Полицијски гласник

ВРОЈ 11.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 83.

туалним долусом, као што ћемо доцпије видети, разуке нешто друго. 11. Нужне последице радње. Са последицама којима тежимо и чије остварење желимо, те их према томе несумњиво хо/1емо, могу бити тесно и нужно везане друге иоследице, које ми не би желели, па их саме за себе не би ни хтели. Преставе тих последица према којима смо равнодушни и које су нам чак и пепријатне, нису створиле акцију наше воље. Отуда ми њих саме за себе нећемо. Али оие чине један нераздвојан комплекс са последицама које желимо и које хоћемо, и које су биле решавајући мотор наше воље. Из тога комплекса ми непријатне последице не можемо да издвојимо. Ми морамо хтети или све или ништа. Кад ми уз жељене остваримо и са њима нераздвојно скопчане нежељене последице, опда смо ми несумњиво хтели и једне и друге. Да бисмо хтели индиферентне и нежељене последице, које су тесно везане са жељеним последицама, нужно је да смо их знали, да су у нашој свести конФигурисале њихове преотаве у моменту Формиран .а акције воље. Ван сваке је дискусије ово тврђење кад је реч о нужним средствима за постигнуће циља. Макако да су средства сама за себе непријатна, ипак ко хоће циљ мора хтети и средство. Газда од куће може добијати кирију сгана само тако,ако беспосленог радника избаци из стана. Ма колико да му је непријатно оставити сиромашну породицу на улици ипак он то мора хтети, ако хоће да постигне циљ, да му кућа доноси прихода. Средства за циљ хоће се не због свога позитивног делања на Формирање воље, јер она чешће сама би за себе баш негативио делала, већ услед њихове нераздвојне сареге са циљем. Отуда у свима случајевима., и кад није реч о срествима, где се год једна последица позитивно хоће а са н.ом је нужно везана друга последица, хоће се и та друга последица, па ма она сама за себе била непријатна. Паравно у сваком случају жељене последице по интензивиости свога дејства увек пресеку нежељене јер кад би било обратно не би ни дошло до одлуке воље. Противник тврђења да се нужне нежељене последицерадњехоћејесте Хутер (Шрре1, Сггап/е 90.). Он признаје да је обележје умишљаја хотење последице. Али то хотење може бити двојако. Човек може хтети да ироизведе (НегћеШШгеп-ЛУоПеп) једну последицу, или да је прими, подноси, отрии (Шппећтеп, ЕгГга&еп, ОгиМеп\Уо11еп). Ово разликовање није тачно. Ироизвођење једне последице може да се постави на супрот њеном иримању, подношењу, али тада то значи ово: произведена је последица коју смо ми остварили, на њен постанак каузално делали; примљена је последица коју је произвео неко други или је она из природе постала, остварила се дакле једним од наше личности одвојеним каузалним током. Али чим смо ми створили ма само једну непосредну* погодбу за наступање последице ми смо је тада проузроковали, произвели, па према томе и хтели, а не само примили, отрпели.

