Полицијски гласник

СТРАПА 196.

ПОЛИЦНЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 25.

копу, да ће се оптужеии, у случају осуде иа казну затвора за дело оне врсте, осуђттпати и на казну губптка грађанске части. С тога је Апелацпогш Суд погрешио, п1то је у свему одобрио пресуду првостспеног суда, којом је оптужеип за ово дело поред казне затвора осуђен и на губитак грађанске частп, без обзира на то, што се ово дело по правилу казни робпјом, кад већ ииачо за дела ове врсте, за која је казна затвора као редовна прописана, губитак грађанске части у закону није предвиђен. Ову казну ни нрвостепеии ни Апелационп Суд није могао у овом случају засновати на § 18. казн. зак., иа којн се у ирес-уди позвао, јер овај закопски пропио садржи наре1)еље, ио коме ову казну губитка грађанске частп редовпо повлачп казна робије, а не и казна затвора, уз коју се оптужени на губптак грађаиске части може осуднтп само у случајевима, гдо је то законом предвн^ено за нзвеспу ирсту кривнчних дела. Ношто смо овако пзнслп како су ова диа случаја распраиљена код иапшх судова, прећн ћемо на оцепу изнетпх правинх случајева. Оба случаја идентпчна су п престављају идеални стнцај д^ликата: ФалсиФиката исправе и преваре. Оитуженицн су овде ФалсиФиковалп кантарске признанице у цељи преваре и како су те призпапице и употребили и тиме извршилп дело преваре, наплативши од купца веће суме но што им припадају, они треба да буду кажњени за ова кажшива дела, учињена у идеалпом стицају. Казна им се има да одмери с обзпром па § 68. к. зак. Према томе како се ФалспФикат јавпе исправе — каптарске признанице — има да казни по § 148. т. 2. а превара по § 252. к. зак., казна се има изрећи по § 148. к. зак., јер је он строжији. А шта ће бити са споредном казном губитка грађанске части, на коју би свакако ваљало да се осуди овакав ФалсиФикатор и варалица? По § 252.. к. зак. осуда за дело преваре увек повлачи за собом и споредну казну губитка грађанске части, а овде не само да је учињена превара већ имамо случај преваре под отежавајућим околностима — средством употребе ФалсиФиковане нспрлве — (или случај квалификованог ФалсиФиката исправе). Тако би одиста требало да буде, али по нашем закону не може тако да се судп са ових разлога: Кад се казна изричс по тежем закону, онда се тај закон у целостп има и да примени, а не може да буде да се по њему пзриче главпа казна, а по другом закону, по коме се оптуженом не суди, да се изрече споредна казна губитка грађанске части. Овакво поступање било би противно зг«конском правилу о кажњавању идеалног стицаја, које је узакоњено §-ом 68. казн. зак., јер би се тада оптужени у ствари осуђивао по оба ова закона, а то пе може да буде х ).

Ј ) Пиди о овоме Уџбеник Кривичног Права од Хуга Мајера — АнФелда, стр. 358. пр. под 33 и Олсхаупои, Комептар Пемачцог Казв. Зак. код § 73. к. з.).

