Полицијски гласник

ВРОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 71.

§ 318. кр. закона, онда ће влаот учинити то сама по т. 2. § 49. »Полицијске Уредбе". Буде ли доцкан за ову замепу, онда ће се осуђена ставити у притвор, али ће се одмах, по правилу постављеном у § 289. кр. суд. поступка, предати својој родбини да ое тамо породи и одлежи 40 дана по порођају; и ако дотле не протече време изречене казие, она ће продужити издржавање у затвору, а ако време казне нротече, онда ће на тај начин бити казна издржата.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Аренда на сеоске дућане наплаћује се у ко ист општинске, црквене илн манастирске касе, на чијем се атару дућан налази, и то тромесечно унапред, а о величини њеној решава општински одбор за општине, а црквени одбор за цркве и манастире, апи не може бити мања од 150 дин. ни већа од 300 динара годишње. Одбор општине пр на свом састанку од 13. јуна 1910 године донеоје одлуку, да се Тома Љ., из В. X., оптерети дућанском арендом у 150 дин. на годину, док год буде упражњавао ситничарско-бакалску радњу у П Аренду да плаћа од 1. јануара 1909 године, од кога је дана и почео упражњавање ове радње, а у њој може продавати само артикле, одобрене чл. 4 а закона о сеоским дућанима. Надзорна власт решењем од 8. октобра 1910 год. № 16626 одобрила је одлуку одбора као правилну и на закону основану. По изјављеној жалби, III Одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти саобразно закону. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 19. јануара 1911. године № 12230. И члан среског одбора и срески посланик не може бити у исто време народни посланик, нити председник или кмет општински, нити у каквој државној и у опште плаЂеној јазној служби, као ни лиферант или предузимач за рачун округа. Ванредна среска скупштина срезаи , на свом састанку од 21. јануара 1911 годнне, донела је одлуку, да се на место ереског посланика А. М., који је постао народни посланик, изврши нов избор. Надзорна власт решењем од 21,. јануара 1911 године № 481. задржала је ову одлуку од извршења с тога, што је чл. 144. и 58. закона о уређењу округа и срезова прописано, ко може, а ко не може, битн члан среске скупштине, односно окружни посланик. Овим, а ни којим другим законским прописима, није предвиђено, да члан среске скупштине не може бити онај, који је носланик Народне Сиупштине. С тога је сва акта овог предмета послала Министру Унутрашњих Дела.

Налазећи, да је скупштинска одлука противна закону, Министар је писмом од 27. јануара 1911 године 1Ш> 1742., на основу чл. 14. и 40. закона о уређењу округа и срезова. послао сва акта Државном Савету на решење. Државни Савет расмотрио је како решење надзорне власти, тако и акта овог предмета, па је нашао, да решење надзорне власти не одговара закону, с тога, што према чл. 152. у вези са чл. 110. закона о уређењу округа и срезова, срески посланик не може бити онај. који је пародни посланик. С тога је, на основу чл. 40. у везн са чл. 14. закона о уређењу округа н срезова, решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 8. Фебруара 1911 годипе № 12:! 9'.

Окружни државни инжињери немају право по закону ни на какву награду, накнаду или додатак, из касе окружног приреза за вршење шничких окружних лослова у округу. Окружна скупштина округа ужичког, у седници својој од 23. септембра 1909. год. донела је одлуку Бр. 1434., да, пошто је округ остао без свог самоуправног инжињера, његову дужност, све до новог избора, врше државни окружни инжињери, с тим, да им се, на име повећаних трошкова о:;о путовања, издаје из позиције, предвиђеие на плату самоуправног инжињера у буџету за 1910. годину, по 200 дин. на месец, односно сваком по 100 дин. месечно. Ова одлука скупштинска постала је извршном, а тако исто и окружни буџет за 1910. годину одобрен је и по њему је за прва четири месеца учињен издатак инжињерима из ове буџетске позиције. Месна контрола, на основу акта Министра Финансија од 30. јула 1910. год. Б. ПрБр. 1109., обуставила је даље издавање овог додатка државним инжињерима, па им чак ставила и забрану за обезбеђење изузетог додатка за прва четири месеца 1910. године. Услед овога, окружна скупштина у седници својој од 27. септембра 1910. године донела ,је поново одлуку Л» 1275, да се, на основу извршности прошло-годишње скупштинске одлуке, изда из предвиђене позиције окружним инжпњерима по 100 динара на месец, односно обојици 200 динара месечно. Ову одлуку поништио је Министар Финанои а решењем својим од 8. октобра 1910. године БПрБр. 1796. Окружни одбор на свом састанку од 16. новембра 1910. године доиео је одлуку № 1631., да се горњи издатак у смислу извршног решења тгрошлогодишње скупштине изда окружним инжињерима за ову, 1910. годину, пошто је ово у интересу округа. који на тај начин уштеђује себи 4000 дин. коју бн суму, сем ових 2400 дин., морао издати своме самоуправном окружном инжињеру, а међутим право је, да и државни инжињери, кад путују по округу по окружним по-

словима, имају и извесну награду, пошто су изложени и извесним троншовама. Надзорна власт, по расмотрењу ове одлуке, нашла је, да су разлози окружног одбора у истини доста онравдани и корисни по интересе округа односно овог издатка, и да се исти оснива и на одлукама окружне скупштине, која је, приликом решавања овог питања, у,интересу округа, репгала и то у два маха, да се окружним државним инжињерима издаје овај додатак из одређеног буџетског кредита. Ове скупштинске одлуке нису суспендоване са разлога, што су оне биле Финансиске природе, те су као такве морале бити послате Министру Финансија. Али како окружни одбор у својој одлуци није навео законски пропис, на оспову кога сада решава да се учпни овај издатак, а међутим из акта Министра Финансија од 30. јула 1910. године БПрБр. 1109. и од 8. октобра 1910. год. БПрБр. 1796. види се, да је овим инжињерима обустављено издавање овог додатка по поништеној одлуци окружне скупштине од 27. септембра 1910. године № 1275., из разлога „што окружни државни инжињери немају право по закону ни на какву награду, накнаду или додатак из касе окружног приреза за вршење техничких окружних послова у округу® то је решењем од 19. новембра 1910. год. № 12309. задржала од извршења поменуту одлуку окружиог одбора. Министар Унутрашњих дела решењем од 24. новембра 1910. године П№ 22441., а на основу чл. 113. закона о уређењу округа и срезова, одобрио је решење надзорне власти као правилно и на закону основано. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је жалбено решење Министрово на закону основано. С тога је, на основу чл. 113. закона о уређењу округа и срезова, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 13. јануара 1911. године № 333. Само се оним општинским одборницима може уважити оставка на одборничку дужност, чија се неспособност лекарски угврди, или код којих, после избора, наступе такви узроци, који их апсолутно сиречавају да даље врше ову дужност, и најзад онима, ко1и се одселе. Љубомир II., одборник онштине п упутио је општинском одбору молбу, и тражио, да му се уважи оставка на одборничко звање, због болести. Општински одбор одлуком од 17. јануара 1911. године № 347, а на основу чл. 86. тач. 2. закона о општинама, уважио му је оставку, с тим, да на његово место дође са његове листе који одмах за њим по реду иде. Надзорна власт решењем од 20. јануара 1911. године № 1343, задржала је од извршења ову одборску одлуку из ових разлога: Изабрани одборник, по чл. 75. закона о општинама, може бтти разрешен од дужности само онда, кад се његова не-