Полицијски гласник

ВРОЈ 23.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 179.

Првостепеии зајечареки суд нашао је да овде стоји дело иа § 147. I. и II. одељ. казн. зак., иа је оптуженога и казнио за •го дело, својом нресудом од 27. IX. 1910. год. № 19943. Апелациони Суд пашао је да стоји дело преправљаша исправе, кажњиво по § 147. к. зак. и § 41. к. зак. Као мотив за ово гледиштс Аиелациони буд узима то, што су кантарске признанице нздане од општинских судова, као јавне исправе, и по § 187. т. 2. грађ. с. пост. служе као доказ о количини и тежини измерених предмета на општинском кантару, па када су те кантарске призианице преправљене у тежини измереиог џака, онда према овоме стојн дело прсправљања исправе из § 147., у вези с §§ 41. и 44. к. зак. [Пресуда I. од. Апел. Суда од 19. X. 1910. № 4758.] Ову пресуду оснажио је и Касациони Суд [I. 9. ХГ. 1910. № 12796]. II. Н. и Н. II. оптужепп су за то, што су на пијацп продалп 1 џак кукуруза X. трговцу, па кантарску нризнаницу пренравилп п од тужиоца наплатнли ве1)у суму, но што нм припада. Ирвостепсни суд нашао је да овде стоји дело преваре из § 253 т. 2. а кажљиво но § 252. к. зак., па је оптужсне за то дело и осудио. (Иресуда јагодинског првостеп. суда од 24-У1Т1-1910 год. № 167797). Апелациони Суд, мотивишуКи своју пресуду онако као и у првом случају, пашао је да овде стоји дело ФалсиФиката исправе, па је пресуду нрвога суда преииачио и оптужене осудио за ово дело, (одел. 7-1Х-1910 год. № 3927). По жалби државног тужпоца и оптужепих, Касациони Суд уништио је поменуту пресуду Апелац. Суда, примедбама (I 25-1Х-1910 год. 10613), које гласе: »Погрешно Апелациони Суд налази да овде стоји дело ФалсиФиката нсправе из § 147 к. зак., а не дело преваре из т, ч. § 253 кр. зак., као што је првостепени суд у својој пресуди утврдио. И код Фалсишката и код преваре памера је учпнночева да иеистинитим престављањем Фактичкот стања прибавп себн користи или нричини коме штете. Код ФалсиФиката тај се циљ иостиже препначавањем извесних истинитих иснрава, п упот.рсбом њиховом, а код преваре при уговорима, као што је овде сдучај, тиме што се изопачавањем нраве истиненаводи пеко лице да на уштрб своје имовине што учини. Под исправом пак, чнје ФалсиФиковање као кажњиво предвиђа § 147 к. зак. рачунају се према последњем одељку овог законског прописа, исправе, које служе као доказ о уговорима, обвезностима и у опште о каквом праву или правним односима. Инкримиповане кантарске признанице не могу се сматрати као такве исправе. Оне у себи не садрзке констатовање каквог уговора, права или нравног Факта, који би имао правпих последица за лице, према коме су унотребљене. Садржина њихова тиче се једног Фактичког стања — коли-

