Полицијски гласник

БРОЈ 35.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 275.

јим поступком, учинилац је оштетио тужиоца са 250 динара«. Поротни суд огласио је оптуженога за крива. Државни Суд. према изнетим иобудама поротнога суда, нашао је да овде не стоји дело паљевиие из § 296. к. зак., већ дело поништаја туђпх ствари, која се казни по § 289. у в. с § 291. к. зак., па је за то дело оптуженога и осудио. [Пресуда Горњо-Милановачког прв. суда од 18 II 1908. г. ,\« 4592]. Ову пресуду осиажио је н Касациони Суд [II 6 X 1908. № 3456]. Мора се призиати да пнјо лако правилно решпти изнето питање. Паш законодавац је у § 296. к. зак. веома пејасан и иелогичан, тако да судија нема никакве сигурне основице за решење изнетог случаја. Одељци овога закона сунротни су један другом и судија примењујући овакав закон мора увек поступити противно једноме од његових одељака Да ово нзближе објаснимо: У првом одсеку § 296. к. зак. прво се помињу објекти паљевпне, па се дал^е вели в у колико се отуда (т. ј. паљевнном) велика оиасност и штет а аородити молсе". Овде со дакле ставља као елеменат дела цгрожавз.ње у великом обиму (ткзв. општа опасност). Ако таквог угрожавања не би било, нема ни дела из § 296. к. зак., већ би стајало дело поништаја туђих ствари из § 289. у в. с § 291. к. зак. После овога долази други став тре1>ег одсека истог прописа, где се вели: „ако штета не би била већа од 200 гр. чар., а запаљеип предмет био би у таквом положају да се није било бојати никакве веће штете и опасностн, казна се може спустити и на затвор". По озомс законском ставу, сасвим супротно цитираном првом одел,ку закона, изгледа, да се и паљевина 6ез угрожавања у великом обиму увршћује под овај законски пропис, само се допушта спуштање казне па затвор, ако штета причињена паљевииом не би била већа од 200 гроша чаршијских. До 1863. год., место садањег трећег одсека § 296. к. зак., био је овај став: »Ако је у поједином случају штета врло мала испала, казна се може и на затвор спуетити«. Овакво наређење било је добро и оно је било у хармонији с првим одсеком овога закона. Ну пзменама од 1863. год. (пошто је закон п пре онога веК био искварен изменом од 1865. год. види други одсек овога нарсђења) унет је место цитираног става, сада важећи трећи одсек, који је закон начиаио нејасним и нелогичним. Наш коментатор Ценић вели (код §296. к. зак., на стр. 775. и 776.) да би он за мање паљевине ових ствари упутио на предњу главу, која говори о повреди туђих ствари, да законодавац, другом и трећом тачкОм овога §-а, није све случајеве иаљепине овде ставио. Ми се с овим не слажемо, јер држнмо да овим нзменама (од .1861 и 1863. год) законодавац није изменио главни основ, на коме је извршена конструкција деликта из § 296. зак. — угрожавање у великом обиму — ма да се не може пори-

цати да и једна и друга из.мена чине праву бесмислицу према ирвом одсеку закона, који је остао непромењен. Према овоме, за постојање деликта из § 296 к. зак. мора се тражити да стоји изнети моменат угрожавања, јер се он изрично законом тражи, а ако тога нема — онда може стојати само поништај ствари из § 289 и 291. к. зак. Што се тиче измене од 1863 год. њоме је свакако законодавац хтео да извршн ублажавање казне за овај истиделикт угрожавања, где је штета испала мањом од 200 гр. чар. па је то незгодно извео и из тог става избацио елеменат веКе оиасности. Ово избацивање сматрамо много пре као случајну грешку неже ли као намеру законодавца да свима паљевинама у опште одузме карактер деликта угрожавања и тиме сасвим поништи деликт из првог одсека § 296. јер на сваки начин да се то озбиљно хтело, требало је приликом ових нзмена то учинити и са овнм одсеком истог закона. Ако би се нротивно тумачило, онда мн не знамо под који би закон могли подвестп паљевину ствари, означених у § 296. кад је вредност штете већа од 200 гр. чар., а нпје било опасности, која се ио § 296, првог одсека изрично тражи. Онда тај деликт очевидно не може доћн под први одсек § 296, а не би могао доћи ни под последњи став трећег одсека истог закона, јер се ту тражи мања вредност. Па шта ћемо онда с њиме ? Морамо га негде подвести, и најбоље ћемо учинити ако га подведемо под § 289 у в. с. § 291 к. зак. 1 )

