Полицијски гласник

СТРАНА 102.

остале трошкове, и као рђав платиша, да се исели из стапа и дућана. За обезбеду горљег дуга — примања од кирије и осталих трошкова, поверилац је ставио забрану на непокретност: у кујини, соби и на алат, који се у дућану нашао буде. Суд општине крупањске, решењем својим № 134. т. год. одобрио је забрану и удејствовао, узевши у попис сав алат ковачки, који је био у дућану, а који по процени износи 12*30 дин. и осталу покретност у соби и кујини, која по процени износи 1-10 Свега 13 40 дин. а за рест кирије није се имало ништа узети у попис. јер је дужник алат подкивачки раније склонио из дућана. Дужник је изјавио жалбу на решење № 134. ипрвост. Лознички Суд од 4-И-т. г. № 2604. пом. решење одобрио је као на закону основано. Када је суд приступио извршењу пресуде по том решењу, осуђени понова је поднео молбу начелнику среза рађевског у којој тражи, да му се алат ковачки, који је узет у попис за наплату дужне кирије на дућан и стан, врати. На основу предње молбе, а по наредби начелника среза рађевског, суд општин. послао је акта по овом предмету под № 307. и начелник срески вратио је акта опет, општ. суду 11. тек. мца. № 2383, са оваком напоменом: „Ако жалиоц заиста упражњава занат, без обзира да ли на то има права по Уредби ЕснаФској или нема, довољно је да он само радећи занат од тога живи и своју породиду издржава, онда је незаконита радња судског органа, који је жалиоцу узаптио и најнужнији алат, који му је за упражњавање заната потребап, јер се то коси са § 471. тач. 4. грађ. суд. пост. Ако тај суд још и изврши продају одузетог алата, онда ће потпуно новредити напред поменути пропис законски и судски органи који то буду учинили одговараће за дело из § 130. у вези §§ 131. и 132. каз. зак. Да не би до тога дошло, то у смислу чл. 146. зак. о општ. препоручујем суду, да своју радњу по овом предмету саобрази закону према овим примедбама." С тога ми је част замолити уредништво за што скорије објашњење: 1.) Је ли радња суда општинског по овом предмету саобразна закону, када је суд, на основу поднете јавне исправе, одобрио забрану на покретност у стану и алат у дућану с погледом на § 686. грађ. зак. а за обезбеду дужне кирије, на: стан и дућан, или не ? 2.) Па ако није законита радња општ. суда, онда, на који, ће начин извршити наплату ове кирије, кад дужник, друго ништа нема. 3.) Има ли права полиц. власт, да се меша у чисто грађаноке спорове, које судови општ. расправљају, кадајепочл. 144. зак. о општ, од тога изузетна. — На ово питање одговарамо: Суд је овде помешао две ствари — питање о уредности забране, и питање о њеном извршењу, иа му се отуда и чини, да је радња среске власти незаконита. Међутим, ствар стоји овако:

