Полицијски гласник

СТРАНА 164.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 21

знање и како га је Суд узео као иравни доказ из § 225. крив. с. поет. пајбоље ће се видити из побуда пресуде првостеиеног Суда, које ћемо овде делимично изнети. Оне гласе: »Истина ни један од њих није иризнао отворено да је баш он ударио ножем и убио иок. Живку, веК један другог терете, и то: Радивоје — Милисава и Живојина, а Живојин Радивоја и Милисава, - али кад стоји то, да су сва тројица били на месту дела., где су дошли у истој намери, ради ировођења блуд а с иогинулом, да су изазвали из куКе иок. Живку и да је она изишла, — да је ту у њ>иховом ирисуству иок. .Живка иогинцла, које су све околности утврђене њиховим иризнањем код иолиције, -— онда је несумљиво да су само оки могли то дело да изврше и нико дрцги и да се иризнање иоменутих околности мора узетц ирема целокуином ислеђењу и ирироди ствари, као њихово иризнање извршења овог дела § 225. кр. с. иост«. У даљим побудама, суд иаводи и друга Факта, која поткрепљују поставку да су оптуженици ово дело учинили. Та друга Факта ниоу законски доказ, већ су само суду послужила за убеђење да су оптужени криви, јер по природном току догађаја и логици здравога разума само оптуженици могли су бити убнјце и нико други. С тога их је суд осудио на казну за ово убијство из § 155. казн. зак. и то Живојина на 20 година, а Радивоја и Милоеава на 15 година робије. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ШЖБЕНИЦИ У БЕОГРАДСКОЈ ПОЛИЦИЈИ 1828 — 1838 НАПИСАО А. (НАСТАВАК) Међу тим је у тој служби у исто доба био и : Сима МилутиновиК, нрослављени већ дотле песник »Србијанке к , који је недавно био из Црне Горе дошао Кнезу у Крагујевац, а Кнез га поставио за чиновника при Београдекој Полицији. Интересантно је да је ориђинални песник и човек особењак био — добар полицајац. Бар се Рајовић у два пута хвали Кнезу са Симом. Један пут — у поменутоме писму од 25 јуна 1831 године — вели како је био остао само с једним писаром док му Кнез не посла Милутиновића, а »сада с Милутиновићем и с овим Тошом и с писаром надам се да ћу моћи тачно испуњавати заповјести Свјетлости Ваше.. !! Други пут се Рајовић у писму од 10 јула идуће, 1832 године, хвали Кнезу како је у Београду мир и поредак. Ту видимо како је Симу Милутииовића одредио да иоћу води шест пандура те да са њима чува Врачар од ноћних скитница и других неваљалих људи, у чему је Сима имао знатног успеха. Песник се »Србијанке® није ни најмање бунио против тога, као што је „у свом елементу" —

