Полицијски гласник

СТРАНА 276.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 35.

за време обијања. Ако се ови отисци налазе на оквиру, покрет је био одбојни, што ће рећи да је оруђе, употребљено као полуга, гурано у врата. Ако ли се иак отисци налазе на ивици састављаља табли, покрет је извршен у противном правцу, што значи да је крадљивац трзао себи оруђе, које је претходно био увукао између крила врата и ивице оквира. Овај последњи покрет обично је безуспешан код простих једнокрилиих врата, јер оруђе не може да продре у довољној мери и да пронзведе довољну рупу. Поред овога, и сила употребљена за извршење овог покрета мања је од оне у локрету гурања. Први покрет привлачења (трзања) међутим је готово увек потребан да би се оруђе могло увући између крила и оквира. Овај покрет махом се редовно употребљује и за први напад на двокрилна врата. Пошто је непокретно крило врата много крће од оквира, то је и рупа, која се овом приликом производи, довољна да се у њу увуче клин или подметач. Отисци оштрог дела оруђа, који се налазе сасвим близу један до другог, или се чак делом покривају, доказују да са разбијањем врата није ишло тако лако, или да је уп требљено оруђе било слабо, услед чега је крадљивац — да би добио довољну рупу за увлачење клина — био принуђен да помиче лагано, на брави, своје оруђе у моменту растављања крила врата, или само једног крила од оквира. За лакше обијање врата са једним крилом, крадљивац се служи оруђем савијеним у облику лакта, чији се држак наслања близу ивице спајања табли, док оштрица буши дрво од оквира врата близу његове ивице. Притисци са оваквим оруђима извршују се покретима гурања. Ивица оквира врата у овим случајевима напада се приликом првог покрета трзања, оштрицом оруђа, у моменту кад је оно увучено између оквира и крила врата. Она је, дакле, само лако окрњена. Отисак оштрице на оквиру дубок је на крајевима, али му се дубина нагло смањује ка ивици. На ивици крила констатује се плићи или дубљи траг од дршкје оруђа, према природн дрвета. Ако су врата лакована, лак је чссто згњечен и сљуштен. Иокрет привлачења — трзања — употребљен за отварање једнокрилних врата заокружује или спљештава ивицу оквира. Ако оруђе није померано за време притискивања, ово заокружење има ширнну оног дела дршке које је до оштрице, и ограничено је са обе стране испупчењем, чија висина зависи од дебљипе оруђа, употребљене силе и природе дрвета. Отисак оштрице оруђе налази се на оном делу спајања табли, који прелази оквир. Сва ова означења односе се, разуме се само по себи, на врата која се изнутра отварају. На вратима, која се с поља отварају, положај отисака обрнут је. Поменули смо, да су оруђа која се употребљавају за обијање веома разноврсна: почев од ћускије, класичног оруђа специјалисте за обијање па до простог

