Полицијски гласник

СТРАНА 244.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31.

олучају постављено правило важи према осталим нрописима казнеиог закопика и правилиом разумевању појма стицпја у кривичном праву. Да је овакво схватање тачно најбоље ће се видети, ако се баци поглед на модерни принцип о кажњавању стицаја, ограничени, интензивни или правични кумулациони принцип или тк. зв. асперациони принцип. Овај принцип састоји се у томе што се кривцу одморава казна за најтеже дело, али се с обзиром на стицај она пооштрава. Кад би се, дакле, казна за стицај изрицала и по овоме блажим систему, опет нема разлога да се силази испод минимума за најтеже дело и још мање може за то бити разлога при примени кумулационог система. Стицај свакако представља неку отежицу за кривца и она мора да има утицаја на казну. Па како ублажавање казне испод законског минимума спада у изузетне случајеве особито благе, такав случај сигурно не стоји онда кад је кривац у реалном стицају кажњивпх дела. Да би се и у овоме случају могло изрећи спуштање казне испод законског мпнимума морало би стојати нарочито законско овлашћење, а'њега нема ни у § 69. казн. зак. нити на другоме ком месту. И тако ми закључујемо: На случај реалног стицаја казна се кривцу не може спустити испод законског минимума за најтеже дело *). ^ (нАСТАВИЋЕ СЕ) ПОЛИЦИЈСКО ТЕХНИНКИ ЛАБОРАТОРИЈУМ

Примена научних мегода у полицијским и судским истрагама један је од најважнијих Факата за последњих десет година. Из ове примене створен је скуп метода, који је назват Научном Полицијом — именом претенциозним и нетачним — јер у њему нема ни сталних закона ни општих принципа, већ само једна серија практичних примена, позајмљених од разних грана наука и примењених на кривичну истрагу. То је г>.ештина, којој много боље доликује име Полицијска, Техника. Ова вештина тежи све више и више да се одвоји од Судске Медицине и Хемије. Памера нам је, [да јој овом приликом деФ .инишемо и прецизирамо програм и границе, и покажемо да она данас представља нешто аутономно, са одређеним циљем и индивидуалним методама. Она у осталом, има своје специјалисте који су — чудновата ствар поникли из најразличнијих средина. Док су Стокис, Отоленги и Миновић судски лекари, дотле је Рајс ^хемичар и фотограФски техничар, а Ханс Грос и Винд правници. Из суделовања и укрштања ових разних енергија произишла је Фор-

х ) Преиа изложеноме лако је увидети да је гледиште примедаба, по коме овде треба изрећи максимум казне за најтеже дело, погрешно и ван сваке дшжусије.

мација овог доктринарног тела, које је још врло мало познато а још мање нримењивано. У ограниченом броју велпких вароши конституисале су се или у универзитетским лабораторијумима као у Лозани и ЛиЈежу, или у антроиометријским одељењима као у Паризу и Лиону, или најзад, у полицијским школама као у Риму и Мадриду, средине у којима се остварује иримена ове нове вештине. Један једини израз, до данас неупотребљен, врло је згодан да их све обележи, а то је Полицијски Лабораторијум. Данас се јавља тендеција, да се ови лабораторијуми установе у сваком великом судском центру. Вероватно је, да ће ова реформа у Немачкој бпти остварена у кратком времену. Руска влада већ је наименовала будуће директоре полицпјских лабораторијума, који ће постојати поред главних центара и страних власти, и послала их у Лозаиу у лабораторијум професора Фајса, у циљу практичних студија. Најсавршенији примери организације овог рада, поред лабораторијума Рајсовог јесу још: лабораторијум Корина и Стокиса у Лијежу, оделење за судску пдентиФикацију (антропометријско) у Дрезди (Векер), полицијска школа у Риму (Отоленги), антропометријско одељење у Паризу (Бертилон), полицијска школа у Мадриду (Олориц), оДел >ење за идентиФикацију у Христијанији (Дае), одељења за идентиФикацију у Берлину, Бечу и Лондону (Клат, Винд и Ханри) и лабораторијум Рошеров у Хамбургу. Ми смо покушали да у Лиону створимо један лабораторијум према истим принципима, и захваљујући љубазној потпори г. Гако-а главног полицијског секретара, могли смо организовати антвопометријско одељење, које је прави полицијски лабораторијум са свима потребним инструментима за разна истраживања. Које службе врши један полицијскотехнички лабораторијум у корист кривичне истраге и сигурностн у опште? Несумњиво је, да све оно што долази у област чисте Судске Медицине, не улази у ове службе, и да секције, испитивање рана и анализе отрова не могу бити практиковани у полицијско - техничким лабораторијумима. Из његове домене треба, тако исто, искључити и све хемијске операције, као и све што се односи на иреглед животних намирница. Независно од овога, полицијском техничару остаје још врло пространа домеиа посведневног рада, коју ћемо овде укратко прегледати. Отисци прстију Истраживање и аналисање отисака прстију спада у искључиву надлежност Полицијске Технике. Познато је већ какве огромне користи може дактилоскопија учинити кривичној истрази. Дактилоскопска теорија врло је стара, али је њена практична примена сасвим нова и савремена. После величанствених резултата, који су добивени у већини цивилизованих држава, истраживање и аналисање отисака прстију мора ући у прак-

