Полицијски гласник

БРОЈ 23.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 181.

крај мене спустио свој шешир н огртач, а његов друг на нозив звонцета уђе за њнм, Одмах сам метнуо шешир на главу, огрнем се огртачем и узимајући једног од апсеника под руку, као да га водим у нужник, пођем на врата, каплар стражар нам отвори и ми изађемо на улпцу. Мој друг ухватн поље, а ја ризикујућн да мс опет нађу одем Франсини, која од радостн кад ме виде реши се да нрода намештај па да са мном бежи у Белгију. Она изврши одлуку и бесмо готови да пођемо кад један најнечувенији догађлј, којисемојом иемарљивошћу објашљава, поквари цео план. У очи поласка сретнем у сумрак неку Елпзу из Брисла са којом сам имао интимних веза. Она ми се тако рећи обеси о врат и, благодарећи моме слабом одупирању, одведе ме да вечерам с њом и задржа ме до сутра ујутру. Сутра дан сам увераво Франсину, да сам гоњен полицајцима морао ући у једну кућу, одакле нисам мого изаћи до сванућа. Она ми испрва поверова, али дознав случајно да сам ноћ нровео код неке жене, њена необуздана љубомора се распламти у плачне прекоре нротив моје незахвалности. У претераном узбуђењу она се закле да ће мс одати властима. Учинити да одем у затвор био је зацело најсигурнији начин обезбедити се од мога неверства и како то она доиста могаше и учинити, мислио сам да је паметно оставитије да се њена срџба охлади, па после неког времена јавити се, па да отпутујемо као што смо били уговорили. Како су ми, нак, моје ствари требале, а ие хтејући да их од ње тражим из бојазни од нове свађе, ја се вратим сам. у стан, од кога је кључ био код ње, узмем оно што ми је оило нуЖ "о н ишчезнем. Пет дана прођоше. Одевен као сељак изашао сам из склоништа, које сам оио изабрао у једном предграђу, уђем у варош и до})0м код једне шваље, блиске пријатељице Франсинине, коју с-ш мислпо употребити као иосредника да нас измирн. Ова ме жена прими некако збуњено, али ја сам мислио да се она стнди мене, и замолим је само да позове Франсину. »Хоћу"... рече она гласом сасвим чудноватим, и нс гледајући на мене изађе а ја останем да премишљам о овом необичноме иријему. Неко закуца. Отворио сам верујући ду ћс мп Франсина пасти на груди али јадан вод жандарма навали на мене. Ухватише ме, везазаше и одведоше пред судију, који отпоче питајући ме где сам становао за ових нст дана. Одговорио сам кратко; нисам хтео да нроказујем људе који су ме били примилп. Судија ми објасни да ми избегавање да кажем отворено може битн кобно, иошто се тиче моје главе итд. итд. Ја сам се само насмејао на ово гледајући у овој Фрази само средство да се извуче признање оптуженику застрагпавајући га. Нисам дакле, хтео даље ништа говорити и одведоше ме опет у „Мали Хотел". Чим сам крочио ногом у двориште сви се погледи управише на мене. I оворило се гласно п шапутало се, али ја сам веровао да моје одело изазива овај по-