III. Оо1иб еуеШиаНз. I. Кад ми директно деламо на остварењу једне последице али нредвиђамо да може настунити и нека друга нама индиферентна или неиријатна последица, која није нужно везана за последицу што је желимо, онда може ли се та евентуална иоследица, хтети? То питање је суштина евентуалном долусуау исто време крајња међа простирања л 3 удскога хотења. Одлика је евентуалног долуса ово: а.) да ми тежимо остварењу једне последице, али да предвиђамо да поред те или место те могу настати још и друге последице. б.) да ми не предвиђамо извесност наступања тих других последица, већ само мотућност, вероватност; и в.) да ми те друге последице, које могу наступити не желимо, већ су нам оне индиФерентне, или су нам чак и немиле. Отуда нам је право ако оне не наступе, или би чак желели да не наступе. Ако те могућне, евентуалне иоследице, које предвиђамо, ипак наступе, онда, јесмо ли их остварили долозно ? Долуса ће бити ако су те последице остварене вољно. Отуда се ово питање преобраћа у друго: је ли могућно хтети и оне последице које нису нужно везане са жељенима, а које саме по себи не желимо? Општа је сагласност, готово, у литератури кривичнога права да се у оваквоме случају последица може хтети, али не мора. Отуда, кад се последица хоГге постоји евентуални долус, а кад се последица не&е онда постоји свестан нехат. За то на овоме пољу лежи граница између умишљаја и нехата. У литератури се чешће вели како виновник хоће последицу само ,, евентуално <( . »условно", »тек ако она наступи«. По томе би онда евентуални долус био једна особита Форма наше кривице. Разликовао би се од обичнога умишљаја по томе што се код овога последица хоће ире њенога остварења а код евентуалнога долуса тек на случај остварења, дакле после њега. То је погрешно. И код евентуалнога долуса хотење последице мора постојати пре њеног остварења. 'Го хотење, воља, није ништа друго већ једна импулсивна психолошка акција која изазива покрет мишића и преко њега ствара последицу. Воља је узрок последици н отуда она као узрок безусловно и у свакоме случају мора егзистирати пре последице. Кад се међутим рече да виновник последицу хоће тек ако она наступи, онда се тим тврди једна логична немогућност: да последица поотоји пре узрока. Или још горе: да се евентуална последица пре њеног остварења истовремено и хоће и неће. И то је логична немогућност. Хотење значи егзистенцију воље, нехотење значи неегзистенцију воље. Нешто не може једновремено и егзистирати и неегзистирати. Воља као психичко расположење не може зависити ни мало од наступања или ненаступања једне материјалне чињенице као што је последица. Наступи ли последица онда се она хтела још раније. Не наступи ли пак, онда је акција воље остала у покушају, чија ће кажњивост

зависити од тогадали егзистирају потребни елементи кажњивога покушаја. Воља пак у оба случаја остаје иста. Ирема томе евентуални долус није никаква нарочита Форма личне кривице већ је и он, у небитним елементима варнуебилан долус јер му је суштаствено обележје хотење последице. За појам овога долуса употребљују се у литератури најразличитије речи: „Пристанак«, »добровољан пријем«, »оправдање с< , »саглашавање«, »усвајање«, »рачунање са могућношћу наступања последице® итд. или како Франк каже, виновник размишља па се одлучује : »најзад право ми је баш ако и та последица наступи«. Виновника не може да задржи од делања предвиђање противправне последице. Она не може да буде решавајући отпорни мотор креацији воље те он виновник ценећи више своје задоволење, свој интерес иего правни поредак предузима радњу и производи. последицу. Све су ово описи који су врло корисни јер судији дају могућности да у конкретноме случају увек донесе правилну одлуку. Кад се један појам, једна правна установа, правшгно разуме, па ма ми не нашли довољно тачних речи за његово деФинисање, то за практичан рад у правосуђу неће бити од штете. Тежина је дефиниције у њезиној генералности. Са конкретним случајем је врло лако оперисати. Али ако појам евентуалног долуса треба да се утврди као научни појам, онда се мора показати његова психолошка особеност, која га одваја од осталих облика долуоа. Још више мора се показати психолошка могућност да се може хтети једна последица која је сама за се отпорни мотор креације воље а није нужно везана за позитивне моторе креације воље. Ту нам могућност пружа Франкова Формула, о којој ће се ниже говорити. Противници појма евентуалног долуса јесу Бар и Штос. Обадва они постављају деФиницију воље из које после дедуцирају садржину њену. Суштина је воље тежњ а да се оствари стање које се предвиђа. Воља је такво духовно стање у коме човек тежи да оствари последицу, коју предвиђа и за коју мисли да је својом акцијом може произвести. Нешто хтети значи на овај начин нечему тежити. Умишљена је само она последица која је тако остварена. Где нема тежење на носледицу, ту нема ни њеног хотења. Према томе вољне су, хоће се само оне последице, којима смо тежили и само оне. Ипак Вар признаје још једну групу последица које чине садржину воље. Те су последице нужно везане за жељене последице. Такве се последице узгредно хоће (тН\Уо11еп). У евентуални долус пак долазе равнодушне и нежељене последице за којима се тежити не- може нити се оне могу хтети. Отуда је овај облик долуса немогућан. Нристалице евентуалног долуса мешају две ствари: умишљај повреде (УегЈе^гип^ауогаа^к) и умишљај загрожавања (ОеГагћгсШп^вуогза!;^). Неистинита је вештачка поставка да се код евентуалнога