Према изложепоме грешка је у томе, што сс код ФалсиФиката у опште није законом допустила Факултативна осуда иа губитак грађапске части, кад већ стоји правнло из § 68. к. змк., па би онда судовн могли оптуженога да осуде на ову казну, и на случај да му казну сведу па затвор, чему би, наравно, по правилу имало места опда, кад је ФалсиФикату мотив користољубље. (НАСТАВИЋЕ ГЕ1 ИНТЕРНАЦИОНАЛНА КРИМИНАЛНА ПОЛИЦИЈА од Р. А. Рајса, прОФесора упиверзитета, управника писгнтута за полпциску науку у Лозагш. У Берлпну н другил1 великим градовима свпју земаља, на шта више п у малим градовима п по селима изврше се пр<чсо године мпоги преступп и злочиип, чијп учипиоцк избогиу казну нросто тиме, што сс по пронађу. Оиај пепроналазак долом тежнх злочинаца долази данас проото услед иедовољностп данашње наше полициске организације. Ја тиме нећу да учнпим апсолутпо никакав прекор поједииим полициским чиновницима, јер они чине већином, што лежи у њиховој моћи, всћ организацнји као таквој, организацнји, која зависи од влада и од парламената и градскпх управа. И оувише често власти мисло, да су учпниле своју дужност, ако пзношење ћуброта преко чптаво војско упиФормпсанпх, крутих, старих подОФпцира тако уреде, да се у ".I часова и 1 мннут вишо на улпци пе внди ииједан сандук са ђубретом. На кримнпалну полицпју, то јест полицију, која треба да отк[)ива и хапси злочинце и да свој живот свакога дана па п свакога сата ставља на коцку у борбп против злочннаца, мнсли се саовим мало. »Криминалери 11 могу чпнити што хоће, под условом само, да државу стају што је могућно мање пара. У парламентима н градским заступништвима још је горе. Сама реч по шција нзазива тамо од.мах читаву збрку од критика: полицпја не ваља нигата, полиција је сувише брутална, полиција много стаје и т. д. Захтевани крсдити одобравају се с муком, а често се никако и не одобравају. Понајвшпе се пикада и но мисли, да у данашњој државп има две војске: ирва војска, која ће једном бранити земљу од евеитуалпог непрпјатеља и полицпска војскп, која сваког дана стоји на ратној нози. За прву војску државе издају сваке године милионе, за другу пак често им је сваки грош и одвише, на име кад сс то тиче кримииалне полиције. Само се по себи разуме, да је модерна организација криминалне полиције под оваквим приликама крајње тешка,

Овде радо указујемо на то да је ово запажено и лепо исправл.ено у пројекту нашег иовог казн. зак. (в. § 05. пројекта).

па шта више и немогућна. Једна стара за моју земљу сасвим иељубазна, а у данашњим приликама потпуно лажна пословица вели: Раз <Г аг§еи1, раз с!е 8шве; међутим она изврспо пристаје за полициске органе: Ра» сГаг^еи!;, раз (1е роПсе, т. ј. без довољно новчаппх средстава пије могућна нока рационална организација полиције. Наравно да новац не чини све. Са највећим новчаним средствима, алп без ваљаних стручњака, ниједна земља неће успети. да организује једну добру криминалну нолицију. Морам сада признати, да је у овом погледу у појединим земљама нешто учињено, али свакако још не довољно. Тако је Француска створила »1зп&ас1е8 тоМез«, покретне криминалне бригаде, које су се у пракси већ одлпчно показало. Саксонска је следовала примеру Француске и основала саксонске покретне кримнналне брнгаде нницијатпвом дрездапског полицијског иредседника Кетнга, који се и пначе увек вндно старао за побољшање криминалне полиције п њепих помоћних средстава. Ову несумњиво корпсну, ја ндем шта више још даље : потребну установу, критикују некп људи, који би требалп да буду боље обавоштени, као »музику будућности«. Јесте,. музика будуКности за многе државе, али музика врло потробна. Премда је организацијн националне криминалие полиције данас сасвим немодерпа н непотпуна, ње потпуно нема за интернационални саобраћај. Па ипак је једна таква оргаипзација апсолутно потребна у интересу ннтернационалне сигурпостп. Интернационални злочиици, чијп је број сваком годином свс већи, користе со данашњим енормним саобраћајним олакшпцама и раде час у овој, час у оној земљн. Они се појављују и ишнезавају на позорници као вештице у бајкама. Полиција јс према њима попајчешће пемоћпа, јер злочинцп оетају само најкраће преме у једном месту па одмах преносе своју радљлвост у неку другу земљу. Док се сада ова »дипломатским путем" умоли за хапшење п издавање (ако се у опште зна, где је лупеж отишао), интернацпоналац је већ одавпо опет променио своје поље операција. Кад би се сваки пут долазак и одлазак једног таквог интернацноналца доставл>ао неком централном надлештву, оида би његово хватање било сигурно. Да би се са успехом могла водити борба против интернационалног света лопова и злочинаца, морамо имати један интернационални централни биро за обавештења, који би стајао у директној вези са свима националним и градским полициским органима. Један такав интернационално полициски биро мора битн створен на сличан начин као светски поштански савез и т. д. то значи, он мора радити за све државе и оне би га морале издржавати. Испитајмо сада укратко, у чему би се састојали задаци једног таквог »интернационалног полициског бироа". У првом реду мора се ту поменути надзор над интернационалнпм хотелским