Полицијски гласник

СТРАНА 180.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23.

II Осуђени је у првтвору. Овде се прави разлика: или он издржава ранију казну, или је у стап.у превентпвног притвора. а.) Ако издржава ранију казну, треба чекати свршетак ове казне да би се извршила нова осуда и нова казна почеће само од дана кад буде имало места хапшењу на основу ове нове осуде која је лостала извршна. б.) Ако је осуђени у иревентивном иритвору, онда му се почетак казне рачуна као што се види из § 23. иашег крив. законпка: »од дана прве иресуде". Али овај превентивни притвор може се у извссним случајевима које предвиђа § 64. кр. зак. урачунати у са му казму, као 1и>ираведно одлежани притвор, при изрицању нресуде. Ово урачунавање нревентивног притвора у казну ири изрицању пресуде, као неправедно одлсжани иритвор, наш кривични законик овако регулпше: „§ 64. Неираведно одлежани иритвор »за време иследован>а узимаће се при »изрицању пресуде у призрен.е као што »следује: »а. Ако је окривљени за време исле»дован.а противзаконо и без његове кри»вице дуго у притиору држан, то ће му „се овај притвор као издржана казна у »пресуди урачунахи и од одсуђене му »казне робије, заточења или затвора од»бити, у оном случају, ако је одсу1)ена »му казна дужа но што притвор износи. »Ако се притвор има од робије или »заточења одбити, то ће се чинити но »оној сразмери, као што је у § 22. ка»зано, да се затвор спрам робије и за»точења рачунати има. »б. Но, ако би казна, коју би кривац »за учињено дело по закопу заслул^ивао, »тако незнатна била, да је ои притвором »више претрпео, но, што би претрпети »имао да је благовремено осуђен, то ће »га суд инак на заслужену према учи»њеној кривици казну осудити, но. у »исто време суд ће у пресуди изрећи да »се он из горњих опстојателства у сло»боду поставља. »в. Ако би кривац у неправедним слу»чајевима на новчану казну осуђен био, »то ће се ова у пресуди или у случају »под а. умалити, ио сразмери поставље»ној у § 28. или у случају под б. он од сваког плаћања ослободити«. Из ове законске одредбе јасно се види да наш кривични законик допушта \јрачунавање аревентивног аритвора у казну само у извесмим одређеним случајевима. ири самом изрицању казне и то као неираведно одлежани иритвор. Друга законодавства примењују ово урачунавањо превентивног притвора као аисолутно иравило у свима случајевима у трајање казне без судске интервенције. По њвма, ако је осуђени, у стању превеитивног нритвора, целокупно трајање овога притвора, које је претходило извришости осуде урачунава се по самом закону у трајање казне за злочин или преступ који има да издрлш, које се за толико смањује. Ову капиталну новину унео је у Француској закон од 1892- о урачунавању нревентивног прнтвора ко-

јим су измењени члановн 23. и 24. Француског крпвичиог закоиика. Нови члан 24. који садржи ову важпу реФорму овако гл аси: »Кад је било превентивног гтритвора, »овај ће се иритвор потпуно одбнти од »трајања казне, која будс нзречена пре»судом или одлуком о осуди, осим ако »судија нпје наредио специјалном п мо»тивисаном одлуком да неће имати ме„ста овоме урачунавању или да ће овоме »урачунавању нмати места само делн»мично. — Што се тиче превептнвног »притвора између датума пресуда или »одлуке, и момента кад осуда постане »извршна, он ће се увек урачунати у »следећа два случаја: 1° ако осуђени »није употребио нравно срсдство протпв »пресуде пли одлуке; 2° ако, ношто је »унотребио правно средство, његова ка»зна буде редуцирана (смањена) но њс»говој апелати или услед његове жалбе". Разлог је овоме правилу о урачунавању тај: што је право допуститн да се користн смањењем казне осуђени који јо издржавао казну у напред. То је компензација чији се начпн извршења може разликовати, али чији сс принцип намеће. Или ће о њој водптн рачун судија умањујући заслужену казну, или ће изречеиа казна остати као заслужена казна, али ће јој ночетак битн унапред помакнут. Први систем-спушта цифру казне и циља на судско урачунавање; други помиче у напред почетак казне п граничи са законским урачанавањем. Старо законодавство није водило никакав рачун о издржаном превентивном прнтвору. Средње право такође није постављало никакав општи принцип који се тиче питања о мочетку казни. Казнени законик од 1810. није водио никакав рачун о прсвентивном затвору. Тек реформа од 1832. водила је рачун али само у незнатној мери, о превентивном притвору. јер је урачунавању имало мсста само у колико се тицало осуде на затвор н ово се урачуиавање могло прнменити само на период превентивног притвора после осуде Ј ). Урачунавање превентивног притвора у казну. Правна идеја на којој почива урачуиавање јесте да је у случају осцде, превентивни притвор антицииирано (у папред) извршење казне. Ипак су се луго устезали да то доиусте, позивлЈући се па два теоријска разлога. Прва је махна овога система, говорили су, то што даје једној мери истраге и сигурности карактер казне; друга је махна што неминовно води к томе да се окривљеноме, који је ослобођен, да право тужбе за накнаду штете. Али ово нису озбиљне примедбе, и тешко је разумети да су оне биле довољне да одстране за толико дуго време ову реФорму. У осталом, у законодавствима која примењују урачунавање, налазимо различне концепције о режиму и о иримени ове институције 2 ). Ј ) ОаггагкЗ. 2 ) Најлибералнија су законодавства: казнени законик италијански и казнени законик белгијски. Члан