ТРАГОВИ ОБИЈАЊА 2 )

У крађама помоћу обијања, трагови и отисци од употребљеног ору1>а од највеће су важности по истрагу. Они нас обавештавају о врсти оруђа које је злочннац употребио, о његовој већој или мањој умешности а, понекад, и о самом његовом идентитету. Упознајмо се у почетку са дефииицијом отиска коју нам даје Д-р. Андре Фрекон у својој знаменитој студији : в О отисцима у оиште и њиховој иримени у судско л1вдицинској иракси 3 ) — првој студији овог рода — која је п данас сачувала своју вредност. »Са гледишта судско-медицинског вели Д-р. Фрекон — отисак је свака фи-

М Овај § 296 к. зак. саевим је Фаталан. Код њега има још једна нелогичност. Изменама од 2 6. марта 1893 г. било је додато : »Злочинци за казнима дела изложена у првој тачци овога §-а да се казие смрћу. )} Ну тај додатак укинут је изменама и допунама од 13 маја 1902. г. Тако дакле сада носле ових измена од 1902. г. по првом одсеку § 290. казии се робијом до 15 година иајтежа паљевина и по вредности и по начину извршења, а наљевина с мањом штетом и под истим осталим условима (ако штета не би била већа од 1.000 гр. чар.) казни се до 20 година робије. Ово је заиста прави апсурд.! 2 ) Из дела Дг. Р. А. Рајса: Мапие1 с!е роНсо 8С1еп1Ш^ие (кесћш^ив). 3 ) Без етргеткез еп §еп6га1 е! с!е 1еиг аррПсаиоп сЈапз 1а рга ^ие ЈисИшаГге (Суоп, 1889).

гура коју производи један део тела или ма који предмет, овлажен или не материјом у боји, на површини с којом је у додиру, — Фигура — која показује Форму илп бар контуре објекта који ју је произвео, и чије је брижљиво испитивање у стању да утврди идентитет једне личности, као и односе или интервенцију извесног објекта у криминалној аФери. Има две врсте отисака. Једни постају услед шупљине, угнућа у земљи, снегу ит.д. и то су негативни отисци. Други просто представљају Фигуре или слике, и нацртани су на паркетима, тапетима итд. Ови отисци иозитивни су ако су произведени услед додира са телом, које је овлажено ма каквом материјом". Отисци или трагови оруђа за обијање готово су увек негативпи, јер постају услед притиска ових оруђа на материје које се у већој или мањој мери могу згњечити, као што су дрво, гипс и т. д. Позививнп отисцн производе се понекад, истина врло ретко, услед стављања иљоснатпх оруђа на равне површине. које су покривене прашином. 'Грагови обијања могу произићп од врло разноликог оруђа, које је немогућно поименце набројати, пошто је сваки предмет, који се може увући између две површипе, а притом је довољно отпоран, способан за обијање. Отуда и врло велнка разноликост отисака, која захтева специјално студирање готово за сваки случај који се јави у нракси. Места на ^ојима треба традаити трагове обијања. Где треба тражити трагове оруђа за обијање ? Пре свега очигледно на свима вратима или отворима, који се редовно закључавају, и кроз које се долази на место покрађе. Пошто крадљивац треба да дође до овог места, и пошто су врата, која до њега воде, обично затворена, он је принуђен да их насилно отвори. Први отисци за обијање налазе се, дакле, на врагима. То су обично најважнији отисци за истраживања, јер су врата, по правилу, више заштићена од обијања но намештај. Употребљујући више снаге да их разбије, крадљивац ће, самим тим, произвести дубље и јасније отиске но на меблу. Међутим дешава се понекад, да се и на меблу нађу трагови, по изгледу незнатни, који су много кориснији за идентификовање од прагова на вратима. Пошто су прегледана врата, трагове обијања треба тражити на намештају, који је крадљивац обио тражећи предмете од вредности. Трагови обијања врата налазе се делом на унутрашњој ивици оквира, а делом на местима спајања табли (дасака) са оквиром. Према покретима извршеним за време обијања, траг оштрице или врха оруђа налазиће се или на оквиру врата, или на спољашњој ивици места спајања табли. Ако су врата двокрилна, отисци ће се налазити на дебљини непокретног крила. Отисци оштре стране оруђа могу нас обавестити о покретима крадљивчевим