Полицијски гласник

СТРАНА 238.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30.

Касациони Суд у својој општој седници од 4. анрила 1911. г. Л"» 4028. усвојио је примедбе свога одељења а противразлоге Првосгепеног Суда одбацио.

Одпука опште седнице Касационог Суда од 28, фебруара 1911. г, № 2826, Начелник с.р. власотинач. оптужио је I. Фебруара 19:11. год. Првостен. лесковач. суду С. Б. п још четрнајесторицу општин. часника за то, што су као општински часници општине црно-травске саставилп лашан регрутни списак за 1904. год. оних младића рођених у 1883. год., а који су према прописима закона о уређењу војске регрутовани у 1904. год. а па име: што су регруту В. С. Ц. онд. а у податцима о задружном стању његове задруге за његовог брата Ц. ставили да има испод 16 година, док је на против он тада на дан регрутовања имао по гласу извода рођења 18 година 3 месеца и 13 дана, и што су регруту Б. Б. Н. онд. улисали у регрутни списак лажне податке о годинама старости за његовог задружног брата В., да је имао. испод 16 год. на дан регрутовања, док је на против он приликом регрутовања у 19 ој год. имао 19 година и 2 месеца и 16 дана, па је тражио да се казне за дело из § 149. крив. законика. Првостепени лесковач. Суд је нашао, да у горњој радњи оптужених стоји дело кажњиво по | 111. крив. законика, и решењем својим од 3. Фебруара 1911. г. ставио пх је за исто под суд и у притвор. По жалбн бранилаца оптужених, Касацпопи Суд, нримедбама својим од 16. Фебруара 1911. г., поништио је помен. решење са разлога: »Ио чл. 28. и 29. правила о регрутовању младића за стални кадар, регрутној комисији стављено је у дужност, да свој рад, за који је надлежна по закону и овим правилима, не заснива само на оним податцпма у регрутном списку, које би општинска власт показала у смислу чл. II. и 14. ових правила, већ да те податке увек провери и попуни из оних истих извора, из којих их и општинска власт црпе, а то је из књига рођених и умрлих и из пописне књиге. Према овоме, кад регрутна комисија свој рад заснива па податцима које сама прикупи, онда се рад општинске власти у овоме погледу ири прављењу регрутпог списка нојављује као спомоћаи и претхсдан раду компсије, као власти која има ове податке да утврди и озваничи и на основу њих да даље поступи. Кад дакле то стоји, да они иодатци у регрутном списку, које је општинска власт показала, а који су инкриминовани, нису пуноважни кад су само од општинске власти потврђепи већ кад их и комисија потврди, онда је суд погрешно узео, да у радњи оптужених, што су податке у овоме списку неверно изнели, можс постојати представљено дело из § 111. казненог законика. Не можс ово дело постојати зато, што се по поменутом законском пропису тражи, између осталога, да дотична исправа има закон-

ске и доказне вредпости о ономе Факту који се њоме утврђује, а такву вредност немају инкриминовани податци у поменутом смислу кад их само општинска власт утврди. Да таква исправа заиста мора имати овакву снагу јасно се види из последњег одељка § 147. казнепог законика, у коме се каже, да се под исправом разуме такво писмено, које служи за доказ права и правних одношења, а такве исправе јесу по закопу само опе, које би биле издане од власти једино надлежне зато. Ну, како дужност општинске власти да тачно пзложи потребпе податке у регрутном списку, ипак представља известан спомоћан рад раду комисијском, који јој је законом у дужпост стављен, и како су оптужени као представници ове власти неверно представили потребне податке о задружном стању регрутовапих младића В. С. и Б. Н. у томе сииску, а мећутим ови податци има ксмисији да послул1е као осиовица за даљи рад, онда је суд дужан да оцени, да ли у изложеној њиховој радњн не стоји друго које казнпмо дело, а нарочито оно из § 133. тач. 16. казненог законпка«. Лесковачки Првостепени Суд није примио ове примедбе Касационог Суда, већ је дао следеће противразлоге: »Пре свега правило о регрутовању млади^а за стални кадар од 24. марта 1900. год. ФЂБр. 5140 и данас важи као што тврди Министарство војно у акту Бр. 6198. По чл. 4. истих правила регрутовање се врши на основу регрутног сииска, који је саставила општинска власт са општинским одбором, а који је она засповала на: изводу свештеничком из књига за уписивање рођених, нописној књизи и на соиственом сазнању. По томе криш1чно су одговорни: 1. Свештеппк, ако није из књиге за уписивање рођених извео све младиће, рођене у годнни из које се регрутују, или ако је ставио неистините податке о њима у снпску, који је општинској власти поднео. 2. Предссдник општине, кметови и сви одборници, који су регрутни списак потписали, ако нису у њему уппсапи сви младићи из списка свештениковог, и из поиисне књиге, и ано су коме младиГлј стављени неверно иодатци, који на рок службе регрута утичу. По чл. 11. истих правила, регрутии списак од 1. до 19. закључно попуњава онштинска власт; од 20. до 29. аакључно, регрутна комисија; а од 27. до 30. пуковска окружна команда. Чл. 15. истих правила наређује, да општинска власт сазива цео општински одбор и заједпо са њим приступа попуњавању регрутног списка. А у чл. 16. за рубрику »имена задругара" нарочито се вели: »иоиуњавање ове рубрике врло је важно и с тога ваља добро пазити да у њу не уђе неко, који не припада задрузи, или да се из ње неко пе изостави". По чл. 28. истих правила, прописан је начин како регрутна комисијаконтролише тај регрутни списак, 1ер прво прегледа књигу за уписивање рођених а за тим

