Полицијски гласник

ВРОЈ 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 245.

(еегјзе) па по том прекопира на црној желатинској хартијн. За отиоке прстију, који се налазе у прашини, ми смо добијали одличне резултате помоћу раствареног гипса, т. ј. изливајући њихов калуп у гипсу; ћапиларне линије показивале су се веома јасно на стврднутом калупу. (свршиће се) 0 Франиуског, Д. Ђ. Алимпи1|. ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ ЖЕМОАРИ. (НАСТАВАк) У Санли-у затворише нас у »пролазни затвор", један од најужаснијих којн сам икад видео. Апсанџија је вршио и дужност пољака, те је затвором управљала љегова жена, и то још каква жена! Како смо јој били нарочито препоручени, то нас она лично претресе до голе душе, хтевши се уверити да не носимо штогод што би могло послужитп за бегство. Таман смо почели испитивати радове кад чусмо пеки рапав глас: „лопови, ако лп вам дођем тамо са говеђом жилом научићу вас како се свир а." Ми смо разумели то и нисмо ништа више предузимали. Сутра дан стигнемо у Иариз; водили су нас крајним улицама и у четири сата по подне бесмо на видику Бисетра. Приспев на крај улице која води на пут за Фонтенебло, кола окретоше десно и уђосмо кроз гвоздену капију па којој сам прочитао напис »Дом стараца". У првој авлији шеташе се велики број стараца обучених као варошани, добри неки грешници. Они су се тискали да нас виде гледајући нас са оним глупим љубопитством које има живот монотон и чисто животињски, јер дешава се често да човек из народа, немајући више од чега да живи, примљен у један овакав дом, попушта у јачини својих скучених моћи и свршава падањем у потпуну блесавост. Улазећи у другу авлију, где се налази капела, приметио сам да многи од мојих другова крију лице рукама или цепним марама. Помислиће се може бити да су осетилн неку непријатност; не, они су се крили да их но запазе, да би лакше побегли ако се прилика укаже. »Ето, стигосмо, рече ми ДесФосе, који је седео до мене. Видиш ли ову четвртасту грађевину, то је аатвор." И доиста скидоше нас пред једном капијом коју је чувао стражар. Ушав у канцеларију са_ло су нас записали у регистар, а описе осгавили су да узму сутра. Приметио сам да апсанџија мене и ДесФОсе-а много мрзи, и закључио сам да нас је мора бити препоручио Хиртл, који је увек од догађаја у компјенској шуми стизао један сат раније. Пбшто смо нрошли кроз неколико врло сниских врата обложених блехом и поред вратанаца од ћелија, уведоше нас у једну четвртасту велику авлију, где су се једно ше-

сет апсеника забављали дерући се да је одјекивала цела кућа. На пашу појаву све се ућута и гледали су са чуђењем гвож}>а у која смо били оковани. У осталом ући у Бисетер са таквом опремом сматрало се за особиту заслугу осуђеника, односно његове смелости и умешности у бежању, јер предострожности предузете да се његово бегство предупреди дизале су му само цену. ДесФоге, који је ту био на потпуно познатом земљишту, није се много мучио да нас представи као најзаслужније људе нордског округа, а хвалећи мене он толико претера те се нађох окружен и хваљен од свих оних који су били »Славни® у затвору; Бонон, отац — Виљем, Можер, Шосат, Малтез, Корни, Блонди, ТуФлат и Рикард, један од саучеоника у убиству лигиског делижанца, не остављаху ме више. Чпм су нам скинули окове у којима смо путовали, одвели су ме у апсанску крчмицу где сам за два сата одговорио на хиљаду питања, а одатле један крупан човек са војничком капом, који ми рече да је надзорник соба, зовну и уведе ме у једну велнку одају звану п Рог1 Маћоп® где ме обукоше у ново одело, које се састојало из шајкаче пола црне. Иадзорник ми у исто време рече да ћу бити бригадир, а то значи да председавам дељењу хране између оних који се хране са мном; према томе имао сам и бољу постељу док су други спавали на војничким постељама. За четири дана упознали су ме сви осуђеници, али, ма да су имали веома иовољно мишљење о мојој храбрости, ипак Бомон, да би ме пробао, зачикавао ме је безузрочно. Ми се потукосмо н како је он био један од вештака у борби помоћу ноге он изађе као победилац. Али други пут смо се тукли у бараци где Бомон није могао употребити сву своју вештину и нађе се испод меие. Ирви неуспех дао ми је идеју да се посветим у тајне ове гимнастичке вештнне и славни Жан Кутон, Св. Ђорђе у овој вештини, који јо био с нама у Бисетру, уписао ме је одмах у ученике с којпма се он поносио. Затвор у Бисетру је једна грдна четвороугаона грађевина која окружава разне зграде и више дворишта са разним именима: велико двориште где се шетају осуђеницп, к1Јњско двориште, исс&а авлија и двориште робијаша. У овом последњем налази се нова грађевина од пет спратова; сваки спрат има четрдесет соба у које се могу сместити по четири осуђеника. На заравии, па крову, тумара ноћу и дању један пас кога су звали Драгон; за њега се у затвору говорило да је толико исто неподмитљив колнко пажљнв. Затвореници су ипак доцније успели да га подмите једним печеним батаком, који је он примио. Истина је неоспорна да ништа тако не наводи на погрешку као прождрљивост, јер она утиче подједнако на сва органска бића. За частољубље, за играње, за жељу за допадањем има граница одређених природом, али неситост не зна за доба старости, и ако се неки пут апетит успротиви својом леношћу, у толико је сигурније да се неће поква-