крсг и нисам више на то обраћао пажњу. Понеше ме у једну ћелију гдс ме оставише са гвожђем на ногама. После два сата дође апсанџпја н правећи се да ме жали и да бринс за мене, каза ми, да ми одбијање да кажем где сам нровео пет дана, може изгубнти наклоиост судија, алн ја остадох пепоколебљив. Лош два сата прођошс. Апсанџнја дође ионова са једнпм вратарем који ми скиде окове и одведе ме у канцеларију где су ме саслушавале две судије. II на новом испиту одговорио сам исто. Свукоше ме од главе до пете и на десно плеће ударише ми, ударцем од кога би и во пао, један жиг за случај ако би по други пут што учинио. Одело су ми описали у саслушању и задржалн, а мене вратише у ћелију у једној ноценаној кошуљи и кратком каП У Т У1 пола црном пола сиво.м, сав у ритама, које су носила два покољен.а притвореника. Све то ноче мо натерпватнда размншљам. Јасно јс било да ме јс швал^а оптужила али за што ? Она пије нмала ништа протпвумене, аФранснна и поредњепе љутње диа нут би се мислила ирс но што би ме оитужила; и ако сам се склонио за негсолико дана го је у ствари било из бојазни да је моје приоуство не узбу^ује. Пашто ће ови поновни исппти, опај тајанствеи разговор апсанџије, ово одузпмањс одела?... Губио Сам се у лавнринту претпоставака. Бплн су ме најстрожије издвојили и ту сам остао двадесет и нет даиа. Затим сам издржао следаћи испит којн ми разјасни ствар. Како се зовете ? — Евжен — Франсоа Видок. — Чиме се занимате ? — Војпик сам. — Нознајете ли госпођпцу Франсину Лонге ? —■ Да то је моја пријатељица. — Знате ли где је она сад. — Опа треба да је код једие од њепнх другарица пошто је продала свој намештај. — Како јој се зове та другарица? — Гооиођа Буржоа. — Где она станује? — У улпци Св. Апдрпја, у пекаревој кући. — Колико је времепа прошло од кад сге напустили госпођицу Лопге док нисте затворени ? — Пет дана. — Зашто сте је напустили? — Да бих избегао њен гњев. Оиа је дознала да сам провео поћ са једпом другом женом и у наступу љубоморе претила ми је да ме оптужи те да будем затвореп. — С којом сте женом провели ту ноћ? — Са мојом ранијом пријатељицом. — Како се зове ? — Елиза... ја јој никад нисам знао друго име. — Где станује ? — Она је се мислим вратила у Брисел. — Где су ствари које сте имали код госпођице Лонге? — На једном месту које ћу показати ако треба.

— Кад стс с њом бплп у свађи како сте их могли узети а да је но видпте. — У нашој свађи у каФанп, где ме је она нашла, она ми прећаше свакога часа да зовне позорника да мс ухапсн. Знајућн њену луду главу ја сам утекао споредннм улицама и дошао кућн, опа се пе беше још вратила, а па то сам п рачунао. И како су ми неке стварн требале разбијем затвор и у^ем у кућу и узмсм оно што ми је потребно било. Вп ћете ме одмах питати где су те ствари, рећи ћу вам, сад се опе налазе у улицп Св. Спасилац код некога Дпбока, који ће их предати. — Ви не говорите нстину. Пре но што сте Фрапсину оставилп код куће ви сте се крвничкн завадили и тврди се да сте над њом извршили пасиље. — То је лаж. Франсину код куће после свађе ниСам пи впдео, сљедствено нисам јс нп могао злоставл.ати. То ће и она потврдити. — Нознајете ли овај нож? — Да. То је опај којпм се обично служило при обсдима. — Ви впднте да су дршка и оштрице крвавп... Зар вас то пе узбу})ује ?... Ви дрхтите !... — Да, одговорим са узбуђењем, али шта се деснло Фраиспип ? Реците ми, а ја ћу вас обавестити о свему што знам. — Зар јој сс ппје десило ништа необично кад сге дошли да узмете ваше ствари ? — Савршено пиштау колико се сећам. — Остајете лп прп својим псказима? — Да. — Ви сте их казали правди... Да би пмали времена да размислите о вашем положају н о носледицама вашег упорства, прекпдам исинт и наставићу га сутра, а ви, жандарми обратнте пажњу на овог човека... Идите!. Било је доцкан кад сам дошао у ћелију. Донеше мп оброк, али узбуђење иосле овог испита није ми дало да једем, тако исто нисам могао ни да спавам, и ировео сам ноћ не склопив ока. Злочин је неки био извршен. алп над ким ?... Који га је учинио ?.. Зашто га приписују мени ?... Ставл.ао сам себн ова питања већ и по стотп пут накојанисам могао наћи паметног одговора, кад дођоше да ме воде да се настави јучерашњи испит. После уобичајених пптања врата сс отворише и два жандарма уведоше једну жену.... То јо била Франсина... Франсина бледа, нроменила се, јодва да се позна. Видев ме она се обнезнани. Хтео сам да јој прнђем али ме жандарми задржаше. Изнели су је. Оставши са суднјом он ме нита да ли ме прнсуство ове жене није нагнало да све признам. Бранио сам моју певиност и уверавао да не знам ништа о слабостн Франсннипој. Вратише ме у затвор, алп ме нису издва.јали, те сам се најзад надао да ћу сазнатп поједипости догађаја кога сам био жртва. Запитам апсанџију али он не одговорп. Иисао сам Франсини али ми рекоше да су пнсма задржана у канцеларији, п известили су ме у нсто време да је њој забрањен приступ. Био сам као на жеравици и најпосле кажем да ми зовну једног адвоката