Полицијски гласник

БР0.1 25.

СТРАНА 197.

лоповима, опасиим крадљивцмма, пустоловима свакс врсте, трговцима са девојкама и т. д. и то би се ова контрола морала извести од прилике па овај начип. У једно место, узмпмо Женеву, присме нски мнтсрнационалац и ту одседне у иеком хотелу. Он ту не »ради® већ само припрема неки »удар*. Женевској полицији оп је познат било по томе, што је он с њоме већ долазио у додир, било по његоној слици у интернационалном злочиначком албуму. Оиа сада депешом одмах извештава интернационални полициски биро о његовом доласку, а биро одмах тражи међу потерницама, које му се такође телеграфским путем увек и одмах достављају. да ли има која за дотичног интернационалца.. У случају да има, извештава се женевска полиција, да одмах мзвршм хапшење, пре пего би тица поново одлетела. Овде би ми се могло одговорити, како женевска полиција треба само да потражи у лмстовмма, којм доносе потернице, па да дозна, да лп постоји неки палог за хапшење. Али свакп практичар зпа, колмко то дуго траје, докле следује расппсивање за једног таквог интернационалца и колико је важно у таквим пословима бити мзвештен што је могућно пре. Сем тога полициске власти врло ретко нмају многе стране листове, којм доносе потернице и који су често штампани иа језику за њих страном. Зато се оне онда задовољавају, да класирају само расппсивања из своје земље. Вратимо се сада на наш пример и узмимо, да пе иостоји никакав налог за хашмење. Женсвска полиција посматраће сада лопова, па ће опет јавити централном бпроу његов одлазак, а по могућству и место или правац, куда се кренуо. Биро извештава потом полицнску власт дотичног места о доласку „немилог клпјента". Вођење надзора над њим није тако тешко под таквим околностима. Да би се олакшао односно омогућио такав интерпационалан иадзор над злочинцима, мора интернационални полициски биро из описа приспелих од разних полициских влисти и ФотограФија интернационалаца начинити албуме, најбоље у облику париских »В. С. V.", па те албуме раздати устаповама за безбедност у разним државама. Интернационалном полициском бироу био би и то задатак, да бдн над новчаном пијацом с обзиром на берзанске хајдуке, којих је данас стално све више и више. Колико се швиндлерских предузећа дапас остварују и на страни протурају. Колико је малих људи изгубило своју поштену замуку на разним страним сумњивим акцијама. Санирање ових прилика (акције су приватие и не продају се на берзи) може се извести иосредством интернационалног надзора преко установе, коју иредлажем. У интернационалном полицнском бироу, коме би се могло дати име »Иитернацнонална Полициска Централа« или ,)1п8Ши1 с!е РоПсе Гп^егпаИопаЈе«, моралн би се опробати и разни поступци за рапознавање крпваца и др. новине, које би са разних страна биле предложене, па би се најупотребљивије методе препоручиле, да се свуда приме. Сем тога ин-

