Полицијски гласник

СТРАНА 70.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9.

ирогутао је кришом око 600 грама вате и одмах за овим добро се напио воде. Овог иута најзад је усиео јер га је вата, која је набрекла услед апсорбоване течности, угушила. Ово је било пре месец дана. Злочин из празноверице. — Један страшан злочин из празноверице, који у многоме подсећа на сличне злочине из Средњег Века, извршен је пре кратког времена у селу Годару, у Шпанији. Неки Фраициско Ортего био је оболео од туберколозе, алн у место да иде правом лекару, обратио се за помоћ једном сеоском врачу, који га је уверавао да ће оздравити ако се напије вруће крви од малог детета и груди обложи детињом утробом. Још се врач понудио да му и овај лек набави, разуме се уз скромну награду од 700 динара. Пошто је болеснлк на ово пристао, и новац упапред пологкио, врач ухвати седмогодишњег Вернарда Гондола, сина једног сеоског сиромашка, пресече му прво ножем једну срчану жилу да би се оболели Ортего папио вруће крви, а за овим му распори трбух и извади утробу ради облагања Ортегиних груди. Све ово пзвршено је у присуству мајке, жене н брата оболелог. По извршењу овог грозног дела, леш несрећног детета одиет је и бачен у једну јаругу, где је сутра дан нађен са размрсканом лубањом и унакаженим лицем. Ово су злочинцп били нарочито урадили, да би им само жртва остала непозната. Извештена о овоме, полиција је одмах изишла на лице места и похватала кривце, који су своје грозно дело потпуно признали.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учиљена су нам ова питањч: Ј Деловођа и благајник општине малозворничке пита: »IIо закону о народним школама, школске управе — одбори састављају своје буџете и предају их дотичним општинама, да их унесу у свој буџет ради паплате школског приреза. А ка.да.се — што бива у већини општина — не наплате сви општ. приходи, који буду буџетом предвиђепи за дотичну годину, онда остану неисплаћени и извесни буџетски расходи, па разуме се и школи се прирез не исплати. Конкретан случај десио се и у овој општини, и школи се, за последње 3—4 године, није потпуно исплаћивао њен прирез, него је сваке године по нешто на дугу остајало, али школске управе приликом доношења школских буџета за наредне године, никада нису у свој буџет уносиле одвојено те суме ненаплаћеног приреза, него су само у буџету на страни прихода уносиле овакву партију: „прирезом од парода да се наплати н. н. (< и ту ставе онолико суму, колико показује буџет на с рани расхода. Тако је дакле буџет сваке године саставл>ан без да се

у њему показивао одвојено дужни лрирез од текућег. Такви је буџет и ове године састављен. Међутим садањашколскауправа тражи, да. јс општина дужна и мора. школи иоложити сем онв суме. ио овогодишн>ем школском буџету, још и све оне суме школског ариреза, које су остајалс на дугу за иоследњи неколико година. С тога ми је част замолити уреднититво за објашњење: 1. Је ли ово потраживање школске управе умесно, и ако је умесно онда: а) из чега би општина тај прирез могла школи исплатити кад исти није за ову годину у општ. буџету предвиђен, и б) и да би се тај прирез од пекуд школи исплатио, на што би се он имао уцотребити, кад то школским буџетом за ову годину није предвиђено ? 2. Има ли грешке до школске управе што она у свој буџет не унесе сваке године одвојеио дужни а одвојено текући прирез, јер да је тако рађено, не би сада до ове песугласице између школе и општпне дошло?« — На ово питање одговарамо: У члановима: 17. и 58. закона о народним школама који говоре о школском буџету, није ништа ближе одређено : шта улази у школски буџет, и како се он у опште саставља. Али по правилу, постављеном у чл. 18., 22. и 38. закона о окружним, среским и општинским буџетима и ио чл. 128. закона о општинама, у буџету се морају као приход показати и сви пепокупљени приходи из прошле године, и тек после њих тражи се покриће редовним приходом или новим прирезима. Према томе, и сав непокупљени школски прирез из ранијих година морао је да се уноси у школски буџет као приход наступајућих година, и тек после овога, с обзиром на неисплаћене издатке минулих година и предвиђених потреба за текућу — наступајућу — могао је да се предвиђа нов прирез. С обзиром на ово правило, и кад општина није унела у опште у свој буџет нов прирез за школу, него само онај ненаплаћен из ранијих година, она не би била дужна да даје другу суму сем оне. која је предвиђепа садашњим школским буџетом, ако се наравно, оном сумом, која је у општинском буџету у опште предвиђеиа за школу, може исплатити све оно, што школа има да изда у току ове године. Ако би, међутим, она сума, предвиђена у општинском буџету за рачун школе била мања од суме, која је пу>едвиђена као издатак за ову годину у школском буџету, онда би општина ту разлику морала накнадити ако не друкчије, а оно.уношењем у буџет за идућу годину, ако је буџет за ову годину већ закључен. За прекор је. што се у опште дошло до ове несугласице, кад председник општине, који као председник школског одбора склапа школски буџет, није као председник општине водио рачуна да се и један и други буџет правилно саставе.

II. Суду општине влаховске актом својим Вр. 2839, пита: »Почлану 52-ог закона о општинама, кад се избори општинских часника врше после општих општинских избора, председнике и чланове бирачких одбора бира општински одбор из своје средине". Моли се уредништво за објашњење: да ли ови одборници, који се бирају за председника бирачког одбора и његов замеш-^к —• морају имати услове предвиђене чл. 52 а. пом. закона или не, и како се има поступити са избором председника бирачког одбора и његовог заменика у случају кад ни један од одбориика нема услове предвиђене чл. 52 а. закона о онштинама?". — На ово питање одговарамо: Како ће се бирати председник и чланови бпрачког одбора у оним општинама, ко.је имају једпо гласачко, место,, и какве услове опн морају имати прогшсано је у чл. 52. а. и 52 в. Изузетак, којн је предвиђен ставом петнм члана 52. г., по мишљењу уредништва, односи се само на оне општине, које имају више гласачких места. јер се налази у члану који говорн само о тим општинама, и речнма: „прсдседнике н уланове бирачких одбора", несумњиво обухвата председнике и чланове бирачких одбора свих гласачких места једне општине. На сваки начин, да и опи председници и чланови одбора о којима говори овај пети став чл. 52. ?. морају иматн услове о којима говоре чл. 52. а. и 52. в. III Суд општине кнежичке, актом својим Вр. 984, пита: »Моли се уредништво за што брже обавештење у наредном броју »Полицијског Гласника": „Може ли општински суд, за извршење своје кривичне пресуде, лишити слободе и лица женског пола, која су трудна; ако не може, онда шта ће радити, да не би пресуда застарила, као што је случај код овог суда. Код § 288. крив. суд. пост. казано је, да се за оцену трудиоће узимају вештаци, онда ко та лица бира, и од којих личпости ?® — На ово питање одговарамо: По пачелу, постављеном у § 288. кр. суд. поступка, извршење пресуде над женскињем задржава се у случајевима трудноће, ако ће порођај наступити за време издржавања Затвора. Трудноћу по варошима констатују бабице и лекари, а где ових нема, то могу чинити жене., које су као старије вичне бабичлуку на позив власти. Према томе, кад се констатује: да би порођај наступио за време издржавања казне, а нема бојазни да ће пресуда застарити, онда се може сачекати са извршењем пресуде. Али, ако би било бојазни, да ће пресуда застарити, а осуђена се не склони да казну затвора замени новцем у смислу