тичну употребу полицајаца и истражних чпновника. Судови и поротници . који су дуже времена били неповерљиви према дактилоскопији, почели су данас, како изгледа, судити правилније о њој и њеној вредности. Док су: Стокпс, у Белији; Рајс, у Швајцарској; Ханри, у Енглеској п Бекер, у Саксонпји, успели да у више прилика добију, на основу својих рапората о идентификовању трагова, судске пресуде за поједине злочинце, дотле је поротни суд у Христијанији осудио, први пут, 14. новембра прошле год. једно лице само па основу аргумената из Доеовог рапорта, а 10 новембра прошле год. римски поротни суд изрекао је пресуду, такође први пут, над двојицом опасних крадљиваца, само на основу дактилоскопског доказа. Према оваквом стању стварн, истраживање отисака прстију не сме у будуће бити пренебрегпуто ни у једној кривичпој истрази. Приликом овог истраживања главна тешкоћа састоји сс у заштити предмета са површинама које су способне за примање и задржавање отисака од сваког додира до доласка вештака. Лозанска полиција може, у овом погледу, иослужити као пример. У Лиону, по једном распису управника полиције, полицијски комесари и агенти полицијских станица дужни су известити, телефоном, антропометријско одел>ењс о сваком извршеном злочину и преступу, и наредити да се на месту злочина никакав предмет не' покреће нити руком" додирује. Одмах по добијеном извештају органи антропометријског одељења излазе на означено место, снабдевени са потребним инструментима и апаратима (изолатори и фото ! раФски апарати). Истраживање отисака врши се према косом осветљењу, помоћу свеће, илп још боље помоћу мале електричне лампе. У пракси се ретко дешава да се на месту извршеног злочина ие нађе никакав траг. У сваком случају треба узети отиске прстију свију становника куће и суседа који су ирви дотрчали на место злочина, и за које се сумња да су руком додиривали предмете за испитивање. Стакла, ФЛаше, металнп или стаклени предмети са глатким површинама, парчад стакла које су разбили крадљивци, трагови на полираном дрвету које су они додиривали или ломили, вазне од камена, порцулана, мајолике и т. д., кујнско и асталско посуђе, и свн предметп на којима су откривени трагови прстију, а који се могу лако посити, узимају се и нреносе у лабораторијум. Што се тиче хартија, треба их узети што више, јер се врло често дешава да потпуно чисти и бели листови хартије, на којимасе голим оком ништа не опажа, покузају веома јасне трагове отисака прстију после нарочитог изазивања. Отиске прстију који се налазе на зидовима н намештајима великих дименсија, даље на вратима, прозорским крилима и т. н. треба фиксирати и ФОтограФисати на лицу места. Понекад ће бити потребно да се отисак прецрта — прекопира — помоћу беде желатинске хартије (метода Стокисова), или нретходно обоји помоћу белог праха