чине стварн, измерене на општиноком кантару, а то није правнн фзкт , чије се констатовање захтева у исиравама, по којима може бити дела ФалсиФиката из § 147 кр. зак. Преправљањем кантарске признанице и употребом њеном оптужени је ишао на то, да тужноца доведс у заблуду, односно количине кукуруза, истовареног у њоговову магазу, и он је под таквом заблудом и исилатио неистинито представљену количину кукуруза, а у таквој радњц оптуженог сгоји дело преваре«, Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, веК је под 1-им октобра 1910 год. № 4373, дао овакве противразлоге: »У радњи оптуженнх Живојина и Вукадина, стоји дело преиначавања исправе, које се казнн по § 147 к. зак. а не дело преваре, као што је I одељење Касац. Суда нашло, јер за појам преваре тражи се, да варалица у користољубивој намери, лажним представл.ањем, изопачење.м и прикривањем истине наведе кога, да што на уштрб свога имања учини илн не учини, што ислеђењем по овој ствари није ни утврђено, већ напротив утврђено да су оптужени добивене кантарске признанице преправл,али да себе користе, а купца оштете, па су по тако преправњеиим признаиицама наплату и извршили. Овб се изводи из следећег: По чл. 1 зак. о општинској мерини, све што се у јавном саобраћају прода, а у тежини већој од 25 килогр. или литара, мора се измерити на општинским мерилима-кантарима) а по чл. 3. другог одељка истог закона мерење врше општински службеници — мерачи, који при ступању у ову службу морају положити заклетву, а по чл. 21 правилаза извршење закона о општинској мерини, мерачи су дужни издатп сопственику измерене робе признаницу о измереној роби, а у којој признаници мора бити број колета и укупна тежина измерене робе. Кад према напред наведеним законским прописима, све што се у јавном саобрађају прода мора бити на онштинском кантару пзмерено, да сопственик измерене робе добија кантарску признапнцу о количини и тежини измереног предмета и да те кантарске признанице издају заклети општински службеници, — то опда овако издата признаница ирема § 187 и 188 гр. с. пост. има карактер јавне исправе, која у овом случају служи продавцу као доказ о количини и тежини измереног предмета, а по којој му признаници, купац, по куповној цени, измерену робу има исплатити; иа кад су оптужени, од надлежног лица добивене у законој Форми, кантарске признанице преправили, како у количини тако и у тежини измереног кукуруза, и тако преправљене признанице употребили и наплатили већу суму новаца, него што су требали наплатили, •— онда овде стоји дело преправљања исправе, које има карактер оне исправе, која је предвиђена у § 147 кр. зак. јер се кантарском иризнаницом тврди обвеза продавчева, да је он дужан по истој измерену количину кукуруза предати купцу, а тако исто по

истој признаници обвезан је и купац, по закљученој цепи између њега и продавца исплатити продавцу измеренн кукуруз, у тежини означеној у кантарској признаници. (наставиће се| -е>жзО ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕ

(наставак) Пигање се очигледно не тиче вечитпх казни, т. ј. изгнанства, било простог, било у какво утврђено место и вечите робнје, главних казни, прогонства, као акцесорне казне, које се издржава по истеку рока главне казне. Доиста, иекад кад је грађанска смрт наступила од дана извршења казне вечите робије или изгнанства важпо је било утврдити моменат кад је почињало извршење ових казни. Али данас ово је питање изгубило свакп интерес: казне, које су супституисале грађапску смрт, наступају од дана кад је осуда из које произлазе постала извршна. Пнтање о почетку трајања казни такође се не тиче казни које су изречене ш соп<;итасш: јер ове казне нису извршене иад личношћу осуђеног. Код ових казни могуће је ово двоје: или је протекло двадесет година од датума пресуде која је изречена т соп!итаст, а осуђенн није иредстао нити је ухваћен, и казна лишења или ограничења слободе не може ни да се извриш јер је застарила; или се у овој интервали времена осуђени појави или ухапси, и осуда се сматра као да је сад дошла. Једипо је дакле важно одредити почетак трајања иовремених казни и начин рачунања. Почетак извршења и трајање казни лишења слободе. Наш кривични законик у § 23 овако регулише ову материју: »Почетак робије, заточења и затвора »рачуна се од дана прве пресуде, ако »је осуђеш^, у притвору, а ако није онда »се рачуна од дана кад се он по саоп»штеној му извршителној пресуди сло»бодо лиши". Да би се утврдио почетак казни лишења слободе треба разликовати да ли је осуђенн у слободи или у притвору од момента осуде. 1 Осуђени је у слободи. Ако је осуђени у слободи казна почиње тећи од момента кад се изврши; ако је осуђени издржао ранију осуду, казна почиње тећи очевидно само у колико је прва осуда свршена. Кад је почетак казне: његово хапшење или његово примање у казнени завод ? Из горњег текста види се да се почетак казне рачуна од дана кад се по саопштеној извршној пресуди слободе лиши«, т. ј. ухапси на основу пресуде која је постала извршна било то у Србији или на страни.