а) са гледишта режима, два главна система деле нозитивно право: систем закоиског урачунавања, систем судског урачунаеања. Пре свега, урачупавање се може учинити апсолутним правплом и одлучитп да се време нревептивног нритвора у свима случајевима одбија од трајања казне без интервепције судпје. То је први систем. Оп је усвојен у законицпма талијанским, белгијскнм и луксемоурнишм. На против, урачупавап,с' се може учинити Факултативнпм п датп суду право да о њему води рачун изричном одлуком у својој пресуди. То је други систом. Њега су усвојили холапдски законик и већина швајцарских закоппка. бј са гледишта ттримене, паилазимо на пајразлнчније концеиције. Тако, час се урачуиавање нримењује код свих казни час само код кпзнн лншења слободе ; час се води рачун о овоме прптвору само у колико је окривљепи осу^еп на затвор. Има дакле ширпх и ужих систе.ма. У систему Француеког вакона од 189"2. кад год је имало иревентнвног притвора, трајање овог притвора одбцКе н ,се потпупо од трајања сваке казне лишења слободе, која је изречена осудом, г осим ако у пресуди нпје нарочито противно нарсђено,, специјалиом и мотпвисаном одлуком у иресуди. — 'Гако. што се тпче релсима, урачуиавање је легално> адп је допуштено судији да га одстрани под условом да мотпвише специјално своју одлуку. — Што се тичс џримене, превентнвнн ирптвор урачунава се код свих казни лишења слободе, ма какве да су. (НАСТАВИ-КЕ СЕ)

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВЖ МЕЖОАРИ. (ПАСТЛВАК) Наши чувари, ме^утим, знајући с каквим људима имају посла пазнли су нас са таквом бригом да су осујеКавали сваки наш план, али ипак испадне једна нрилика која је обећавала усиех и ја је зграбим нре но што су моји нрепредеии другови иа њу помислилп. Поведоше нас на исиит у броју око осамнаест, и дрлсали су нас у предсобљу иследног суднје, а чувалн су нас војници и два жандарма, од којих једаи ушав у канцеларију беше

40. белгијског казненог законика одлучује : да се затвор, који је издржан нре него што јо нресуда иостала извршна, одбија од новремене казне ограничеља личне слободе. Што се тиче рачунања, један дан затвора рачунаће се у три дана казне. Најпосле, што се тиче новчане казне, одбијан.е времена претходног иритвора врши се по сразмери коју иоставља члаи 19. (један дан затвора у 10 дин. новчане казне). По белгијском казненом законику (члан 30.) урачунавање је такође обавезно, али се оно врши само код казпи лишења слободе, а не и код осуда на новчану казну. Сотр. Паиз. (;. И. стр. 20). У другим законодавствима урачуиавање је једино код казни лишења слободе и просто Факултативно. 13. казнени законик немачки § 66; мађарски казнени законик § 94.; казнени закоиик холандски § 27* '— О овим разним системима: Каррог!; <3е М. Огаих од 29. октобра 1892. Хит. о[[. 2378.