ститут би требало да има једну лабораторију, којом бм морао руковати какав искусаи стручан техничар. Нарочнто треба желети једиу такву интернацмоналпу лабораторију за пробе у интересу јединства полициских метода, јер сваки практичар зпа, да је баш у интернационалном саобраћају јединство метода од необнчне користи. Интернацнонална лабораторија којој може стајати на расположење довол>но материјала из свију земаља, морала би тада на пример одлучити, којој бп дактилоскопској методи регистрмрања, од којих сада имамо од прплике једно туце (скоро свака земља регистрира на други начин !) дала првенство и која би се следствеио увела као интернационална. Пошто би персонал централног надлештва наравно био такође интернационалан, не треба се бојати да Ке бити претпостављања једне методе из националне саревњивости. Одељењу за лабораторију била би још дужност, да позива чнновнике из споразумиих држава и да их улознаје са уп.;требљивим техничким новинама и да им препоручп њихову употребу. Централно надлештво могло би издавати и један повремени часопис, у коме би се кратко излагале све новине из полициске службе, које се појављују у разним стручпим списима. Напослетку могло би се још ножелети, да се централном надлештву придода једна интернационална покретна бригада, која би се састојала из изабраних дедектива интересованих држава. Чланови ове бригаде придодавали би се нацмопалним криминалним чиновницима по жељи и на трошак интересапата а у случају интернационалпих потера. Један такав заједнички рад интернационалног елемеита са националним иоказивао бп у таквим случајевима одличне резултате. То би били укратко главни задаци иитсрнационалне полициске централе, коју ја иредлажем читав низ годииа. (Полициски комесар ШтауФер у Швелму био је у своје време тако исто препоручио оснивап.е таквог института само па другој основи.) Из разговора, које сам водио о овој теми са високим полициским службеницима разних земаља, могао сам увидети, да би можда већина држава пристала на оснивање интернационалне централе, само кад ту не би било једне црне тачке: аолитичк а иолициј а. Онн се боје, да би централа вршила и политичку полицију. По моме мишљењу та је бојазан неоснована, ако се управа института повери личностима, чија би непартајичност била призната. Те би личности онда већ пазиле, да се врши само криминална полиција а нипошто политичка полиција за ма коју земљу. На другом месту ја сам већ указао на то, да је криминална полиција по своме бићу интернационална. Она не распитује за народност жртве једиога злочина. Она мора штитити живот и имање свију лица и ако су та лица каквим злочином оштећена, онда она мора учиниоце предати суду ради казне. Али да би тај задатак могла испунити, њој се мора дати могућност брзог иостуаања, које не спре-

чавају никакве државне границе. Томе би врло много доиринело оснивање иитернационалне полициске централе. 0 иемачког М. Ј. П.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (ПЛСТАВАК) Један члан ове дружине узе па себе да ме спреми и научи вештини »запата к , али мене су позвали на посао и пре но што сам учење и отпочео. Код Петерса сам спавао са дванаест до петнаест кријумчара Холанђана, Данаца, Швеђана, Португалаца и Руса, само иије било Енглеза, а била су два Француза. Сутра дан по доласку кад се сваки спремаше да потражи свој бедни одар или мрежу за спавање, Петерс дође у нашу собу, која није била ништа друго до подрум састављен са његовим и тако псто пун дењкова и чамаца да смо једва нашли место да повежемо мреже. Петерс је био заменио своје обично одело, радника за крпљење лађа и једрила са капом од коњске длаке и огртачем од црвенс вуне закопчаним иа грудима једном сребрном иглом, која је служила у исто време и за прочишћавање Фаље ватреног оружја; носио је танке рибарске чизме са сарама које се дижу до бутина или се спуштају испод колена: »Хеј! <( викну с врата ударајући о земљу кундаком од карабина, »спремајте се !!! спремајте се ! спаваћемо други дан... Јавили су за »Веверицу® за вечерас.... треба видети шта има у трбуху... свиле или дувана... Устај!.. Хајдете моје морске свиње!..® За тренутак сви су били на ногама. Отворише један сандук и сваки узе по карабин и по дугу пушку, два пиштоља и нож или секиру, и пођемо пошто смо попили неколико чаша ракије, а и тикве су нам биле напуњене. У овом тренутку паша је дружина имала свега двадесет људи, али су нас стизали или чекали на разним местима појединци тако, да нас је на обали морској било четрдесет и седам не рачунајући две жене и иеколико сељака из оближњих села, који су дошли са товарним коњима које су били сакрили у шунљини једне стене. Била је ноћ у велико, ветар се мењаше сваки час, а море удараше тако силно да нисам схватао како може лађа да се приближи а да се не разбије о обалу. Још више ме у овој мисли утврди то што сам при светлости звезда видео једну малу лађу како се на води нија као да се боји да приђе. Објаснили су ми после да овај маневар није имао ништа друго за циљ до уверити се да ли су све припреме за истоваривање свршене, и да ли нема какве опасности. Доиста, пошто је Петерс упалио и одмах угасио једну лампу са реФлектором, коју је јодаи од нас био понео, »Веверица® диже на катарку једну светл.иљку, која