Полицијски гласник

СТРАНА 220.

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 28.

онда се одма имао сваки даљи рад лрекинути и оптуженоме није требало ни судити, дакле није требрло поротницима ни постављати питање о његовој кривици. У конкретном случају, Касациони Суд могао је по, § 276 само у особеном писму приметити суду, да је учинио погрешку, што је противно § 235. казн. зак. оптуженога осудио на казну. По нашем мнењу осуђени би у овом случају могао тражити и добити поновно суђење овога оптужења, аналого пропису т, 3. § 350. кр. с. пост. (наставиће се) ФОРМАЛНЕ ОРИМЕДБЕ НА ПРОЈЕКАТ НАЗНЕНОГА ЗАКОНИКА ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ од Живка Топадовића

(СВРШЕТАК) § 280, хоКе да казни зеленаштво. »Ко при каквом теретном уговору уговори за себе какву прекомерну имовну корист.® А ако зеленаш уговори дадужник има да врати дупло не њему него његовој жени, или пријатељу и т. д. онда неће бити кажњен. Зеленаши Ке поздравити ову стилизацију. У љој ради постигнућа циља Фале речи: уговори за себе или за другога. По | 301. »при уговорима сматраће се да је превара учињена.. 3) ако је (једна страна) обманула другу страну о... количини корисних делова какве робе.® Ако му је тврдио да ракија има 15 гради а она има свега 10? Јесу ли алкохолна пића кориснија што у њима има више алкохола? Ја сам место корисних рекао егГогс1ег1јсћ — нужних, захтеваних, тражених. У истом параграфу тачка 4. обмана о пореклу робе није услов за продају, него услов за куиовину, јер услове те врсте поставља само купац. Ја сам превео са каиГуегкга^ — уговор о куповини. По § 326. казниће се телеграфски чиновник који „садржину телеграма саопшт I лицима којих се телеграм не тиче," Ваљда којима он није упућен? Много пута се баш телеграм трећих лица особито много »тиче«, на пр. каква вест о банкроству или о стању пијаце, догађају који утиче на цене и т. д. 2. Примедбе друге врсте односе се на двомислено или нејасно стилизирање законских одредаба. § 51. тач. 5. »Све до навршене двадесете прве године осуђени малолетници издржавају казну одвојени од пунолетних и у нарочитим казненим заводима. 0 То се може да разуме двојако: 1) одвојени од пунолетних у заједничким заводима или у.нарочитим заводима; 2) одвојени у нарочите заводе од пунолетних. По § 147. »у случају тешке повреде из нехата учинилац ће се казнити.« Израз »тешка повреда« употребљава се тек у овоме параграфу, и то без ознаке коју од напред изложених повреда закон квалиФикује као тешку. С тога би у загради требало да стоји „тешке повреде 141).«

