Полицијски гласник

СТРАНА 239.

впца једног ие може ослободити кривице другог, већ свако за своја дола има да одговара. По мишљењу лесковачког Првостепеног Суда са наведених разлога, регрутни списак приложен актима пуноважна је исправа и као такав може у себи садржати и дело ФалсиФиката, па и садржи. И по нашем § 147. кривич. законика. а и по теорији, исправа у кривичном правном смислу, јесте сваки предмет, који је направљеп у намери да својом садржпном докаже једну правно важно чишеницу. Код јавних исправа, закон придаје веН самој Форми пзвесан поавни значај, без обзира толико на саму садржину, јер се тиче једног елемента правног поретка, код кога посебна права уступају, те и с обзпром на ово чисто теорпско разлагање, овде може постојати дело ФалсиФиката као што је и суд узео. Пренначење и лажно правл)ење, једпно су две Форме којима се врши ФалсиФиковање исправа. Овде је случај лажног прављења. За ФалсиФикат тражи се: I. Промепа истине у писмену, а по једном од начина предви^ених законом. II. Штета или могућност ттете, која произилази из те промене и III. Намера да се шкоди, т. ј. намера да сс прибави себи или прибави другоме једно незаконито добро. Првп елеменат, промена истине, нма четири услова: 1. Промену истине; 2. У једном писмену; 3. Промену, која се односи на Факта, које писмено има за циљ да констатује; и 4. Да је учињена под погодбама означеним у закону. Код другог елемента, штете или користи, треба имати у виду: 1. Није потребно, да промена истине која се обележава као ФалсиФикат буде намењепа за арибављиње једног новчаног добра.. Довољио је да се том иромепом пмао циљ, да се прибави једно добро »недопуштено", »незаконито«, макакво: новчано или морално. 2. Није потребно, да се са лажношћу, ФалсиФикатом имала намера да се прибави незаконпта добит самом себи, довољно је: да се је имала намера да се прибави. тако незаконито добро, и другнма, без обзира и на лични интерес онога, којп Фалсификат гради, и најзад 3. Смисао кривице пе зависи од евентуалног резултата ФалсиФиката. Тај смисао треба да се суди по намери онога који га је учинио у моменту кад је мењао истину. Може бити да се жељенн циљ не постигне, алито је индиФерентно за оцену постојања самога ФалсиФиката; гледа се на то шта је учинилац хтео са тим да постигне без обзира на то шта је и постш ао Код трећег елемента, намеро да се шкоди илн користи треба узетн у оцену следеће: 1. Штета се може само састојати у повреди једног права;

2. Са свим је свеједно да ли се то тнче права приватног или социјалног; 3. Ако се тиче лрава приватног, не мари да ли је повређено право новчано или морално и 4. У сваком случају, није неопходно да штета буде неизбежна последица промене истине; доволзно је евентуална штста. Сви овп услови траже се и по нашем кривичном закопику за појам ФалсиФиката а и по теорији (види Ценића стр. Г>05; Листа (превод) стр. 618; Бернера стр. 220; ОаггаиЛ-КгаИс Ш. р. 502). И у овомо случају свипотребни услови за појам ФалсиФиката испуњени су, јер су у регрутном списку по начину који је прописан регрутним правилима, неверно представљени нзвесни подаци, којим су се користила два регрута В. и Б., а новредило једно право државе, да пхможе узети у војску за 2 године. Намера, да су оптужени часпици хтели да помогну овој двојпци регрута види се и из самога писмена, а и начина на који је оио грађепо, јер су сви часници и пред регрутном комисијом морали потврднти да су сви податци у регрутпом сниску истинити и ако у ствари не стоје. Лесковачки Првостепени Суд налази да овде ни у ком случају не може постојати дело из тач. 16. § 133. казненог зак., као што Касац. Суд у својим примедбама наводи, јер се тај параграФ, искључиво односи на чиновнике, а по § 1. зак. о чиновницима грађанског реда чиновници су само они који се указом постављају, а познато је да се општински часници, ио закону о општинама бирају. Да се § 133. казненог зак. односи искључиво на чиновнике (указне) види се јасно из § 132. крив. зак. у коме се изриком каже: „казииће се оиом казном која је за досада изложена дсла прописана за чииовнике општински председннци, кметови, писари, општипски одборници и т. д. к . Према томо, када § 133. долази носле § 132. онда се он никако не може односити на ошптипске службенике већ искључиво на чиновнике. И сва наша досадања јурисируденција о овоме § 133. била је у том смислу. Општа седница Касациоиог Суда у својој седници од 28. Фебруара 1911. г. усвојила је примедбе свога I одељења, а противразлоге лесковач. Првостен. Суда одбацила.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е Петар Плачић, из Теочнна, среза таковског, округа рудничког, стар 26 год.. висок, нлпв, добро развијен, малих бркова, шиљасте браде, у одолу сукненом, који је одговарао за више кривичних дела, нобегао је испред спро-

