Полицијски гласник

№0.1 '25.

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 195.

себи се разуме, да једна научна критика и т. д. нећо иикад бити ув| еда, ако није в 1;ас1е1ис1е (< , т. ј. ако не вређа част (в. ниже) А ). У § 214 к. з. наведени случајеви, где изјава омадоважавања није противправна, следећи су: 1. Научне критике и критике »художника и уметника"-. — Као што је већ наговештено, да би § 214 имао смисла, потребно је додати »којима се вређа част ®. Под критиком се има овде разумети не само критика извесног дела једног научника, уметника или занатлије и индустријалца, већ и критика саме личности творца тог 'дела, ц колико се она. заснива на критици самог дела 2 ). Тако не би било увреде, кад би критичар једног дела оценио исто као неморално, и из тога извео закључак, да је писац истог неморалан човек, нли кад из оцене дела изведе закључак, да писац нема научне озбиљности или снособности. Чим би пак критика садржавала изјаву омаловажавања за творца дела, која иема никакве везе с критиком самог дела, она би садржавала увреду. Тако било би увреде, кад би критичар назвао нисца неморалним човеком, не наслањајући се на садржину дела. Израз »художник® се односи на занатлије и индустријалце. Као »иаучници«, »уметници« и »художници« имају се овде сматрати и они, који се за такве издају, и ако се од компетентних личности као такви не сматрају. 2. Оаомене и укори иретиостављених лица. — Оиомене и укори су право и дужност претпостављених, које им је признато у интересу службе. Ове опомене и укори могу садржавати и изјаве омаловажавања, па ипак по правилу ове изјаве неће биги увреде, јер се по правилу врше у интересу државне службе. Тако из таквог поступка млађег може претпостављеии у облику укора изводити омаловажавајуће закључке о његовој способности, савесности у послу и моралности. Ако су опомене или укор били неумесни, изјава омаловажавања у њима са,аржане сачињаваће увреду, али претпостављени неће бити кривац, ако је био у заблудн о умесности укора одн. опомене. Под изразом »претпостављени с( (»Уог§е8е(,21е'') у немачкој правној књижевности разуме се претпостављени у државној чиновничкој хијерархији. Слични одношаји.се пак подводе под »аћпПсће Ра11е а . Ако би се међутим ово тумачење усвојило и за наш Казнени Законик, остали одношаји би били искључени, пошто је у § 214. набрајање извршено лимитативно. Зато је умесно, да се овде иодведу и опомене одн. укори од стране лица претпостављених у приватној служби, као и сви случајеви, у којима извесно лице

А ) О значењу »касЈ.еЈшЈе# в. Кгопесћег 501 и Опг1е 18. 2 ) Уп. ^ге-ртапп 275, Ргапћ § 193 т 1. ЊоГегтд 29. — Нрема некима (Коћ1ег 31, Оррепћо( § 193, 3) критика није увреда само онда, кад се она ограничава на само доло, не омаловажавајући истовремено и творца истога. Ово мишљење ограничава супише слободу крптике.

има права било на основу закона било на основу уговора, да другог опомиње или укорева, н. пр. учнтељи ученике, мајстори шегрте и калФе. Омаловажавајуће науке, занатске и уметничке критике, опомене и укори претиостављених лица не могу по себи бити увреде, али их форма изјављивања и околности , под које је ово учињено, могу таквим начинити [$ 213. к. з.) 1. Ако су критике, опомене и укори учињени у омаловажавајупој Форми, онда ће они садржавати увреду, и ако по својој садржини нису увреда. Тако могло би бити увреде, кад би се изјављивач послужио непристојним изразима, чија употреба није била нужна, или кад би изјаву учинио омаловажавајућим тоном или с омаловажавајућом гестикулацијом. Код писмених изјава омаловажавање би могло произићи из интерпуикције, квалитета писаћег материјала, из истицања и везе појединих речи, из тога што су новине употребљене. Но нпје потребно, да увреда излази из саме Фор.чо изражавања без икаквог обзира на садржину 1 ). Могуће је на име да Форма пзражавања тек у вези са садржином изјаво (критике итд.) чини ову увредљивим. 2. Околности, нод којима су се догодила критике, опомене и укори могу их учннити ома шважавајућим, и према томе увредљивим. Тако могло би бити увроде, кад би претпостављени опоменуо потчињеног у каквом друштву, тако да се опомена нарочито с обзиром на ову околност појављује као изјава омаловажавања, и у опште кад су укори, опомене и критике учињени у приоуству лица непозваних за то. Но поред тога, што околности' морају бити у унутарњој вези с оним радњама, оне их морају и иратити, т. ј. постојати онда, кад су ове радње извршене, и онде, где су оне нзвршене, другим речима стајати с њима у вези и у погледу времена и места' 2 ). Но довољно је, да им неиосредно претходе или следују. Касније околности могу једино служити као средство за тумачење значаја и домашаја околности истовремених са изјавом 3 ). (ЦАСТАВИЋЕ СЕ) БЕЛЕШНЕ ИЗ СУДОНЕ ПРНКСЕ ПО НРИВИЧНИП ДЕЛИМ КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Касационог Суда

