Полицијски гласник

СТРАНА 198.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 25.

со чиљаше да гори и да се гаси као свитац у летњој ноћи. Видесмо је после да дође на један пушкомет од места где смо ми били. Наше се друштво подели тада на три групе. од којих две беху ностављене на петстотина корака напред да задрже царинаре ако их ђаво натента да се јаве. Људи иа ових двеју група распоредшпе се у ланац са канапом на левој руци, који везиваше једног за другог. На случај узбуне јављало се лаким трзањем канапа, и пошто је сваки пмао наредбу да на овај знак одговори пуцањем, то се у случају напада пуцање протезаше целом линијом и то непрекидно узнемирава царинаре. Трећа група, у којој сам био и ја, оста на обали мора да штити истоваривање и да помогну нстоварнвати. Пошто је све било готово, пас пз Новог Света, о коме сам већ говорио и који је био с нама, јурну на команду у пенушаве таласо и пливаше снажно у правцу ка »Веверицн«; један тренутак после видесмо га враћа се држећи у устима комад ужета. Петерс шчепа уже и поче га вући к себи давши нам знак да му помогнемо. И несвесно сам послушао заповест. Уже је било од неколико растелмаја и на другом крају приметим повезано као бројанице дванаест малих буради који нам се приближише пливајући. Тад сам дознао да лађа није смела прићи обалн због опасности да се не разбије о гребене. Бурад су била обложена неком материјом што не пропушта воду; одвезасмо их и натоварисмо на коње да се одмах испразне у унутрашњости земље. Друго шнљање би са истим успехом, али у часу кад примасмо треће, неколико пушака јавише нам да су наше страже нападнуте. „ То почиње бал, рече мирно Петерс, видећемо ко ће играти"... и узев свој карабин оде к стражи која се беше скупила. Пушкарање поста чешће; имадосмо два мртва и четири рањена. По пуцању царинара видело се да је њих внше, али они уплашени, бојећи се какве заседе, ие усуђиваху се да нам се приближе и ми успесмо да утекнемо, а они и ие покушаше ни најмање да нас у томе спрече. Још у почетку битке »Веверица® је дигла котву и отишла на пучину из бојазни да ватра не привуче у ове крајеве државну крстарицу. Казали су ми да ће истоваривање извршити вероватно на којој другој тачци обале, где пошиљаоци имају мпогобројне познанике. Чим смо се вратили код Петерса, а то је било у свануће, легао сам у моју мрежу и нисам устајао за четрдесет и осам сати. Ноћни умор, влага која се беше уиила у моје одело, и истовремено знојење од посла, неспокојство у новом положају, све се то скупилода сам клонуо духом; грозница ме ухвати. Кад ме она пусти кажем Петерсу да ми је занат врло тежак и да 1)е ми он учинити задовољство ако би ме отпустио. Он то прими тако хладно да сам се ја изненадио, даде ми чак стотину динара. Дознао сам после да ме је нратио неколпко дана да се увери да ли ћу отићи у Лиљ као што сам му био рекао.

