Полицијски гласник

СТРАНА 182.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23.

који. пошто је размотрио акта ислеђења, каза ми да сам онтужен за разбојнмштво извргаено над Франсином !... Истога дана кад сам је ја оставио нашли су је на нзднсају, ножем рањену на неколико места и окупану у крви. Мој иагли одлазак. потајно узимање стварн, које сам пренео с једног места на друго, као да бих их сакрио од нолиције, разбпјање затвора на стану, трагови при прескакању, који су остали од мојих стопала, све то учииило је да сам ја сматран као кривац. Моје преоблачење ишло је само у прилог томе. Мислило се да сам преобучон дошао да се известим да ли је она умрла не оптужив ме. Једна околност, која би у свакој другој прилицн, ишла у моју корист, овде је узимана да поткрепи доказе који су постојали противу мене: кад је лекар дозволио Франснни да може говорнти, она је изјавила да се сама повредила у очајању видев је напуштена од човека коме јс све жртвовала, али њена наклоност нрема мени учинила је њену изјаву сумњпвом и веровали су да је она то говорила само да би ме спасла. То ми све исприча адвокат... слушао сам га као човек потресен страшним сном. У двадесетој години налазио сам се под теретом двогубе оптужбе: за ФалсиФикат и за разбојипгатво, и ако нисам био умегаан ии у један од ова два злочина. Чак сам помишљао да ли да се о решетку на ћелији обесим ужетом од сламе.., хтео сам лепо полудети. Па ипав успео сам да иабавим доказе који ће ме одбранити. На испитима после онога, који сам описао, много су ударали на крв, коју је носач, што сам га био узео да поиесе моје ствари, видео на мојим рукама. Та крв бпла је од повреде, коју сам добио ломећи затвор а имао сам два сведока који ће то посведочити, Кад сам известио мог адвоката о свима доказима који су ме бранили, он ме увери да ми они са изјавом Франсинином, којаиније била у ствари терећене, осигуравају прекид истраге, што доиста и би за кратко време. Франсина и ако слаба дође одмах да ме види и потврди ми све појединости које сам дознао на испиту. Тако сам се ослободио једног грдног терета ма да још ннсам био умирен. Моја бежања задржавала су ислеђење ФалсиФиката у који сам се нашао умешан, и ништа не наговештаваше да ће се скоро свршити, пошто је и Грудар отишао не јавнвгаи се апсанџији. Исход тога ислеђења, које сам знао, улеваше ми неку наду и ни мало нисам помишљао на бегство кад ми се указа једна прилнка, коју сам прнватио, тако рећи, несвесно. У соби, у којој сам био затвореи, налазили су се и „пролазни" притвореници. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињсна су нам ова питања: ■ I. : ■ ' Суд општине пајсијевачке, актом својим Бр. 567, и деловођа ошптине ливадичке, пИтају:

/Гач. 90. таксене тарпфе закона о таксама глаеи : »За допуштење. да се покретна воденица или ваљавица на води може поставити, плаћа се такса: а„ за воденице или ваљавице на Дунаву, Сави п Моравп 1000 динара; б., за воденице или ваљавице на осталим рекама 250 динара итд. Како се из ове тачке не видн јасно: да ли ова такса важи само за нове водеиице, које се буду подигле, или важи за све постојеће воденице, то се и многп полицијски чиновници ие слажу у примени овог законског прописа, јер, докле једни налазе, да ова такса важи само за нове водеиице, дотле други налазе, да она важи и за све постојеће воденице, изузимајући оне воденице, чнји су сопственици добили допуштење од надлежне власти, да могу у дотичним рекама воденицу поднћи на основу закона о водама. Како ова, овако велика такса, претп унигатењу свих покретпих воденица у којима је иарод од вајкада млео брашно, то да би се на чието знало, како се има разумети ова тачка, моли се уредништво за објашњење: 1., да ли ова такса важи само за нове воденице којесе буду у будуће подигле, или важи и за све постојеће воденице; 2 , Ако важи и за све постојеће воденице, то да лп се ова такса може применити и на оне воденице чији су сопственици добили од иадлежне власти по закону о водама, допуштење да могу у дотичним рекама подићн воденицу; и 3., да ли ова такса важи и за оне воденице, које су пре закона о водама на поменутим рекама поднгнуте, јер велики број водеиица има које су подигнуте нре 40, 50, па н 100 година«. — На ово питање одговарамо: Закон о таксама говори о двојакпм воденицама — сталним и покретним. За сталне је прописао таксу у тачци 89. тариФског дела закона о таксама, а за иокретне у тачкама 90. и 92. Како се у тачци 89. вели: „за доиуштење иодизања иове или иреиначења \старе грађевине на води к , то се једини нравилан закључак може известн у томе, да досадашње грађевине, па биле опе подигнуте пре појаве закона о водама или после, не подлеже овој такси, јер закон за њих не може имати новратну моћ. Што се тиче ионретних воденица на Дунаву, Сави и Морави, о којима говори тач. 90. и за њих закон нема повратне моћи, јер се и тамо говори само о воденицама, које ће се подизати од нојаве овога закона. Али оне покретне воденице које већ ностоје на Дунаву или Сави, морају плаћати годишњу таксу од 100 динара, о којој говори тачка 92. јер се тамо изречно вели, да ову таксу плаћа свака воденица, дакле, како она, која ће се тек нодићи, тако и она, која већ постоји. Покретне воденице на Морави и осталим рекама плаћају годишњу таксу од 50 динара. Али и оне на Сави и Дунаву, као и оне на Морави и осталим рекама, не

нлаћају порез по закону о норезу, нрема напомепи код тачке 92. II. Начелник среза поцероког, актом свој пм Бр. 6781, пита: »Један чиновник, док је био у дужности кажњен је од стране г. Министра једномесечном нлатом у корист Фонда за удовице и децу умрлих чиновника. Казна од његове плате нијс наплаћена, док је он био у државној служби, а одмах иосле те казне он је стављен у пеизију. Молпм уредншптво да ми изволн дати објашњење: да ли се ова казна може наплатптп и извршити обуставом пензије дотичног лица, погато је стављањем у пензију нрсстао бити дејствителнп чиновник, или не моц-се и зашто?" — На ово питање одговарамо: Важност пресуде, која је иостала нзврганом, може се понигатити само путсм помнловања или услед застарелостп, ако пије једап од случајева, где приватни тужилац има право опраштања или одустанка од тужбе. Према томе и пресуда, којом је дотични чиновник осуђен одузимањем једномесечпе плате, морала би се нзвршити, јер и ако је услед пензионпсања нестало илате, као предмета казне, ипак је казна одређена, јер се величина плате зна по закону и буџету, и остајс пензија као предмет извршења. Ово је субјективно мишљење уредништва, које није обвезно за власти, у толико пре, што је пракса и у самом Министарству другчпја, јер се тамо стоји па томе гледпшту, да чпм иема плате, као објекта казне, да не може бити нп извршења пресуде, пошто је пенсија са свим и други објекат и друго право чиновника. С обзиром на ово саветно је, да се преко начелства учиии питање надлежној властн, на ће она иаредити шта треба. Има и један други излаз, којпм би била задовољена правичност. На нмс, казна је изречена као мера административно-дисциплинска са цнљем, да дотичпог чиновника нагна па арљиву службу. Како је он, међутим, непосредно иза овога пепзионисан, дакле кажњен много јачом мером, којом је уједио одузета могућност да се казнени циљ у оиште постигне, то би било правично да се предложи за номиловање, и на тај начип цела ствар нриведе крају.

ОДЛУКЕ ДРЖАВКОГ САВЕТА И КА0АЦИ0Н0Г СУДА Један случај нересне примене нл. 7. закона о местима. Суд и одбор опгатине вароганце Б. П , на свом састанку од 8. марта 1911. године, донели су одлуку, да се нивелета трију ондашњих улица измени, односно, да остане онако, како је данас у ствари, а не како је у нивелационом плану варогаице озиачено. Ову измену да изврши