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Оиштински суд је правилно урадио, што је у начелу одобрио забрану на покретност дужника, кад је то тражио новерилац са извршном пресудом, као ја вном Есправом, јер је то био дужан учинпти по § 9. и 398. грађ. суд. поступка Овакав његов рад, као правилан, са свим је умесно одобрио првостенени лознички суд. У оцену овогапитања, полицијска власт нити је могла нити је смела улазити, нити је, она, то у опште и покушавала, јер би повредила наређења § 144.закона о општинама. Али, кад је после дошао тренутак извршсња зг,6ране, дакле са свим једна засебна радња, која оиштинским судовима припада као управним властима, онда је полицијска власт, по праву, које јој даје и чл. 146. закона о општинама и чл. 33. закона о уређењу округа и срезова, и морала и требала да уђе у оцену жалиочеве жалбе протнв неправилног пописа његове имовине. Јер, по § 471. тач. 4. грађ. суд. поступка, рукоделцу се не може узети у попис најнужнији алат, и ако се органи, који су вршили забрану, нису хтели освртати на о-ву законску одредбу, онда се томе морало стати на пут, што је полицијска власт и учинила. Сва је погрешка њена у томе, што она није магнала суд да он доносе Формално решење по изјављеном протесту жалиочевом против пописа, па ако би оно било на штету жалиочеву, а она би налазила да је то противно § 471. онда да то решење поништи по чл 33. закона о уређењу округа и срезова, јер упути и наредбе из чл. 146. закона о опгптинама имају више саветодавни карактер. Овакав рад полицијске власти, као надзорне, не коси се аи са наређењима § 686. грађанског закона, јер и ако тамо стоји, да ствари кирајџије, унесене у закупно добро, служе за сигурност кирије, ипак се тиме не искључује примена § 471. грађ. суд. поступка, јер је ово благодејање дато као политичко-економска мера у општем интересу, и овај закон, као доцнији, у толико мења наређења § 686. пом. закоиа. Нека, дакпе, суд поступи по упуту среске власти, и нека то својим решењем утврди, па ће избећи незгодне последице, које су му наглашене. На сваки начин да је једна незгода, што поверилац не може доћи тренутно до свога права, али њему остаје право да увек тражи извргпење пресуде, кад год дужник буде дошао у повољан положај да може платити дуг. II. Писар општине бојничке, пита: »По чл. 114. закона о општинама, деловођа општинског суда може бити онај, који је иоложио испит по правилима, илн је служио као писар или деловођа општински најмање три годпне дана, до дана кад горњи закон ступи у живот (а то је до 24. децембра 1909. год.) и неће полагати нов испит кад се пропишу нова правила.

БРОЈ 13. Како је ово законско наређење нејасно то молим уредништво даизволидати обавештење. 1. Може ли бити изабрат за општинског деловођу онај, који има уолово из тачке 1. 2. и 3. гор. члана, који је служио само као општински писар три године до дана када је горњи закон ступио у живот, а зна све оно што у обим рада деловође улази, без да полаже испит но досадањим правилима или новим иравилима која ће се прописати, и 2. Ако може бити изабрат за деловођу онда шта му може служити за доказ о свему горе наведеном? к — На ово питање одговарамо : Сви они, који испуњавају услове нз тачака: 1. 2. и 3. чл. 114. за&она о општинама, апровели су до 24. децембра 1909. године, као дана ступања у јкивот овога закона, три године као општннСки пНсари или деловође, не морају полагати исните ни по досадашњим ни по правплима која ће доћ^1. Уверења дотичних општинских судова биће доказ о прослуженим годиМама. III. Суд општине дубонске, актом својим Вр. 521. пита: 1. У општини овој има да се израде извесни општински путовн кулуком. Г. Г. свештеник, учитељ н учитељица неће да кулуче, налазећи да нису дужни по закону. Деонице су дате, како њима тако и свима грађаиима по непосредној порези. Суд сматра, ко год плаћа личну порезу тај мора и кулучити, па зато моли за потребно обавештење; 2. Управитељ школе дубонске наређује својим ученицима, да од њега, као продавца марака, као прилог за дом Светог Саве, купују. Да ли на то има права г. управитељ. — На ова питања одговарамо: 1. Ни чланом 10. закона о сувоземиим јавним друмовима од 15. априла 1864. године, ни чл. 16. закона о сувоземним јавним путовима од 14. јуна 1910. године, нису изузети учитељи и свештеници од кулучења на општинским путовпма. Према томе и господа учитељи и учитељице и свештеници, морају кулучити као и остали грађани. Наравно, да они не морају лично радити, него могу дати замену или се откупити одређеном таксом; и 2. Управитељ нема права да снлом нагони ђаке да купују марке »Св. Саве". Али и он и сваки други добар ичестит грађанин, имају и право и дужност, да саветују и децу и одрасле, да куповином ових марака помогну подизање светосавске цркве, која ће својом лепотом красити престоницу а и Србију преко ње, и потсећати нове нараштаје на дуг захвалности према великом српском просветитељу. Ову дужност могли би примити на себе и сами општински часници, јер би то било много достојније од ове, макар и посредне оптужбе према управитељу, који врши савесно једну од својих дужности.