рити стомак. Али пошто су они који су Драгону дали батак побегли док га је он јео, њега су иепребпјали и ирогналп у псећу авлију, где се, везан ланцем, лишен оног чиетог ваздуха који је удисао на крову, неутешан због своје кривице, губљаше из дана у дан и сврши, подлегав кајању као жртва једног тренутка прождрљивости и заблуде. . До ове грађевипе о којој сам говорио подиже се сгара зграда, удешена готово на исти начин, под којом су озидане Келије сшурности где су затварали непослушне и осуђене на смрт. У једној од ових ћелија живео је четрдесст и три године онај саучесних Картушев, који га је издао да би био „блаже" кажњен! Да би уживао неколико тренутака сунца он је избегао толико пута смрт са таквом умешношћу да, кад е умро, два дана су прошла па су му тек онда скинули огрлицу од гвожђа; трећа зграда назвата тврђава пмала је разне собе где оу затварали осуђенике који дођу из провинције и означени су, као ми, за спровод даље. У ово време затвор у Бисетру, који је био лознат само по строгости надзора у Жену, могао је примити 1200 осуђеника, али њих су гомилали једне на друге, а држање вратара не ублажаваше нимало оно што нихова служба имаше сама непријатнога, као намрштен изглед, суров глас, груб разлог; они су се старали само да што више осуђеника метну у једну собу и одобровољавали су се само кад примете Флашу или талир. Нису спречавали, у осталом, никакав испад, никакву погрешку, и ако су стекли уверење да апсеник не помишља на бегство, могао је у затвору чинити што год је хтео а да га нико пе прекида и но узнемирава. За то времо, људи осуђени за иреступе противу морала, којн се не помињу, ДЈржали су отворено нрактичну школу разузданости; крадљивци су вршили њихов посао у затвору а ниједан се слуа;беник не нађе да то бар покуди. Дођс ли из провниције какав човек добро обучен, који, осуђеп за прву кривицу, није још посвећен у обичајс и прилнке у затвору, они му за час узму одело које продају у његовом присуству ономе ко последњи највишс пону^ци. Има ли накита, новца, онп му одузимају у корист »друштва", и ако бп било дуго откончавати му минђушу из ува онп би му је ишчупали, а жртва се и не усуђиваше да се жали, Онн су му прво казали да ћс, ако говори, бити ноћу обешен о греде у ћелији, а рећи ће после да се сам обесио. Метне ли који осуђеник из предострожности своју кесу под главу, они чекају док га ухвати први сан па му вежу о ногу један камон н метну га на ивнцу постеље; на први покрет камен пацнс, а успавани разбуђеп овпм наглим трзањем седне на крсвет н ире по што увиди шта се десило, његова кеса везана канапом пењо се кроз решетку на нрозору на горњи спрат. Видео сам у сред зиме те спроте људс да су, пошто су тако опљачкани, остајали у кошуљи у дворишту док им