Полицијски гласник

СТРАНА 84.

111'0.1 II.

волуса виновник сагласио са последицом. У ствари ту никад нема хотења иоследице, иовреде (Уег1е^2ип§-) већ хотења угрожавања тога иравног добра, стварања опасности за његову повреду (ОеШ1гс1ип§:). Кад ја знам да ће из моје радње, којом хоћу да повредим једно правно добро, врло лако произаћи повреда и другога правнога добра, онда ја у истини хоћу двоје: прво, да повредим једно правно добро, друго, да створим опасност повреде, да угрозим друго правно добро. Појам »примити", »сагласити се са последицом® психолошки је нетачан, вели Бар. Нема никаквих међуступњева између угоднога, неугоднога и равнодушнога. Какав је нарочито то облик хотења „сагласити се к . (НАСТАВИЋЕ СК) Живко Топалови-ћ.

КРИМИНАЛИТЕТ у СРБИЈИ (1905—1909 год.) (НАСТАВАК) Ако би се усвојио овај предлог о повећању жандармерије у местимакоја стоје рђаво у погледу криминалитета, онда би полицијским старешинама ових места требало наредити да нове жандарме, као и старе које већ имају, не држе при канцеларијама ради параде и одаџијских нослова, већ да их употребљују за стално патролирање, надзор над сумњивим местима и хватање криваца у округу, односно срезу. Жандарми ови могли би се, тако исто, корисно употребити за контролисање општинских ноћних стража (које треба стално да постоје у местима која стоје рђаво у погледу криминалитета), лица под надзором, бивших и условно отпуштених осуђеника, познатих јатакаи крадљиваца, у опште сумњивих личности и путника, као и за све полицијске послове који се односе на одржање јавног реда и заштиту личнеиимовне безбедности. Самало више добре воље и иницијативе среских начелника, од ових жандарма с једне, и општинских стражара, пандура, пољака и пудара с друге стране, могла би се комбиновати једна врста сталне и организоване пољске полиције, под надзором среских начелника, а уз припомоћ општинских председника. Кад је пре 3 год. у познатом париском удружењу »босШе Оепега1 с1ез Ртопб« дискутовано питање о реорганизацији полиције у Француској (Полицијски Гласник за 1908. год. стр. 306), тада је, као пример добре и јевтине нољске лолиције, истакнута пољска полиција у Бугарској, која у ствари није ништа друго до савршенија организација наших ноћних општинских стража. По закону »За иолицијата в селските оиштине « од 16 марта 1905 год., у Бугарској је председник општине шеФ локалне, општинске полиције, и као такав, има сву потребну власт за констатовање

и истраживање злочина и престуиа. У сваком селу, удаљеном од главногопштинског места, постоје снецијалнп иомоћници општинских председника (кметова) са овим истим правнма. Под управом општинских председника и њихових помоћника стоје: а) локални иолицијски агенти; б) иољски чувари; в) чувари шума; г) чувари стоке; и д) ноКни стражари. На сваких 100 купа мора бити по један полицијски агенат и по један пољски чувар, а на сваких 300 кућа но два полицијска агента и по три пољска чувара. Ови људи оружани су и униФормисани. Осим њих постоје и приватни чувари, које може држати сваки појединац који има вигне од 50 хектара груписане земље. »Али има још и нешто боље — вели г. Фрережуан ди Сент, реФерент удружења по овој ствари — Сваки становник учествује лично у одржању своје и својих суграђана сигурности. Ноћна је стража једна врста националне страже, у којој узимаучешћа сваки здрав грађанин. Једна група, састављена најмање од 6 лица, крстари сваке ноћи по општинској територији у циљу надзора. Половина од ове групе стражари до пбноћи, а половина од поноћи. На случај да неко од ових стражара погине или буде рањен у вршењу стражарске дужности, његова жена и деца имају права на пенсију или на накнаду трошкова око лечења«. »И кад је овако у једној малој земљи — завршује г. Фрережуан — која располаже са много мање оредстава но Француска, зашто се не би и у Француској помоћу довољне полиције осигураласигурност грађана, кад је ова сигурност главна дужност — га^воп сГ е(;ге — сваке владе ?«. 7. Закон о јавној безбедности пружа Мпнистру Унутрашњих Дела још једно моћно средство за заштиту јавне безбедности, а то је овлашћење за иодизање сталних жандармских караула поред путева и на опасним и усамљенпм местима. У колико ми је иознато, са овим овлашћењем није се до данас користио ни један министар, а има, међутим, више места у којима би ове карауле биле од неоцењене користп (примера ради да поменем Марковац). 8. За успешно извођење изложених мера неоиходно је потребно, поред онога што смо веБ напоменули, још и ово: а) да се у округе и срезове, који стоје рђаво у погледу криминалитета, постављају најбољи полициски чиновници, а нарочпто старешине; б) да се при самом Министарству Унутрашњих Дела установи нарочито одељење за јавну безбедност , које би се искључиво старало о свему што се односи на јавну безбедност у земљи, и нод којим би стајала стална и окружна жандармерија и антролометријска одељења. Овакво одељење иостоји у Француској још од 1871 год. под именом Одељење Оиште Сигурности. Ако се не би пашло разлога, да се ствара ново одељење при министарству,