| '^70. гласи: Ко силом употребљеном противу каквог лпца или претњом истовремене опасности заживот или тело чије, одузме коме какву покретну ствар." Какав, чије, коме... По овој стилизацији је са свим могућно да се сила или претња употреби противу 'једнога лица (на пр. противу детета) а да се ствар одузме од другога лица (на пр. оца). У мотивима (стр. 608) вели се да се код разбојништва „ употребљава сила и претња према извесном лицу, носиоцу аравп. које се вређп одузимањем ствари." То тачно одговара научном појму разбојништва. Али употреба неодређених заменица у дефиницији чини да се мотвима каже једно, а у закон се пигае друго. Место чије и коме, ваља рећи његов и њему или томе. По § 294. »стечајни дужник који је противправно измирио аоједине своје повериоце на штету других својих поверилаца, казниће се. к Је ли довољно ако је измирио само једнога, или мора бити више поверилаца? Врхунац неодређености постигнут је у § 352. »Новчано до триста динара казниће се ко без одобрења надлежне власти држи јавне иреставе или томе иодобно, у случајевима где је то одобрење потребно." Овај параграФ нема ни једнога јединога стабилнога елемента. Преставе. Шта је то престава? Да ли изношење истинитих или измишљених догађаја, да ли ради материјалне добити или бесплатно? Је ли »престава« један политички збор на коме се отпева која песма? И кад се најпре употреби једна неодређена реч, онда се каже „и томе подобно !« Такво редактирање закона није ништа друго него отварање врата најпунијој самовољи његових извршилаца, самовољи која ништи углед права и поткопава егзистенцију правне организације. 3. Велики број ситнијих грешака су плод недовољне пажње при редакцији закона. Врло је неугледно на пр. да с*е, кад се у једноме параграфу набрајају више случајева, час пише: а), б), в), а час опет 1.) 2.) 3.) и т. д., или се час употреби један ред речи, час други ред речи. У § 94. каже се „Устав земаљски."То је погодан израз за једнога српског журналисту, неупотребљив за правника, а немогућан за законодавца. Устав је државни а не »земаљски.« Или на пр. вели се народски: новац »који је у теча ЈУ У нашој држави« (§ 197) »дела извршена према нашем владаоцу.« Јесам ли и ја немачким језиком требао да преведем »нашем владаоцу"? Једно исто лице час се зове кривац (§ § 97, 156,. 285 и т. д.), час ироузроковач (150, 156, 157, 158,), час учинилац (§ 151. 154). Негде се каже за деликтну радљу кривица (§ § 140, 324), ма да се свуда редовно то зове кривично дело. У § 154. у првом одељку вели се »проузрокује опасност« у другом одељку »довео у опасност.« У § 156. у првом одељку се вели »опасност за имовину,« у другом »опасност за ствари.« »Здравље« се у првом одељку изоставља у другом уноси. У § 158. вели се »ко под горњим условима проузрокује.« Међутим није реч

ни о каквим условима него о радњама којима се опасност проузрокује. С тога је трсбало рећи »ко горњим радњама проузрокује.« § 161. казни нехатно поступање особља при вожњи иароброда. А зашто не" брода у опште, где би био обухваћен и појам електричног брода или једрилице? У § 179, вели се: »Нрописи овога параграФа примењују се и на ове случајеве: тач. 2. кад ко сам стави свој потпис на какву исправу услед тога што је обманут о њеном садржају држећи да се иотписује под какву другу исправу или под какав други садржај а не под онај који је потписао.« Ко ће ту бити кажњен? Да ли онај »ко сам стави свој потпис?« Зашто се не да пропису стилизација из које ће се кривац видети? У § 209. говори се о казни онога који одузме дете испод власти законитих ста- ф ралаца. Тачка 2., одељак други вели: ако је томе иовређеном лицу причињена тешка повреда«!. Повређеном лицу причињена повреда! Међутим је јасно да ваља рећи: одузетом лицу причињена повреда. § 11 вели: »Као дажавни службеници имају се сматрати сва она лица која се налазе у служби државних и општинских власти, а нису постављена Краљевим Указом, и лица војног реда која су овим властима одређена на службу.« Све до парагра1.а 266. оперише се са два законски одређена термина: државни чиновник и службеник. Али у § 266. и 289. појављује се једна нова категорија: званичник. Ко је тај? Слично томе у закону се на више места говори о тутору и о старатељу као о двама разним лицима, и ако је закон о старатељству ту разлику пре толико година укинуо. По § 302. казни се као превара у виду заната »превара извршена при војним и државним лиФерацијама.« Зар војска није државна установа, зар војне лиФерације нису такође државне лиферације? Ако се војне лиФерације нарочито хоће да нагласе онда треба рећи: при војним и осталим државним лнферацијама. Други одељак параграфа 353. гласи: »Исто ће се тако казнити и онај, ко другога наведе, да учини ово кривично дело.« Ради чега је оваква одредба била нужна у слецијалиом делу закона, кад у општем делу постоји § 57. који се почиње речима. »Ко другога умишљено наведе или потстрекне да изврши какво кривично дело, казниће се као да га је сам учинио«? Уношење нарочите одредбе у специјални део може довести кога на мисао да одредбе општег дела не вреде за цео специјални део него само за одељак о злочинима. Оправдање би се једино могло наћи у захтеву § 57. да кажњиво навођење мора бити умишљено, док по § 41. »преступи се казне и онда кад су из нехата учињени, изузев случајеве, које је закон изрично предвидео.« Специјална одредба је била нужна да омогући кажњивост нехатнога навођења. Међутим ако се деликт из § 354. ближе посматра видеће се да је по пророди његовој не-