Полицијски гласник

БРОЈ 35.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 277.

осим ако је оруђе. које га је произвело, израда занатска а не Фабрична. Браник, који со ставља на крајеве извесних инструмената, да би их спречио да се сами отварају, и који се заједно с њима репродукује на отиску, може такође послужити за идентификаЦију оруђа. Методе идентиФиковања оруђа обијања, а делом и извршилаца кра} ( а помоћу отисака нађених на месту извршеног дела, најбоље ће се видети из неколико практичних примера које ћемо овде изложити, употребљујући чак и текст наших протокола вештачења. ИдемтиФи^овање помођу отиса^а иађених на једном нас^дону за писање. Но захтеву истражног судије измшли смо иа место извршене крађе са обијањем. Крадљивац је ушао у собу Б... помоћу обичног калауза и разбио наслон за писање да би се дочепао златног сата. који је у њему био. Овај наслон налази се на столу, у једној мансадри, чија су врата отворена помоћу калауза или лажног кључа. Брава је нетакпута. Наслон је од чамовипе, политираи, са обичном, више слабом бравом, која се може врло лако разбити. На поклопцу и ивици наслона налазило се више отисака од оруђа којим је овај изломњен. »Код именованог А..., који је осумњичен за ову крађу, нађено је: један кључ за завртање и одвртање шраФова и више лажних кључева и калауза, од којих неки лако отварају врата од мансарде, у којој је био наслон за писање. Кључ за завртање и одвртање, чија је оштрнца у врло рђавом стању, подудара се потпуио са отисцима на наслону. Сви недостаци оштрице овог оруђа показују се и на отиску у дрвету од наслона, што се врло јасно види и из ФотограФија. Да би контролисали ову констатацију, ми смо на једнЈЈ кртој дрвеној дашчици, а под истим условима под којима се и крадљивац морао налазити за време ломљења наслона, произвели отиске са кључем који је нађен код осумњиченог. Сви отисци, које смо ми произвели, потпуно су слични са отисцима нађеним на наслону, само што су мало јаснији услед тога што дашчица пије била политирана као наслон. Један други отисак, који се налази на ивици наслона, одговара средњем делу оруђа. Ово се може лако проверити сравњењем увеличаних Фотографских снимака. Све ФОтограФије, које су приложене уз овај рапорт, четвороструко су увећане. Оне очигледно доказују да је обијање извршено са оруђем нађеним код А... Закључак: Иошто више лажних кључева, нађених вод осумњиченог А. отварају мансарду Б... и пошто је кључем за одвртањо, којп је такође нађен код њега, извршено обијање наслона, то и осумњичени мора бити извршилац крађе у мансарди Б... апартмана" (СВРШИЋЕ СЕ) —

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (НАСТАВАК) Девета глава. О Ј ^олонизацији осуђенш ^а. »Погледајте, књигу присталице колонизације'' погледајте леп напредак Нове Галије; има свега четрдесет година 1 ) како су Енглези почели да шаљу своје осуђенике и већ тамо има пет вароши; тамо већ обрађују и луксузне вештине а имају и штампу. У Сиднеј-Ков-у, главном месту колоније, штампају се троје новине; основали су ту разна ФилосоФска и земљорадничка друштва; подигли суједну католичку и две протестантске цркве. И ако су већина насељенпка п млађих чиновника пуштенн осуђеници, или они који су издржали казну, ипак, сви се впадају добро и исправни су грађани. Шенскиње које се осрамотило и одметнуло од рода у Енглеској, или које је постало мајком срамотећи све своје, овде су у новим везама пример реда и исправности. У корист овог система говори још једна околност која није без интереса. Рад осуђеника у Енглеској, конкуришући слободним занатлијама, има за рђаву последицу да занатлије остају без посла и према томе смањује се надница сиротињи; у место да рад осуђеника буде користан он је шкодљив. У Новој Галији, напротив, далеко од тога да сметају занатлијама, осуђеници су у исто време и потрошачи занатлијских производа, јер се ту троше само енглески производи. Увоз у Нову Галију достигао је 350.000 Фунти штерлинга, а извоз производа из Енглеске на којпма ради сиротиња цени се на трећину ове суме. Ето користи од колонизације шта; смета да исто уради и Француска ?® 2 ) Све је то, нема спора, лепо, ал*1 да ли је све тачно ? Може ли се извести закључак да је овај систем згодан за Француску ? На прво нитање одговарам, да у Енглеској нису нимало више сагласни, него код нас, о корисности колонизације осуђеника у опште, и о успесима Нове Галије посебице. Независно од сваког другог опажања, Нова Галија служи згодно британској трговини за станице између Индије, Кине, Судских Острва и целог источног островља. Па ипак те користи, које би се, може бити, могле добити и без увођења колонизације, не изгледају да би покриле грдне трошкове, које је колонизација изазвала и који се настављају на штету државе, да влада нема на терету од пре неколико година и један број од осам до десет хиљада пресељених, за које се у Енглеској не би могло наћи корисно заузимање. Овим се објашњава потпуно и нредлог поднет скупштини да се у Нову Галију, или у установе које њој