(НАСТАВАК) Као коисеквенца целокупног излагања излази: да је правилно само оно схватање, по коме у овом случају стоји дело ФалсиФиката исправе, у идеалном стицају с делом преваре.

') Тако Оићамвеп § 193, И, прот. КоШег 10(5. 2 ) Уп. ОШгаивеп § 193, 12, Рг.шћ § 193, IV. 3 ) Уп. ОррепћоГ § 193, 27 , Кгопесћег 532. НегсћздепсМ узима, да су довољне и раније околнооти, н пр. претња пре изјаве учињена.

Према томе погрешно је, што се ни у оним судским одлукама, по којима се учинило да овде стоји ФалсиФикат исправе, нигпта не говори и о његовом идеалном стицају с преваром 1 ). Сем тога у изиетим случајевима учињене су још и ове погрешке: 1). Погрешно је узето да дело овога ФалсиФиката долази под пронис § 14/. к. зак., кад је кантарска прпзнаница јавна исправа, већ овде стоји дело из § 148. т. 2. казн. зак. 0 овоме стоји тачна одлука опште седнице Касационога Суда. од 2/1 1907. год. № 12752/906. 2). Погрешно је у првоме случају узето. да стоји дело ФалсиФИката у покушају, већ стоји свршено дело нз пом. § 148. к. зак., чим је исправа употребљена, без обзира да ли је варање успело, јер со то код ФалсиФиката но тражи. 17. Кад се оптужени за дело фалсификата осуди на казну затвора, он у опште не може бити осуђен на губитак грађанске части, па то не може бити ни онда, кад би дело фалсификата било у идеалном стицају с преваром. Први случај. Н. Н. оптужен је за то, што је преправио једну кантарску признаницу и употребио је у намерп преваре. Првостепени суд осуди га за дело ФалсиФиката из § 147. к. зак. иа 6 месеци затвора, а на губитак грађанске части не осуди га. Апелациоии Суд пресудом свога II оделења од 22. IV 1909. № 1968, преиначиту пресуду и оптуженога осуди на 2 године затвора и на губитак грађанске части за 1 годину дана, за осуду на губитак грађанске части, Апелациони Суд у побудама сноје пресуде позвао се само на општи пропис § 34. к. зак., чиме та осуда у овом случају није ни у колико мотивисана. Ова пресуда Апелационога Судаоснажена је, такође без нкакве мотивације од стране I Оделења Касационога Суда, решењем од 23. V 1909. № 6188. Други случај: II. Н. оптужен је за исто дело, учињено под истим околностима, као и у првоме случају ндеални стицај ФалсиФиката исправе и преваре. — Првостепени суд нађе да оптуженога ваља казнити за дело употребо лажне исправе (II одељ. § 147. к. зак.) па га за то дело н осуди на 6 месеци затвора и на губитак грађанске части за годину дана, не дајући за ову осуду никакву мотивацију. Ту пресуду одобрн I Оделење Апелац. Суда својом пресудом од 13. I 19:10. № 184. Ну Касациони Суд поништи ову пресуду Апелационога Суда примедбама свога I оделења од 12. марта 1910. године №3181 са ових разлога: »За кривицу због лажних исправа, у Глави XIV казн. зак., за какву је опт. Милоје осуђен, није предвиђено у за-

') Наша еудска пракса по правилу обраћа мало пажње на тачно утврђивањс идеалиог стицаја и продулшог злочина. Ова грешка можо у ствари бити без значаја, кад суд кривцу добро одмери казиу према учињеном делу, али, се она инак не можо нравдати.