Полицијски гласник

СТРАНА 246.

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31.

не би бацили какав дроњак да покрију опоју голотнњу. Докле се баве у Бисетру, заривајућп се тако рећи у сламу, они јога могу издржавати оштрину времена, али кад дође полазак спровода, немајући другог одела до блузе и панталона од »саргијо", они често подлелсу хладноћи пре но гато стигиу на прво одмориште. Па овај пачин објашњава се нагло кварење људп које је било лако повратитн на прави пут, али који су, излазећн из беде оптерсћени поквареношћу, морали тражити олакшање њихово судбине у етварној или очевидној претораности свих навика злочинчевих. У другатву човек се много бојн од бешчашћа, а међу осуђеницима нема презирања сем према онима који нису без части. Осуђеници чпнс један народ за себе: ла ко да дође међу п.мх бпће сматран за непрнјатеља све дотле док не проговори њиховим језиком, док се но би навикао да мисли као они. Неваљалства која оам оппсао нису једина; било их је још страшнијих. Ухватили се који осуђеник као издајник или као „овакав М" одмах су га пемилостиво иремлаћивали а ниједан вратар да приђе да га спасава. Ствари су пшле дотлс да су морали пмати једну засебну собу за онс који су у пслеђењу њихове кривице учинили каква открића, која их могу осумњичити код њихових саучесника. С друге стране, безобзирност крадљиваца и поквареност чиновника игали су тако далеко, да су у затвору отворено спремано Фине преваре и лоповлуци који су се остваривали ван затвора. Навегаћу само један од ових послова, који је довољан да покаже у коликој су мери глунаци лаковерпи и варалице смеле. Варалице су добавл.али адресе богатих људи који су становали у провинцијн, а то им је било лако помоћу осуђеника који су стизалп сваки час, па су им писали писма пазвапа „шатровачки" иисма из Јерусалима, и која су у сугатини садржавала ово што следује; није потребно казати да су имепа места и људи мењана према приликама. »Господине, „Ви ћете се без сумње зачудити кад иримите ово писмо од једног непознатог човека, који од вас тражи једну услугу, али у једпом положају у коме се налазим ја сам изгубљен ако ми часни л.удн не прнтекну у помоћ. Због тога се ја обраћам вама, за кога су ми казпвали много доброга, док сам се ја устезао да ли да вам поверим целу ствар. Као собар маркиза од . . . ја сам побегао с њим. Да пс би изазвали сумњу путовали смо пешпце и ја сам носио пртљаг у коме је била једпа касица са шеснаест хиљада злата п дијаманата покојне госпо^е маркизе. Билн смо се готово приближилн војсци из . . . те нас опазп један одред добровољаца и стаде нас гонити. Госп. маркиз видећи да ће нас стићи рече ми да бацим касицу у једну доста дубоку бару крај које смо Ј ) Лице које полпција затвори са апсеником да му изнуди тајну. Пр.