пописну књигу да ли је и она исправна. И кад то сврши, онда по чл. 29. пита прозваног младића — : регрута и све оиштинске часнике иозване по чл. 8. исгих иравила »је ли све као што треба састављенОу, ? и кад добије потврдан одговор ириступа даље раду. »Што год се том приликом утврди за нетачно, непотпуно или погрешно, исправља се и допуњује руком ађутантовом®. Кад се добро промотре изложена лравила, онда лесковачкн Првостепени Суд налази, д I није рад општинске власти као сломоћан без вреднооти докле га и ре>рутна комисија не провери. Регрутна комисија по тим правилпма проверава да ли су у регрутни списак ушли свп младићи, који се имају те године регрутовати; да се ко год но изостави а остале рубрике попуњава цео општински суд са целим одбором, поред књига још и по соаственом сазнању, о дотичном регруту. Баш зато се и тражи да ошптински суд, са одбором, провери п све податке у регрутном списку. па да то чак и пред регрутпом комисијом потврдп и ио свом личном сазнању, јер иначе ако би се само радило на основу књига рођених, умрлих и поппсних, онда не би ни иотребно било, иозивањ>е целог оиштинског суда и одбора те да и ио своме соиственом сазнању иотврде ве иодатке исиисане у регрутном сииску. Регрутна комисија нема шта регрутни списак да потврђује, као што Касациони Суд у својим примедбама наводи, када и усмено пред њом сва потребна лица потврде, да су податци у сниску тачно обележенп. Комисија у регрутном списку само попуњава шест рубрика, као што тврди чл. 11. а усмено испитује да ли су подаци ислравни или не, што се н:1Јбоље види из чл. 31. регрутних правила. Према томе регрутна комисија не може проверавати регрутни списак »из истих извора из којих их општипска власт црпе®, као пгго прпмедбе гласе, јер регрутној компсији очевндно оскудева лично соиствено сазнање које се несумњиво тражи по номенутом чл. 4. регрутних правила од стране општинских часника. Премаизложеном, ипкриминисанирегрутни списак, о коме је у овим актима реч, потпупо је пуноважан и исправан, јер је регрутна комисија све урадила што јој чл. 11. прописује, а тако исто и што усмено има да уради по чл. 28. и 29. истихправила, јер се протнвно не утврђује. Овај овако састављени и пуповажни регрутнп списак. учинио је и своје дејство, јер су због њена два младића В. Ц. и Б. Н. одслужили скраћен рок од 6 месеци у место да служе пун рок од две године. Најзад, баш и кад би се узело, као што Касациони Суд наводи, да регрутни списак не вреди, докле га комисија и не потврди, ипак то не значи да до општинских часника нема кривицд, и ако је несумњиво утврћено да су га лажно начинили, већ се, због тога што је и комисијапотврдила лажност података у списку кривична одговорност може распрострети на дотичног свештеника и чланове регрутне комисије. Кривица је лична. Кри-