Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСТГИК СТРАНА 85.

ВРОЈ II.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО •** ВИДОКОВИ МЕЖОАРИ. (ПАСТАВАК) Тако оам иримљен. Те ноћи спавао сам са љубазним лакрдијашем, а иајутра устали смо на достојанствеп глас директоров. »Ти рече ми он показујућм ми лампе и светн.аке, ти ћеш све то чиститн и дотеривати како треба, то је твој посао, јеси ли чуо ? После ћеш почпстити кафезе животнњама и помести салу." Радио сам посао који ми се није допадао; на лој сам се грозио, а непријатно мн је било са мајмунима, који видев ме непознатог узбуђиваху се и невероватно се усиљаваху да ми ископају очи. Али ја сам морао да трпим. Кад сам свршио посао рече ми дпректор до он води о мени рачуна, и ако продужим слушати он ће ми још учинити. Око десет сати био сам врло гладан, јер сам рано уетао, а нико и не иомишљаше на доручак и ако је директор рекао да ће ми давати стан и храну. Био сам већ малаксао кад ми донеше парче црног хлеба, тако тврдог да га нисам могао ни гристи и ако сам имао чврсте зубе и ужасан апетит, те бацим већи део животињама. У вече сам морао да палим лампе, и како, по навици, не показах погођену брзину,директор, који је био и иначе груб, укори ме, па се то понови и сутра и следећих дана. Ни месец дана не беше истекао, а био сам за жаљење; одело ми је било сво масно од лоја и масти, и поцепано на рите од мајмуна, а гад ме иоједе; од глади био сам смршавио да ме не би могли познати. И тад сам се понова са кајањем сећао очеве куће, где сам био одморан и обучен, где се иисам имао бринути за мајмуне. Једно јутро рече ми Комис да је размишљао о томе, за штајаимам снособности, и да је дошао до закључка да ћу бити одличан скакач. И он ме предаде госиодину Балмату, званом „Мали Ђаво« и нареди му да ме учи. Имао сам по две три лекције на дан; у првој за мало ми учитељ не сломи ребра. На крају треће недеље успео сам био да савршено тачно изведем »рибљи скок® „мајмунски скок (< , »скок страишивца", „скок ппјанице® итд. Одушевљен мојим усиехом учитељ уживаше да ме и даље учи. а ја сам сто пута помишљао при учењу да ће ми ишчашити удове. После ме стаде учити тешким уметничким стварима; с дана на дан било је све теже. На првом покушају »великог скока® хтео сам се раз(102 у 1909 ; 112 у 1908; 111 у 1907; 116 у 1906, и 146 у 1905 год.); оласних крађа 1640 (2064 у 1909; 19 72 у 1908; 2114 у 1907: 1874 у 1906, и 2514 у 1905 год.), а злонамериих ионишгаја туђих ствари 200 (266 у 1909; 265 у 1908; 195 у 1907; 237 у 1906, и 2 36 у 1905 год. Исто тако и у погледу реаресивних резултата прошла година показује знатак наиредак према ранијим годинама. Општи проценат пронађених дела износи у н.ој 56°/ 0 , док је ранијих година износио: 44 '8°/ 0 у 1905; 48'5°/ 0 у 1 906 ; 44°/ 0 у 1907; 44'4°/ 0 у 1908, и 48°/ 0 у 1909 год. Према свему изложеном несумњиво је, да је у прошлој години постигнут знатан успех на сузбијању кримпналитета у земл.и, а ово је, опет, најбол.и доказ за иаше тврђење: да наш криминалитет није професионалпи, већ сиецијални и локалпи, и да га је с тога лако лечити.