како сам вели - - и кад је у Видину чувао бостан! Не много по том Сима је поотављен за неког војног управника и заповедника над две хиљаде момака у Кључу са задаћом да онемогући састајање Фетисламских и адакалскнх Турака. Стефан ЈовановиК је у полицијској служби у Београду имао необичнија преметања. Члан Веоградске Полиције пре 1838 био је и СтеФан Јовановић, који је из непознатих нам узрока »лишен звања" тога. По свему се може судити да узрок његова губитка службе није у каквим нечистим чиновничким пословима његовим. Иначе мучно да би се СтеФан смео усудити обратити сеКнезу новом молбом за службу, као што је учинио 2 Фебруара 1838: »Лишен будући званија, које сам при Полицији Београдској пмао, а имајући ситну дечицу, коју у овом опромашном стању нисам кадар издржавати, с највећим страхопочитанијем нрипадам к Вашој Свјетлости, с том покорном молбом, да би ме каквом го!) службом обдарити благоизволили«. Ова проста, кратка и читким рукописом, који упола личи на рукопис женски, написана молба, која молиоца препоручује »отеческој милости" Кнежевој — била је лепо примљена, чему ће узрок понајпре бити у оном што је мало пре речено, по свој прилици у неправди која је СтеФану раније била учињена при његову отпуштању из службе. Кнез је наредио Ваоградском Магистрату да види »да ли овде каква служба за ироситеља има, и ако има да представи каква је? с< Магистрат је 28 Фебруара известио Кнеза »да је како при Магиотрату и Полицији по заведеном опредјеленију число чановника, тако исто и при осталим одјеленијама за сада подпуно тако, да Магистрат незна гдје би се поменути проситељ намјестити мого". Али Кнез, види се, није хтео СтеФана Јовановића оставити без службе, те га је поставио за »Комесара при војеним школама" у Београду. Није сачуван акат о томе постављењу, да бисмо о природи тога звања комесарскога могли што впше рећи. Само из писма, којим СтеФан 26 априла захваљује Кневу, еазнајемо то што наведосмо. Кнез СтеФана није пи после оставио, и већ 15 јуна исте године извештава Беградску Иолицију како је СтеФана, који је као комесар имао чин поручника ноставио за члана иолиције. Повраћајући — нише Кнез — Поручника СтеФана Јовановића у пређашњу дужност, коју је он при Полицији отправљао, ирепоручујемо Полицији да га за члена Полиције призна, и у отправљенију дјела употреби". Хаџи - Никола КонстантиновиК се за дужи низ година у овом периоду одржао као члан нолиције и мајор, а много доцније је био иознат као »страшни члан Николча«. Максим РанковиИ' ноново се јавл.а у полицијској служби и то на чудноват начин.

У рамнје доба Директор Полпције, за тим члаи Београдскога Магистрата, Макспм Ранковић, бпо је одлуком Кнеза Милоша од 28 октобра 1838 поново одре1)ен на службу ири Београдској Полицији, али сада Ранковић, пређашњп Директор, долази у Полпцију за њенога — члана. Није познато шта је узрок томе, само се из акта Београдске ГГолиције од 4 повембра, упућенога Кнезу, види да јој је Макенм Ранковић предстао и она га је за »дјеиствителнога члана" свога и примила. Ш Секретари. Њпхов је број мален, и ми можем 1 поменути само ове: Навле Зорнип вршио је секретарску дужност пре 1830, па је онда сншао на звање нпсарско а одатлс на практикантско, као гцто ће се даље. видети. Стеван Радмиловић био је 1836 и - !837 секретар, а већ се 1838 налази као се кретар, Магист|>ата. Трећи је: Насилије БараковиИ опет са немидом судбином. У другој половини 1838 године потписује се на актима Београдске Полнције као њен секретар Василије ВараковџТг. Из свега што је изншло испод пера Бараковићева види се да је он био у канцеларијском послу веома верзиран чиновннк и врло писмен секретар. Зато нао чуди што у једној прилици налазимо о његовим квалификацијама врло неновољан суд. Управа Београдске Полиције 4 новембра 1838 обратн се Кнезу Милошу молбом за одобрење да се »издавање мали и велики Пасоша" повери њој. Кнез предлог и молбу Веоградске Полиције спроведе Савету на мишљење, а Савет, коме је председавао Јеврем Обреновић, 9 новембра извештава Кнеза како је »мнеиија тога, да се иредложенија Полиције уваже, и да јој се у напредак вовјери издавање мали н велики Пас.оша, примјечавајућп то оамо, да јој се ово тако вовјери, ако се Полиција, у оном истом стању, као и до сада налази У толико пас внше изнена1,ује једап део Кнежеве коначне одлуке. Ои после три дана, 12 новембра, гшше Савету како усваја све то, али »да ово одобреније тек оида у дејство приведе, кад споообнијег Секретара за исту Полицију на!,е, који ће мјесто садашњег Секретара Василија Вараковића, за ово званије неспособног, засгупити, и дужностима. званија овог. не само соотвјествоватн него нсте достојно отправљати. јер смо дознали, да садашњи Секретар није у стању дужностима својима као што треба соотвјетствовати С! . Шта је учинило да Кнез закључп са свим супротно иахођењу саветском, и откуда је дошло да све то исиадне на толику штсту секретара Бараковића — не можемо дапас казати. (СВРШИЋЕ СЕ)