длета камењарских радника или чак и обичне секире. Отисцп свију ових врста оруђа разликују се, сасвим природно, ме1)у собом. Ћускија обнчно производи правилан отнсак свога оштрог дела, много шири по дубљи, док је отисак камењарског длета више или мање конусан. Обијање са овим последњим оруђем доста је тешко, јер, пошто је тачка наслона врло уска, врх оруђа продпре дубоко у дрво, услед чега је рупа између крила, или између једног крила п рагастов I врата, незнатиа. Најзад, сикира производн опецијалан отисак, који се одликује својом ширином. Она је, у осталом, често забијена између оквира и крила врата, услед чсга је један део дрвета скинут њеном оштрицом. Имали смо прилике више пута да посматрамо како крадљивци, да би што лакше увукли своја оруђа обијаиа између крнла, или између једп»г крила и оквира врата, дељу овај иослсдњи иомоћу врха нерореза. Ово се нарочито ради кад се за обијање употребљују велика оруђа са дебелпм оштрицама. ОдрЈкање отиса^а. Трагови и отисци оруђа за обијање врло су корисни по истрагу, те их с тога треба сачувати. У важним случајевима треба просто исећи делове врата на којима се налазе типични отпсцн, и сачувати их тако у природи за истрагу. Ово радикално средство може се, разуме се, употребитн само у највећим крађама, јер треба избегавати, у колнко је год то могућно, уништавање туђе имовиие. Ако је немогућно сачувати ове отиске у природном стању, треба нх фотограФисатп и излити. ФотограФија треба да буде што већа, и за сваки отисак засебна. Ако има много отисака, треба међу њима изабрати најбоље, односио најјасније. ФотограФисање посебпо треба да буде допуњено општом Фотографијом, на којој ће се видети цела нападнута површина врата. Да би се добила тачна редукција Фотографија, треба иоред сваког отиска ставитн парче хартије, величине једног десиметра и подељено на милиметре. А да би се на ФотограФпји добиле тачне мере, треба ФотограФски апарат тако наместити да буде потпуно паралелан објекту који се ФотограФише. Употреба светлости магнезијума нотребна је у свима случајевима непотпуног осветљења. Много је боље, међутии, скинути врата на којима се налазе отисци и пренети их, ради ФотограФисања, у атеље ФОтограФски, јер се у овом осветљење можс по вољи удегпавати, па чак и добити јаснији отисци на фотографији помоћу згодног осветљења. За изливање отисака оруђа употребљује се восак за моделисање. Треба изабрати восак средње чврстине, више чврст но мек. Ако је восак сувише мек, оп се лако лепи за неравнине дрвета и повлачи им са собом, услед чега се отисак криви. Пошто се восак умекша топлотом руку, гњечењем, треба га добро притиснути на отисак који се жели репродуковати, и после два до три минута — које

му је време потребно да се охлади н очврсне — подићп га пажљиво. Позитивна матрица, добијепа на овај начин, показиваће најситнпјс детаље отиска. Позитпвие матрице служе даље за изливање калупа отисака у гипсу. Ови последњп, као негативи, репродукују тачно отисак нађен на месту извршеног дела, и корисно служе даље за евептуалпо упоређење са оруђима пађеним код осумњичених личности, односно са отпсцима ових ору^а. Поред овога онн, заједпо са Фотографијом, служе и за доказивање пред судовима. Отисци оруђа на иамештају. Делови намештаја, на којима се могу наћи отпсци оруђ.ч за обијање јесу : шиФоњери, иисаћи столовн, наслони за писање, Фијоке на орманима п т. д. и у опште сваки део намештаја који служи за остављање стварп, а затвара се кључем. Трагови, који се иалазе на намештају, исти су као и они на вратнма. Сва је разлика у томе што се крадљивци за обијање брава на намештају служо ору^има мањих димензија, једио с тога што им је за ово потребна и мања снага, а друго што је често исмогућно, или бар врло тешко, радити са великим ору^ем приликом обијања намештаја. Изузетак од овог чине обични крадљивци обијачи, који се служе једним истим оруђем и за обијање врата и за обијање намештаја, пошто не располажу алатом крадљиваца специјалиста. Констатације, које се могу чинити на основу отнсака оруђа на намештају, исге су као и код отисака на вратима. ИдентиФи^овање помођу отиса^а оруђа. Отисци оруђа на вратима и намештају служе, као што је раније речепо, за реконституисање механизма обијања, и одређивање врсте оруђа које их је произвело, али они, норед овога, могу пружитн истрази корисна обавештења и о идентитсту употребљеиог оруђа, а самим овим и о идентитету крадљивца. Добри отисци — а они су доста чести — репродукују верно све особености оштре стране оруђа, а врло чесго н један део његове дршке. На овај начин недостаци употребљеног оруђа констатоваће се на отиску у обрнутом положају. Подударност свију недостатака оштрице оруђа са онима на нађеном отиску, биће доказ да је овај произведен дотичним ору^ем. Многи нови инструменти имајуоштрицу без икаквих недостатака и толико велику, да се она репродукује на дрвету, нарочпто ако је ово превучено лаком који се љушти. У овом случају идентитет или неидентитет отиска утвр^ује се на основу подударности величине отиска са величином инструмента. Само што у овим случајевима, т.ј. кад се идентитет утврђује на основу величине и Форме отиска, не треба изгубити из вида да се оруђа, која служе за обијање, продају у трговинама на хиљаде, и да Фабрикација на велико нуци масу сличних. Облик и величина отиска не могу се, дакле, сматрати као ансолутни доказ идентитета,