бити; на »лоиачком скоку" сам спљескао нос. Рањав, изубијан, без вол,е за тако тешко гимнастику, известио сам Комиса да сумњам да ћу бити добар скакач. А, ти сумњаш, каже ои, и опали ме пеколико пута корбачем. Од овог момента Балмат ме внше иије учио те се вратим лампама. Кад је Компс дигао руке од мене ночео је се бринути Горније, и једног дана, кад ме је измлатио више него обичпо (а то уживање он је делио са Колшсом) рече ми, мерећи ме од главе до иете и посматрајући са очевидним задово.љством моје подерано одело кроз које је вирило месо, —• ,,.Ја сам задовољан с тобом, таман си онакав каквог тражим, ако умеш бићеш срећан. Од данас пустићеш да ти расту нокти, коса ти је већ довољно дугачка, готово си го, а остало дотераћемо ораховим лишћем". Нисам знао на шта мисли Горније, али он зовну мога пријател>а лакрдијаша и наредн му да донесе тигрову кожу и буздован, што лакрдијаш донесе одмах. »Ти сп дивљи човек са југа и још људождер, једеш само сирово месо, узбуђујеш се чим видиш крв, и кад си жедан гуташ ситан шљунак, иушташ само оштре и страшне гласове, бечиш очи, покрете имаш испрекидане, а идеш само скачући. У осталом угледај се на овог шумског човека који је био у ка®езу бр. 1." За време овог обавештавања приметим крај мојих ногу један ваган пун округлих камичака и до њега петла који покушаваше да ослободи везане ноге. Горније дохвати петла и даде ми га говорећи »гутај!« Ја нисам хтео. Он настави претити ми али ја сам одговарао и затражим отпуст, и као одговор на то добијем кишу шамара, да ћу памтити Горнијеву руку. Раздражен оваквим поступањем зграбим једну мотку и зацело бих убио господина природњака да цела трупа не скочи на мене, издеветаше ме поштено, и ногама и рукама, и избацише ме на врата. После неколико дана сретнем се у истој каФани са неким комендијашем и његовом женом, упозиам се с њима и већ сам рачунао да од њих видим неку вајду. Муж ме жал.аше много што сам такве судбине био и упоређиваше ме са пророком Дапилом у лавовској пећини. Видео сам да је више студирао и боље изучио друге ствари него ли драме које је играо, али он је иосле водио по паланкама једну драмску трупу, а може бити води је још, те зато прећуткујем његово име. Овај путујући директор био је врло духовит, али то његова жена није примећавала, а примећавала је врло добро да је ружан. Она је била од смеђих примамљивих жена са дугим трепавицама, којима се срце лако као слама пали. Она је била врло млада, није имала ни шеснаеет година. а муж јој је имао тридесет пет. Како у ка®ани није било другог места приђем њима. надао сам се да ће ми дати какав савет, а они ми дадоше доручак и честитали су ми на храбрости што сам се ослободио тираније Гофнијеве, кога су они називали мечкарем. Кад си већ слободан, рече ми идол, пођи с пама, бићеш иам од номоћн, јер

кад буде троје не ће бити паузе и нрограм ће бити богатији. Шта ти мислиш Елиза ?" Елиза одговори нека ради како хоће, она прима и у исто време баци на мене један поглед који ме увери да она доиста није против предлога, и да се ми за чудо разумемо. Примио сам са захвалношћу нови посао и већ сам на ирвој престави играо. Услови беху куд и камо повољнији него код Горнија. Елиза п поред моје мршавости пронађе да нисам ружан и после три дапа иризнаде ми да јој се допадам, а ја, наравно, нисам био незахвалан и ми бесмо срећни. Код куће ми се шаљасмо, смејасмо и ужпвасмо, а муж све то сматраше за детиљарију. За време представе седели смо у .једној прегради направљеној од платна, на којој беше написано Тћеа1;ге с1ез уапе^ез ативап1 ;е8 (< ; Елиза је била десно од мужа, а ја десно од ње, а кад би она изашла да обиђе улазе и излазе, ја сам заузимао њено место. Једне недеље престава беше у највећем јеку, публике миого, мул^ Елизин играо је; остало беше још једно његово соло (»жандарм на стражи") али он га је хтео изоставити и внкну ме »помоћниче". Ми не чујасмо да он ионавља: »помоћниче, помоћниче <( , те се трећи пут окрете и виде нас у загрљају. Изненађена Елиза покуша д > нешто каже као извињење, али муж и не слушајући је виче још »помоћник« и муну је у око једном иглом. Крв потече, представа се нрекину, супрузи се потукоше те се позорница сруши и ми остадосмо откривени окружени многобројним гледаоцима, којима ова сцена изазва смех и пљескање. Овај скандал ме нонова врати на улицу, нисам знао шта да радим. Мислио сам да се погодим у некој доброј кући, али сам имао некакав жалостиван изглед да ме нико иије хтео. У том положају имао сам само један излаз : да се вратим у Арас, али како ћу да живим до тамо ? Док су ме ове мисли растрзале прође близу мене један човек, за кога сам помислио да је иеки трговачки атент. Упустим се у разговор с њим и он ми рече да је пошао у Лиљ, да продаје прашкове, пилуле, еликсире. да сече жуљеве на ногама уклања брадавице и чак вади и зубе. »Добар посао, каже он. али сам остарео, треба мп неко за ношење торбе, такав као чи, здравих ногу и очију, и ако хоћете можемо ићи заједно«. Пристајем, рекох му. и не уговарајућп ништа више пођемо. После осам сати хода, пред ноћ, ми се заустависмо пред једном сеоском мехаиом. »Ту смо", рече народни лекар куцајући на вратима. — Ко је ? викиу неки рапав глас. — »Чича Годар са својим помоћпиком", одговори мој вођ, и врата се отворише одмах. Ту затекосмо дваестину торбара, калајџија, трангаџија, амрелџија, комендијаша и т. д. који свечано дочекаше мога новога газду и наредигае да се постави и за њега. Падао сам се да ће и мени указати исту почаст и већ сам седао за сто, кад ме механџија, ударајући ме Фамилијарно по рамену, упита, да нисам ја пеливан код чпча-Годара. Шта је то пеливан ? узвикпух ја зачуђен. — Пајац одговори он. Нризнајем да сам