се затекли, да нас она не би издала у случају да будемо ухваћени. Мислио сам да се идуће ноћи вратим да је потражим, алн се сељаци скупигае, јер је звонило на узбуну, гато је командаит одреда наредио због нас, и дадоше се одмах на сечу шуме у којој смо се бнли сакрили, да нисмо моглн ништа друго до бежати. Дошав у иностранство господин маркиз је примио нешто од кнеза . . . али се то потрошило брзо и мислио је да ме пошаље да потражимо касицу бачену у бару. Био сам у толико сигурнији да ћу је наћп гато смо сутра дан одмах ради бољег памћења начинили нацрт земљигата за случај да останемо дуже времона у пемогућности да се тамо вратимо. Пошао сам; дођем у Француску; стигао сам без препрека до села .... близу шуме где су нас гонили Ви познајете тачно ово село, које није више од трн четврти миље далеко од вашега места. Био сам готов да извргаим поруку кад мо каФеџија код кога сам одсео, неки бесни јакобинац и заузимач народпе имовине, видећи моје устезање кад ме је нудио да пијем у здравље републнке, оптужн као сумњивог. Како нисам пмао никаквих исправа и како сам нмао песрећу да личим на некога који је био оптужен за напад на делижанце, вукли су ме из затвора у затвор ради суочења са мојим назови саучесницима. Тако сам дошао у Бисетр где сам у болници има два месеца. »У овако свирепом положају сетио сам се да су ми говорили да сте рођак мога госнодара, који је имао им.ље у вашем срезу, и ја вас молим да ми јавите да ли ми ви не би могли учинити услугу да узмете касицу, о којој је реч, а мени да пошљете само један део онога вовца, који је у њој. Тако бих ја могао подмирити прешне потребе и платнти брапиоца, који ми диктнра ово пнсмо и уверава ме, да би се каквим поклоном могао извући из ненрилике. »Иримите госнодине и т. д. «Н Од сто оваквих писама па двадесот је увек одговарапо. Неће се нико због тога чудити ако се узме у обзир да су писма писана људима који су били познати као пријатељи старога реда ствари, а нико мање не размишља него партизански разум. Цењеном адресанту изјављивало се оно неограничено поверење које увек дејствује на самољубље и корист и паланчанин одмах одговори да пристаје да се помучи да дигне оставу. На одговор следује пово писмо самозванога собара, у коме ои пнше да је, пошто је остао без средстава, заложио код болничара за незнатну суму своју торбу у којој се налази ушивен у поставу план места, 6 коме је раније било речи. Повац је после тога долазио; било је сума од дванаесТ па и петнаест стотина динара. (НАСТАВИЋЕ ск)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена с.у нам ова питања: I Суд општине пударачке, актом својим Бр. 1028, пита: »I. Једно лице понашало се непристојно за време суђења пред општинским судом. Председнпк општине подиео је реФерат суду о овоме, па је тражио да се ово лице за непристојност казни. Суд Општински осудио је дотично лице, погато је оно признало кривицу, за дсло из § 30. кр. суд. потупка. Ио жалби овога лица, првостепени београдски суд вратио је нерасмотрена акта, налазећи да осуде ове врсте не нодлеже његовом разматрању, него само оне, које су донесене по III части кривичног закона. Том приликом узгред је нагласао : да опгатински суд није ни био надлежан да изриче казну по § 30. кр. суд. поступка, јер то ираво, припада само иследнику. Како су врло чести случајеви, да се било парничари по грађанским споровима, било кривци према којима се води истрага за злочине, преступе и иступе, неуљудно понашају пред судом, то је иотребно да се зна: којом их казном може нагнати суд на уљудност, па зато се моли уредништво, да о овоме изпесе своје мишљење; и 2. У мају месецу ове године ногаена је сеоска литија. На барјак црквени окачено је тога дана око 30 пешкира, као прилог појединаца. Кад се народ са литије разишао, и више туније никога било, једно лице поскида све пешкире са барјака па том приликом обори и сам барјак и крст искриви а сам барјак повреди на неко• лико места. Против њега је за ово поведена истрага, али суд је у недоумици за које дело да га осуди — да ли за дело из § 290. кр. закона, који доноси казву затвора од 30 дана на више, ма да овај параграФ није у III части кр. закона, која спада у надлежност општинских судова. Моли се уредништво за обавештење: може ли општннски суд осудити ово лице за кривицу из § 290, која се за јавна добра, према § 294 истог закона, суди на тужбу надлештва, коме повређено добро припада?" — На ова питања одговарамо: 1. Кад је пред судом расправа каквог грађанског спора, па се која парнична страна или сведок непристојно понаша, а ова непристојност, међутим, не прелази у коју воћу кривицу, председавајући их мора ономенутн на пристојност, па ако то не помогне, онда ће их осудити на двадесет и четири сата затвора или од једног до пет талира новчано, на оонову § 154. грађанског судског поступка. Ово право пма и председавајући општинског суда по томе, што и право општинских судова, за расправу извесних