу хладан иарафин у чврстом стању, који има ту особину да на ушприцаном месту лроизведе под кожом мало стврднуће, слично жуљевима на руци, које остаје стално и непроменљиво целог живота. Јединипут н начин да се ови мали жуљеви отклоие и униште била би хируршка операција, али у овом случају на место њих остају олсиљци — белеге — који су такође стални и непроменљиви. На овај начин злочинци би били обелелсени трајиим и веома карактеристичним знаком, који би над тетовираним знацима имао ту иревагу, што би био невидљив и познат само властима и обележеном. Само место ушприцавања параФина зависило би од врсте злочинаца или боље рећи од њихове опасности по друштво. Тако н. пр. најопаснијим проФесијоналним крадљивцима ушприцавао би се параФин у горњу страну' десне ллећке, мање опасним у средину, обичним крадљивцима при Дну итд. »Таква је, у главним потезима, вели сам Др. Икар — нова метода коју предлажемо, у уверењу да она може бити од користи у епоси, у којој су извесни духови заведеии р^аво схваћеним сентименталитетом, који им не допушта да дођу до правилног појма о казненој санкцији; у епоси, у којој људи здравог разума морају, због дрскости злочинаца, жалити за прошлим временима, у којима су Се злочипци, чији живот нредставља сталну опасност по друштво, могли жигосати усијаним гво-
жђем. Друштво има и право и дужност да се брани, и с тога је потребно да се обезбеди од проФесијоналних злочинаца и спреми за отпор злочиначкој војсци, која је из дана у дан многобројнија и све боље организована®. Као и сви остали деривати Бертилоновог система, тако је и ова нова Др. Икарова метода недовољна, да послужи као потпу г н систем идентиФикације, а још мање да замени данашњи Бертилоиов систем. »НараФински жуљеви" могу, у најбољем случају, послужити само као сигурна полазна тачка за утврђивање потпуног идентитета извесног професијоналног злочинца. Они могу само послужити као доказ да је ово лице проФесијонални злочинац, али не и као доказ, да је у истини. оно, за које се издаје. Поред овога, потпуно је онравдана бојазан бриселског лекара Др. Стокиса да ће злочинци, вешти као што су, изнаћи пут и начин да се олросте »параФинског жуља«, као год лио су пропашли средство да се дететовирају. По мишљењу Др. Стокиса то никако нису системи идентиФикације који нам данас недостају, већ одсуство везе између националних одељења за идентификацију, која међу собом треба да образују густу мрелсу кроз коју лроФесијонални злочинци не би мсЈгли прелазити. Јогунасти самоубица. — Јуна месеца прошле године скочио је у Марну, у намери да се удави, Леон Вајс, из Ремса (Француска), стар 44 год., али је из воде благовремено извађен захваљујући једнОлМ храбром пролазнику. На неколико дана после овога, Вајс поку г ша да се обеси у једном парку, па кад у овоме није успео услед прекида узице помоћу које се хтео обесити, испалио је на себе два револверска метка: један у главу а други у леву страну груди. Услед тешких рана пренет је одмах у болницу, из које је изишао после месец дана физички потпуно опорављен, али и тврдо решен да пошто пото сврши са животом. Да би у овоме сигурно успео, он једног данаизиђе на железничку пругу и пред сам долазак воза испали на себе 5 револверских метака, услед којих се сруши на шине. Самоубица је на сваки начин, рачунао да ће овога иута морати остати мртав: било од револверских куршума било од железничког воза, али му, на његову велику жалост, још није било суђено да умре. Машиниста је, истина с тешком муком, успео да воз благовремено заустави, а тешко рањени несрећник понова је пренет у болницу и подвргнут озбиљном лечењу. Чим је мало дошао к себи, и видео да ће и овога пута оздравити, јогунасти самоубица, почео је очајавати и тврдити да се једном већ мора убити. И доиста, само после неколико дана, истргао је нож из руку једног свог болесног друга и ударио се њиме двапут у трбух, али су лекари, брзом операцијом, успели да га и овога пута спасу од сигурне смрти. Кад је најзад видео да му је немогућно убити се јавно и грубо, Вајс изабра један нови и потпуно оригинални начин самоубиства. Једног данн