') Мемоари су штампани 1828. год. 2 ) Данас и Француска има осуђеничку колонију Пр.

прииадају, шаљу п ирландски ускоци; број сиротиње тиме би се смањио, а ускоци би тамо имали осуђенике који би им крчењем земљишта и подизањем стаиова спремили боравиште. Очекујући да се влада реши, беспосленп осуђеници живе једним за њих мора бити врло угодпим животом, јер је једном скорашњом истрагом утвђено, да су многи кривци памерно удешавали да буду кажњени за дело које повлачи казну шиљања у колонију. Човечност, разуме се, не би имала ништа противу овога, ако би ова угодност, поправљала навике осуђених, али се зна да доколичарство само увећава рђаве навике; о томе има доказа на онима који су се по издржању осуде вратили у Енглеску. Ни у колонији пије примећено да се поправљају, јер со зна да су они запалили три цркве подигнуте у Спднеј Ков-у, две у доказаној намери да не би присуствовали служби божјој, што је за њих обвезно. Најзад жене, за које кажу да су се поправиле променив земљу, дају вечити пример разузданости, донекле изазвате грдном бројном разликом полу, јер на четрнаест људи долази једва једно женскиње. Брак са помилованим или ослобођеним осуђеником, који се може с места развести, то је прво што жене изгнанице траже приликом доласка, то јест, удаће се за човека који пристаје на тај услов. Оне тако често узимају старца, бедника, кога остављају после неколико дана да би отишле у Сиднеј и да ту некажњсно живе пороком. Из тога опет излази да се деца, која сс овако роде, окружења рђавим примерима, одају проституцијп још у најраније доба. Због ових ствари, случајно скупљених у скупштинској дебати о стању земљс, излази да је колоиизација далеко од тога да поправља морал осуђеника, као што је се веровало, а сем тога она је неизводљива за Француску. Први главни разлог је то, што Француска нема земље згодне за ту сврху, јер установити тако што у Светој Марији, на Мадагаскару, јединој Француској земљи која би могла послужити за ову ствар, било би готово сигурно послати у смрт не само осуђенике, него још и управљаче и чуваре. Мали број оннх, који не би због климе пропали, не би се могао уздржати да не гусари по мору. као што је већ више пута чињено у Новој Галији, и место казненог завода створило би се легло нових разбојника. С друге стране немогућно је и помислити иселити осуђенике у коју другу насеобину, па чак ни у Гујану, чије пусте равнице не би довољно обезбедиле неопходно издвајање; бежања би се умножила и насељеници бп могли подсетити на лекцију коју је, кажу, дао Франклин енглеској влади, која у то време шиљаше још своје осуђенике у Сједињене Државе. Кажу да је он, чим спровод стигне у Бостон, слао министру ВалпОлу четири сандука змија звечарки молећи га, да их пусти у Виндзорбашту »да би се, каже он, раса умножила п постала тако корисна Енглеској као што су осуђеници били Северној Америци.«