водника 3. тек. месеца приликом спровода за Г. Милановац. Депеша начелника среза таковског Вр. 8149. Јеврем Поповић, из Врбе, среза жичког, округа чачанског, стар 48 год., стаса средњег, косе црне, образа округ.шх, чела малог, обрва и бркова смеђих, очију плавих, 18. пр. месеца покрао је свога газду Ристу Илића, механџију нз Гроцке, и побегао. Акг начелника среза грочанског Бр. 10 680. Симеон Павловић, родом из Витнне, у Турској. убио је 29. прошлог месеца свога брата Арсу, и нобегао. Сгар је 3 5 год., средњег стаса, црномањаот, великих, црних бркова. Депеша начелника ср. лесковачког Бр. 2 5599. Јанко Вукановнћ, пз Мачје Сгене, срсза прокупачког, бнв. деловођа општипе ђакуске, у срезу прокупачком, одговара за ФадсиФикат. Јанко — који је у бегству — има 2 5 год., омален је, сув, црномањаст, тнироког лица, носе и очију црних, бркова таикнх и црних. Акт пачелника среза добричког Бр. 8 624. Драгутлн Ђ рђевић — „Календарац", — родом из Вел. Крчмара, одговара код начелнпка среза лепеничког, за дело утаје. Драгутин је у бегству, има 4 7 год. стаса јс средњег и танког, у опште је смеђ, мало је наглув. Акт начелника среза лепенччког Бр. 187 62. Зафир Пипарка, надничар, из Текије, стар 40 год., омален, црномањаст, у лицу цри, има да издржи 142 дана затвора због кријумчареља, али је благовремено побегао, и сада се не зна где је. Депеша начелника среза кључког Бр. 477 0. Живан Марковић, из Клења, решењем начелника среза голубачкот, стављен је под кривичну истрагу и у притвор због више кривичних дела, али је пре саопштеног му решења побегао. Денеша наче.шика ср. голубачког. Бр. 6697. Тодор Отојановић, служитељкрагујевачке окружпе болнице, проневерно је 3. тек. месеца 190 дин. економу бо.шице и побегао. Тодор је сгар 4 5 год., раста високог, у лицу смеђ, очију плавих. Од одела има: илаву блузу од сегелтуха, панталоне од војничке чохе и војничке цокуле на ногама. Акт. начелства окр. крагујевачког Бр. 17168. Богооав Богдановић, калФа абаџпјски, родом из Кормана, среза алексиначког, украо је Анки Милосављевић, из Крагујевца — код које је био у стану — једап златан сат и ирстен. и побегао. Богосав је стар 21 год., у лпцу црномањаст, косе и очију цриих, лица широког, раста средњег, у опште добро развијен. Акт начелства окр. крагујевачког Бр. 17 408. Милан Стаменчић, радник, из Грде.шце, покрао је 7. тек. месеца свога друга Стојапа Арсснијевића, и побегао. Милан има 20 год., средњег је раота, црномањаст, добро развијен. Депеша начелотва окр. моравскогБр. 10105. Сава Петровић, из Кушиљева, ореза моравског, округа пожаревачког, 2. тек. мссеца покрао је свога газду Саву Милосављевића, абаџију, из Свилајнца, и побегао. Стар је 19 год., ћосав, плав. Депеша начелника ср. ресавског Бр. 1 57 9 6.