Полицијски гласник

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 163.

лац треба да зна да је његова изјава управљена против владаоца. Ако ове свести нема, онда се има применити § 213. к. з. одн. чл. 31. зак. о шт. § 12. Кривац код клевете. Пзвршилац клевете је онај, који је »дело", „чињеницу« изјшсио или нроносио (зак. о шт.: »наводио« »против неке личности 11 ). Што се виности тиче, потребан јо ■умишљпј. Умишљај обухвата: 1° свест, да је дело такво, да може изложити »мржњи или презрењу«, одн. да је чињеница таква. да може шкодити »угледу и частп (< (зак. о шт.); 2° свест, да ће изјапа доћи непосредно до знања неком трећем лицу (в. о овоме подробније § 11). Свест о истинитости дела не може се дакле захтевати 1 ). И ако јепрема томе лице у нитању држало чињеницу одн. дело за истипите, ипак ће бнти кривац, ако пспун>у,је услов кривичне одговорпости, о комо је ниже реч. Захтевање оне свести било би очигледно на велику штету заштите части. ЦениА захтева међутим и опу свест 2 ). Он то доказује пореклом §§-а 211). и 211. к. з. Овај начин доказивања је неумесли већ по томе, што је ло ЦениЖ\ј ње1'ов резултат такав, да је на штету заштите частн. Норед тога, тај иачин доказивања је у овом Случају погрешан. § 211, у коме се слецијално говори о једиом случају свести о истинптости, узет је, вели ЦениК, из баденског к. з. за разлику од § 210. који је узет из нруског. Баденски к. з. међутим, продужује он, пе захтева за умишљај свест о неистинитости, те се мора узети, да је тако и по нагнем к. з. Порекло §-а 211. је истина тачно, алн је ЦениК иредвидео »да баденски к. з. прописује казну и за случај, кад извршилац клевете није био свестан неистинитости (изузев случај, о коме је реч у нашем §-у 21:1). Наш к. з. међутим као ни ируски не чини ову разлику изме^у с.лучајева, кад је било свести о неистмнитости, и кад је није било. Према томе би резултат Цени&евог тврђења, било то, да се не би могао никад казнитн онај, који пије имао свест о неистииитости. Зато се и наш § 210. мора тумачити као п нруски § 156., на пме да је свест о пеистннитости непотребна за умишљај. ■ 3. Да би било кривца код клевете, потребно је, да винп извршилац испуњује један спецнјалан услов кривичне одговорности, предвиђен у § 21 1 к. з. На име потребно је да вшш извршилац не може доказати, основе или оастојатељства. ио којима. се закључити може, да је он оно, што је иотврђивао 3 ), за истинито држати

') 'Гако су тумачилп пруски комоптатори § 1 ,ј(ј пруоког к. з., чија је копија § 210. В. <Јо1и1аттег Ма1опа1ит § 156, 4. '•») В. 0-27 и сл. 3 ) В ми со случајпом омашком само (( потврђивао», а пе и ^иропоспоКао што је Ценић (023) приметио, омашка долази отула, што је овл,ј § узеч' из баденспог к. з., док § 210 из пруског. У баденском се мођутим под диотврђивати* разуме и (( изпосити и проносити®.

жогао®. Ако нак ностоје овакви основи, клевете и.ма, али не кривца 1 ). Но ако пзвршилац не може онда бити кажњен за клевету, кад не испуњује овај (негативан) услов кривичие одговорности, може за увреду, вели се у овом §-у. На име »може бити кажњен због повреде чести, ако се из начина потврђивања пли других околности увиђа намера, да је на увреду ишао". Као што се из цитираног текста види, увреда може произићи било „кз начина аотврђив чња" н. пр. из употребе новина, било Ђ из других околности <<2 ), н. пр. кад се изјава чини у такој неумесној прилици, да се она тиме појавл>ује као изјава омаловажавања (тако кад би А за свадбеним ручком причао о неистинитим авантурама младожење са извесном женском). Да би пак било кривц а код ове увреде потребна је намера вређања (атшиз ЈпјпгЈапсН), јер се велп у §211 „ако се . . . увиђа намера, да је ма увред/Ј ишао", т. ј. лотребно је, да је изврганлац својом изјавом цпљао иа то, да изјави омаловажавање према лицу у питању. § 211 важи и за случај, кад је клевета нанета путем штампе, јер није укинут чланом 58 зак. о шт. Ако ј.е у питању клевета нз §§ 91 б. и 104 к. з. п чл. 23, онда је за умигаљај лотребна и свест о својству лица о којима је ту реч, сходно §-у 54 к. з. Ако те свести нема, онда се имају нрименити опште одредбе о клевети: § 210 к. з. одн. чл. 22. (нлставиће се)

БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРПНСЕ ПО НРИВИЧНИГ) ДЕЛИПН КРИТИЧКО ИЗДАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члаиа Касациопог Суда (наставак) за то, што је с њиме у омрази. Ну, исти свештеник дође с епитрахнљом иред његову кућу и хтео је да у њу уђе, да би ту ио обредима православне цркве осветио водицу. Оптужени му тада ннје хтео донуститп да уђс у кућу, наводећи да је још раније пријавио власти да њега не прима. Ми не налазимо да у оваквој радњи онтуженога има елемената за постојање помепутог кривичног дела, јер овде и нема намере да се осујети какво свештенодејство у опште, нити се то и чини. Стоји само то, да оптужени пе допушта дотичноме лароху, да му он лично у његовој кући чинодејствује, а само због тога не може стојати озиачено кривично дело.

') II у § 211 се ово двоЈе не брка, јер се не казке, да онда неће бити клевсте, већ клеветника (»то се неће казнптп као опадач'*). 2 ) У њему се вели, да" (( намера увреде" може из тога произићи, али то важи наравно и за саму увреду, јер да би било говора о памери вређања, греба пре свега да постоји увреда.

Противно овоме нашем мнењу оптужени је у конкретном случају осуђен и од првог и од другог суда, па је та осуда оснажена и решењем I одељка Касационог суда од 7 IV 909 год. № 4059. 10. Кад оптуженоме суди поротни еуд, онда тај еуд, а не државни, треба да цени и то: стоји ли разбор код недораслог оптуженика. (в. § 56. казн. аак.). II. Н. и II. II. оптужени су и стављенн под поротни суд за дело опасне крађе. Они су обојица недорасли, јер су иснод 16 година. Поротни Суд нађе да су они криви за ово дело, и државни суд осуди их на казну. Кад је дело дошло пред Касациони Суд, по жалби државног тужпоца и браниоца оптужених, овај поништи пресуду са разлога, што су поротници, према чл. 30 закона о Пороти и § § 56. и 57. казн. зак. дужни били да оцене и утврде, да ли су оптуженпцп ово дело учинили с разбором, па тек по тој оцени да изрекну јесу ли оптужепп крнви илн нису. (Примедбе I Одел. Касац. Суда од 7 IV 909. г. № 4081). Првостепени Суд усвојио је ове примедбе, предмет поново изпео пред лоротни суд и сада су поротници поново огласили оптужене за криве, јор су по нахођењу поротника учпнили дело с разбором. О овоме стоји и једна противна одлука Опште Седнице Касационога Суда од 12 новембра 1904. г. № 76, по којој оцену о разбору имају да донесу само државне судије, а не и поротници. Не налазимо разлога за ово друго гледиште. У осталом оно се практички не може ни да изведе. Поставите само себе у положају поротиика, који има да цени је ли какав оптуженик по извесном оптужењу крив или није, па ћете одма ув-идити да вама нико не може да забрани да своје убеђење о томе не заснујете и на разлогу: да је оптужени радио без разбора, да није добро разумевао шта ради и да ви за то гласате, да он није крив. Шта би вам могао рећи председавајући државни Судија? »Г. Поротниче, ви не можете улазити у то, да ли је олтужени дело учинио »с разбором", јер је то искључиво право државних судија". Па ово би му ви комотно одговорили : »Пардоп, Г. Судија, ја не знам ко по вашем схватању има да цени „разбор« оптуженога, али ја пре него што гласам је ли оптужени крив или није, оћу да видим: је ли он добро разумевао шта је радио, је ли он баш хтео да учини ово кривично дело, знајући добро какво је то дело, и кад ја налазим да он није имао за то довољно увиђавности, ја ћу да гласам да он није крив, и у то моје право, ви ми се, г. судија не мешајте". И ви бн били у праву. (У овоме смислу види и наређење § 298. крив. лост. за Царевину Немачку). 11. О признању оптуженога, као потпуном правном доказу из § 225. крив. суд. поступка. Три лица била су оптужена за дело убијства, извршепо над .једном женом. Као доказ противу оптужених изнето је њихово признањс. Какво је то при-