могао би се — и то би био краћи пут проширити делокруг рада Антронометријско-Полицијског Одељења Млнистарства. У овом случају требало би у почетку чл. 4. зак. о овом одељењу додати само овај став „да се сгара о јавној безбедности у земљи № . Ово би било у толико згодније и целисходније, што Антропометријско-Полицијско Одељење већ имадужност да прибира податке о кретању криминалитета у земљи, као и да води евиденцију о осуђеним личностима; в) да се што пре доиесу потребне допуне у кривичном закону. по којима би се проФесијоналне скитнице и коцкари судски кажњавали; и г) да се законодавним путем спречи злоупотребљавање алкохола, и ограничи продаја и ношење оружја. Представљајући се Народној Скупштини, дапашњаВлада нзјавила је у својој познатој декларацији да 1.е реФормисати полицијску струку »како би се иослови — као што се то у декларацији вели који ио својој ирироди не ирииадају иолицији од ње одвојили и служба извиђања кривица, извршењ а судскцх одлука и санитет а што иравилније отирављала, а иолицијашто више концентрисала на службу безбедности и оиште администрације к . Сматрамо за дужност, да ловодом овог кажемо неколико речи: Питање о реФорми иаше полиције, чија се органпзација, у главноме, датира још од пре пола века, одавно је већ постало акутно, и с тога је излишно доказивати неопходност ове реФорме. Готово све наше државне институције нретрпеле су до данас знатне измене у својим ирвобнтним организацијама — измене које су захтевале развитак и потребе сувременог друштва — само је наша полиција — тај општи и неопходно потребни помоћник свих ових установа — остала, у главноме, иеизмењена. Било је, дакле, већ крајње време да се једном пристуии овој реФорми; али, по нашем скромном мишљењу, за потпуну реФорму полиције неће бити довољно само одузети од нолицијске власти истраге, извршења и санитетске иослове, веп је још иотребно да се ова реформа расаростре и на најважнију — локалну — оиштинску иолицију: да се створи здрава и јака оиштина, која ће бити у стан>у да својим суграђанима увек иружи ирву и неоиходну иомоћ у загитити личности и имовине. Ми, дакле, налазимо да је, ире свега, иотребно уредити оиштине у Србији, јер су оне камен темељац целокуине наше унутрашње администрације, која ће рамљати све дотле, док јој се не иостави здрав темељ. 1 Душан Ђ. Алимпић.

1 У току штамиања ових редака сређенн су у Антропометријско-Полиц. Одољењу подаци о криминалитету за прошлу, 1910. год. и они су, у главноме, новољни. Оашти број најтежих нривичних дела (убиства, детоубиства, покушаји убиства, разбојништва пал.евинс, опасне крађе и злонамерпи поништаји ту1)их ствари) снустио се у овој години на 3468 (према 4307 у 1905; 369 4 у 1906; 3964 у 1907; 4 039 у 1908, и 4020 у 1909 год.), а број убиства на 378 (према 469 у 1909; 4 80 у 1908; 415 у 1907; 470 у 1900 и 466 у 1905. год.). Разбојништава је било 122