И доиста пошао сам из ове вароши обузет детињастом жељом да видим Франсину и да је поведем у Холандију где сам мислио да се настаним. Али моја непромишљепост 6и одмах кажњена. Два жандарма који су били у једној каФани приметише ме кад сам прелазио преко улице и падне им на памет да пођу замном да ме питају за исправе. Они ме стигну на савијутку једне улице и видев ме уплашеног реше се да ме затворе. Затворили су ме у бригадном затвору. Одмах сам почео тражити начин како да побегнем, кад чујем да жандарми вичу »ево поште из Лиља. — За кога?" и доиста пред затвор дођоше два човека из Лиља и питаше има ли лово. »Има одговорише они што су ме затворили. Имамо ту некога Леже-а (то сам име био узео) кога смо нашли без исправа". Отворише врата и каплар из Лиља, који ме је виђао често у »Малом Хотелу (< узвикну: а, па то је Видок! — Морао сам иризнати и после неколико сатп улазио сам у Лиљ између два телохранитеља. Шеста глаза. У „Малом Хотелу" нашао сам већину оних апсеника који су пре мога бегства били пуштени у слободу: неки од њих су, тако рећи, само мало одсуствовали; били су оптужени за иове злочине или за нове преступе. Међу њима био је и Каландрен, о коме сам раније говорио, који је пуштен 2. био затворен понова 14. као извршилац једне опасне крађе и као саучесник разбојнпка (сћаиГГеигз.) којих је и само име тада улевало општи страх. Због мога гласа, којн сам стекао разним бежањима, ови људи ме примаху као човска на кога се могло рачунати, а и ја нисам се могао одвојити од њих. Окривљени за тешке злочине пмају велике користи да крију наше планове, док они грешници, који су онтужепи за прост иступ, могу нас издати због бојазни да и сами не одговарају, — таква је апсанска логика. Побећи, међутим, било је врло лако; ево, иека се суди по опису наших апсана: седам квадратних стопа, зидови од једне цигле, нрепокривенп укрштеним талпама укованим гвоздепим клинцима; један прозор висок три а широк две стопе на њему три реда рсшетки, а врата превучена лимом. Са таквим предострожностима апсанџаја је сматрао да је за своје питомце сигуран и зато је своју дужност занемаривао. Вио сам затворен у једној од онпх мрачнихсобицанадругом спрату са неким Дихамелом. За шест динара један притворепик, који је вршио дужност вратара, набави нам две тестерице, једно длето и двоје кљеште. Имали смо калајне кашике, (апсанџија сигурно није знао шта апсеницп од њпх могу да почине) а познавао сам кључ од апсана; био је исти за све с једног спрата. Направио сам модел од једне велике шаргарепе, затим сам направио калуп од средине хлеба и кромпнра. Требала нам је ватра; направисмо жнжак од парчади сланнне и од крпица једне кончане капе. Најзад, кључ би излнвен од калаја, али није био још добар, него је тек после више покушаја

и дотеривања могао послужити. Кад смо тако постали госиодари врата требало нам је још направити на зиду једну рупу која би водила у шупу општинску. Неки Саламбије, који је био у последњој соби тога спрата нађе начин да ископа ову рупу пресекав једну талпу. Све је било готово за бегство, само смо чекали скоро вече. кад ми апсанџија јави да је време мога затвора у ћелији истекло и да ће ме затворити са осталим затвореницима. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена сунам ова питања: I Једаи полнцијгки писар пнта: »Један грађаинп поднео је акт среекој власти н преставио: како царинарпица иеће да изврши увозну експедицију зеленог камена (галице) и плавог камена на његово нме, докле не поднесе дозволу да може држати и продавати ове ствари па је тражио да му се да таква дозвола. Како среској власти нису познати прописи, по којима се дају ове дозволе, јер нема при руци санитетске законе и расписе, то молим уредништво да изволи изнети у своме листу: под којим се условима и погодбама дају овс дозволе«. — На ово питање одговарамо: Наредбом Мипистра Унутрашњих Дела од 1. септембра 1882. годипе СБр. 2542, оглашене су за отровне ствари и плави камен (бакра-сул<1>ат) и зелепи камен (феросулФат). По тачци А. ове наредбе, трговци могу увозити и продавати ове ствари, кад испуне услове, који су прописани у правилима о држању и продавању отрова и отровиих ствари, н распису од 15. децембра '899. годпне ОБр. 13069. Услови се, пак, ови састоје у овоме: Лице, које хоће да увозп и продаје поменуте отровне ствари, мора бити српски грађанин и имати сва гра^анскаправа. Ако испуњава ове услове, оно подноси молбу окружном начеству, и начелство одређује комнсију ради полагања прописаног испита. Комисија испитује молиоца о овоме: 1. У којој је мери отрован — здрављу шкодљив сваки поједини артикал, чије држање и продавање тражи; 2. Како се, и по чему се распознаје сваки од побројаних артикала; 3. Како се употребљује у индустрији, и пачин како сс справља сваки од њих; и 4. Како се морају држати у дућану ови артикли, и како се њима има руковати у смислу правила од 1. септембра 1882. године. Кад молилац повољно одговори на сва постављена питања, опда му начелство издаје потрсбну дозволу и према истој царинарнице морају дозволити увоз помеиутих артнкала. Све таксе око полагања испита подноси сам молилац у смислу расииса од 8. августа 1900. год. СБр. 7303.